2
Ovdašnji izborni sistem bogato je nakićen što naopakim rešenjima, što zloupotrebom i onih koja su relativno prihvatljiva. Stoga čovek teško može da se odluči odakle početi pri njegovoj analizi. U ovom tekstu centralnu propoziciju predstavlja dokazivanje da uključivanje glasača iz druge zemlje u naš izborni proces ne može biti dopušteno, i to ne samo kad je reč o lokalnim izborima (Beograd i drugi gradovi i opštine) nego i kad se radi o republičkim i predsedničkim izborima. No, pre toga valja se kratko osvrnuti na rešenje po kome predsednik države zakazuje izbore, i to ne samo redovne, što bi trebalo da je puka forma, nego i vanredne, a ove druge po sopstvenom opredeljenju i nahođenju. Lako se dokazuje tvrdnja da to predstavlja jedan od najgorih aranžmana za regulisanje ove delikatne komponente izbornog procesa.
Autorski tekst Ljubomira Madžara, profesora Ekonomskog fakulteta u penziji
Razlog je u činjenici da ovakvo rešenje široko otvara vrata za najpogubnije zloupotrebe. Budući da je Predsednik Republike u isto vreme (sve donedavno bio) i predsednik vladajuće stranke, očekivano je, a i faktički se događalo, da se javljalo iskušenje da se vanredni izbori zakazuju u vreme koje je najpogodnije za vladajuću partiju. Tom iskušenju ne bi lako odoleo ni anđeo božji, a kamoli političar čiju radikalsku prošlost još nismo zaboraviili. Prorodno je, dakle, da je vanredne izbore zakazivao u terminima koji su najpogodniji za njega i njegovu stranku, tj. za vreme u kome je maksimizirana verovatnoća nadmoćne izborne pobede, uz marginlaizaciju svih stranaka koje sa vladajućom nisu u nekakvoj koaliciji. Sve i da nema drugih bogatih grozdova defekata i marifetluka u nšim izbornim radnjama, ova jedna specifičnost dovoljna je da na izbore baci debelu senku problematičnosti i da ih učini nelegitimnim. Uz sve, ti tako učestali i nezdravo frekventni izbori dosta koštaju i tvore dodatni finansijski teret za ovu siromašnu i sporo rastuću zemlju, pa bi i ovo mogao da bude argument protiv opisane izborne samovolje.
Neka specijalistima za komparativne političke sisteme bude ostavljeno da ispitaju postoje li kakve varijante ovakvog aranžmana u drugim zemljama, a ovde je lako dokazati da je on za Srbiju doslovno pogibeljan. Razlog je u pomenutom podudaranju funkcija predsednika Republike i šefa stranke. Problem bi bio osetno umanjen, iako ne i otklonjen, da predsednik Republike nije istodobno i šef stranke i da tako zakazivanje vanrednih izbora potčinjava interesima stranke i sopstvenim. Mnogokratno je pokazano da je on ovu institucionalnu aberaciju obilno koristio. To mu je polazilo za rukom zato što je naočigled cele javnosti kršio član 115 Ustava koji izrekom zabranjuje spajanje ovakvih dveju javnih funkcija u jednoj osobi. Neka bude dodato i to da je na taj Ustav Predsednik svečano položio zakletvu prilikom prihvatanja ove visoke dužnosti.
A sad valja obrazložiti najavljenu tvrdnju da birači dovedeni iz susedne države, pa makar to bila i Republika Srpska, ne bi, po logici pravne regulative i po nalozima zdravog razuma, smeli niti mogli da glasaju ni na republičkim i predsedničkim izborima. U tekućim analizama sablažnjivog skandala u vezi sa Sabirnim centrom višekratno je isticano da ova zabrana važi samo za lokalne izbore jer oni, kako su rezonovali analitičari, ne žive u gradovima Srbije, pa na tom nivou ne bi trebalo da mogu da utiču na opcije i alternative rešavanja lokalnih pitanja. Da ne bi smeli da glasaju na nivou gradova i opština, to je, dakle, jasno i tačno ustanovljeno. Međutim, ovde sledi argumentacija po kojoj oni nipošto ne bi smeli da se uključuju niti u republičke i predsedničke izbore. Razlog je tvrd i čist kao suza: oni porez plaćaju u drugoj zemlji, pa nemaju nikakav osnov niti moralno pokriće da učestvujući u izborima, tako saučestvuju u odlučivanju o pitanjima koja ih se ne tiču a tiču se samo građana Srbije. Tačka!
Pročitajte još
2
11
0
Ovaj argument neće ubediti samo intelektualno hendikepirane i one koji zbog teških moralnih defekata prosto neće da čuju i uvaže elementarnu istinu. Ali za njih može da se doda još jedan jednako tvrd i neoboriv argument. Kad se na ovdašnje izbore sruči masa glasača iz druge zemlje koji ovde ne plaćaju porez, neizbežno je da će biti primetnog uticaja na rezultate izbora. Ta masa glasača sa strane pomeriće izborni rezultat sa onog, uslovno govoreći, optimuma do koga bi se došlo ukrštanjem različitih interesnih komponenti čisto domaćeg porekla i odgovarajućeg karaktera. Drugim rečima, oni bi svojim glasanjem – a to što ovde ne plaćaju porez i ovde ne žive mora bitno da utiče na njihovo elektoralno ponašanje – ukupni i konačni ishod izbora prosto pomeraju sa tačke odgovarajućeg optimuma na neku drugu tačku koja je inferiorna s obzirom na domaće izborne preferencije. S obzirom na druge manjkavosti elektoralnog sistema, glasači sa strane pomeraju, dakle, ukupni izborni ishod sa zla na gore. I taj razlog sam po sebi dovoljan je da se zaključi da ukljčivanje stanovnika druge države u naše izbore ne bi smelo da bude dopušteno.
Ako sam dobro razumeo, Marinika Tepić – čiju političku orijentaciju, doslednost, pamet, elokvenciju, pa i lepotu silno cenim – izjavila je 20. IX 2023. za N1 da učešće glasača iz druge države, ako i može da bude dozvoljeno na predsedničkim i republičkim izborima, na lokalnim izborima ni u kom slučaju na može da dođe u obzir. Ovaj tekst sadrži izvesnu korekciju njene izjave, ali i najveću moguću podršku njenim borbenim angažmanima i plemenitim političkim pregnućima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare