0
Drugo ime za trinaestogodišnju vlast Srpske napredne stranke postale su afere – od infrastrukturnih tragedija i korupcionaških skandala, preko rasprodaje nacionalnih resursa, do otvorenog sukoba sa građanima i studentima na ulicama. Pad nadstrešnice u Novom Sadu, litijum u dolini Jadra, Generalštab, Ćacilend i kriza sa NIS-om ogolili su sistem u kojem se politička moć gradi na nekažnjivosti, a odgovornost ne stiže čak ni kada su ljudski životi izgubljeni. Po prvi put za više od decenije, režim Aleksandra Vučića suočen je sa masovnim otporom, a stolica vlasti uzdrmana je više nego ikada pre.
Potrebne su godine kako bi se obradile sve afere koje su potresle javnost u Srbiji za vreme vlasti Srpske napredne stranke. Navikli smo da teme sustižu jedna drugu i da se afere tako prikrivaju, međutim, u nekoliko slučajeva vlasti to nije pošlo za rukom.
Pad nadstrešnice novosadske Železničke stanice, najava rušenja Generalštaba, kriza sa Naftnom industrijom Srbije, iskopavanje litijuma i Ćacilend do temelja su uzdrmali režim, ozbiljno ugorzivši vlast Aleksandra Vučića, prvi put za 13 godina.
Pogibija 16 ljudi u Novom Sadu na koje je pala nadstrešnica tek renovirane Železničke stanice bila je povod za najmasvonije proteste u novijoj istoriji Srbije. Prvi put posle devedesetih godina, studenti širom Srbije otpočeli su blokade fakulteta tražeći odgovorne za pad nadstrešnice.
Usledilo je i procesuiranje SNS ministara. Bivši ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović terete se zbog propusta u nadzoru i odgovornosti tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, u vezi sa urušavanjem betonske nadstrešnice 1. novembra 2024. Istraga ih dovodi u vezu sa teškim delima protiv opšte bezbednosti, jer je objekat pušten u upotrebu bez ispunjenih bezbednosnih uslova, a u širem postupku ispituju se i sumnje na nepravilnosti i moguću korupciju u velikim infrastrukturnim projektima u periodu dok su bili nadležni za sektor građevinarstva i saobraćaja.
Ovog leta studenti su uputili i zahtev predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da raspiše vanredne parlamentarne izbore, što on do danas nije uradio. Studenti su iz korena počeli da menjaju sistem i društvo, a nakon što su podržali opozicione liste na lokalnim izborima, počelo je znatno slabljenje režima u opštinama koje su do sada važile za jaka SNS uporišta. Istovremeno, zabeleženo je izrazito jačanje tzv antirežimskog fronta.
Protesti koji su studenti organizovali u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu ostaće upisani u istoriji kao najmasovniji za vreme vlasti Aleksandra Vučića, a 15. marta u Beogradu nadmašena je i brojnost u odnosu na okupljanje tokom petooktobarskih demonstracija posle kojih je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević.
Kao odgovor na okupljanja građana ispred Predsedništva Srbije i zgrade Skupštine, vlast odlučuje da u martu ove godine oformi svojevrsni kamp u ograđenom prostoru, najpre u Pionirskom parku, koji je vremenom počeo da poprima sve veće razmere, ubrzo zauzimajući i deo Bulevara kralja Aleksandra, Trga Nikole Pašića, platoa republičke i gradske skupštine.
Najpre je predstavljeno da se u popularnom Ćacilendu okupljaju studenti koji žele da uče, odnosno oni koji se protive blokadama, ali je ubrzo postalo jasno da je ćacilend fakitčki regrutni kamp u kome se okupljaju maskirani muškarci, neretko oni koji imaju dosije. Nemoguće je pobrojati incidente koji su se proteklih meseci dešavali u ćacilendu, od konstantnih napada na građane, novinare, narodne poslanike do međusobnih fizičkih obračuna žitelja ovog šatorskog naselja.
Šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije uspeo je da završi i u Rezoluciji Evropskog parlamenta o našoj zemlji, gde se osuđuje delovanje vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku.
Nikome u Srbiji, ali i svetu nije jasno kako je moguće da policija ne reaguje na okupljanje sumnjivih ljudi u centru grada, već ih, štaviše, obezbeđuje, a Ćacilend je za ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i druge SNS funkcionere, uredno prijavljen javni skup.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će do kraja godine šatori ispred Doma Narodne skupštine u centru Beograda biti uklonjeni. Nije precizirao šta će biti sa šatorima usred Pionirskog parka.
Seriji studentskih i građanskih protesta prethodila je pobuna nastala zbog najava iskopavanja litijuma u dolini Jadra, tačnije u Gornjim Nedeljicama. Na leto 2024. godine, nekoliko meseci pre pada ndastrešnice, održan je veliki protest u Beogradu sa kog su građani poručili vlasti da neće kopati.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je krajem prošle godine da je u političkom smislu priča o litijumu davno završena, te da nas od početka ekspoloatacije deli samo garancija Rio Tinta da će životna sredina biti zaštićena.
Neposredno nakon junskih izbora prošle godine, projekat „Jadar“ koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma, volšebno se vratio na velika vrata, iako je naša zemlja prema uveravanju sa vrha vlasti, još pre više od tri godine na njega stavila tačku. Ovo se tada dogodilo pod pritiskom desetina hiljada ljudi koji su izašli na proteste širom Srbije. Treba podsetiti da su poslanici većine odbili predlog opozicije da se rudarenje litijuma i bora u našoj državi trajno zabrani.
PROČITAJTE JOŠ
Prema poslednjim informacijama, kompanija Rio Tinto navela je da ostaje u Srbiji, a da projekat eksploatacije litijuma na zapadu Srbije „Jadar“ ulazi u fazu „nege i održavanja“, koja podrazumeva procenu troškova i resursa u okviru projekta.
Da voli stranim kompanijama da doslovno poklanja resurse naše zemlje, vlast je pokazala i tokom afere Generalštab. Dok mu gori pod nogama, režim je odlučio da uradi sve kako bi zgradu bombardovanog Generalštaba dao Džarerdu Kušenru, zetu američkog predsednika Donalda Trampa, koji bi da tu gradi luksuzni kompleks
Namerama Trampovog zeta Džerarda Kušnera da centar Beograda pretvori u privatno gradilište, pomogli su najviši funkcioneri Srpske napredne stranke uz poslanike većine u Skupštini, koji su izglasali leks specijalis za Generalštab koji omogućava skidanje kulturnog dobra sa ove zgrade, ali i objekata u okolini.
Toliko se otišlo daleko da se traži praktično ukidanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal samo zato što vodi istragu o aferi Generlaštab u koju su umešani ministar finansija Siniša Mali i ministar kulture Nikola Selaković. Sumnja se da su obojica vršili pritisak da se te zgrade skine kulturna zaštita kako bi se neometano mogla srušiti.
Da predsednik države sve to aminuje, pokazuje i njegova izjava da će u slučaju da bude podignuta optužnica u vezi ukidanja statusa spomenika kulture za kompleks Generalštaba u Beogradu, pomilovati sve koji su „navodno učestvovali u malverzacijama“.
Ciklus afera koje su iz temelja potresle režima Aleksandra Vučić zatvara kriza sa Naftnom industrijom Srbije, kojoj se ne nazire kraj.
Srbija se više od dva meseca suočava sa posledicama američkih sankcija NIS-u. Rafinerija u Pančevu je prestala sa radom, a najavljena je i obustava platnog prometa sa NIS-ovim saradnicima. Istovremeno, uprkos uverevanju za vrha vlasti, zabeležena je nestašica deviza u menjačnicima i slabljenje dinara u odnosu na evro. Narodna banka Srbije dobila je upozorenje da bi se mogla naći na udaru sekundarnih sankcija ako nastavi da posluje s NIS-om.
Dok građani zbunjeni iščekuju kraj krize, predsednik Srbije Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uverava da će do 15. januara rešiti situacija u vezi sa NIS-om.
Vučić je, na pitanje da li se nazire rešenje situacije, imajući u vidu da je 62. dan otkako kap nafte nije došla do rafinerije, a da građani to ne osećaju, kazao da građani do sada to nisu osetili, ali da će u nekom trenutku osetiti ako dođe do sekundarnih sankcija, ali da ne misli na nestašice, jer ima dovoljno goriva.
Istovremeno, stiže upozorenje da bi 51 mesto u Sebiji, koje ima samo NIS pumpe, moglo da ostane bez goriva.
Profesor novosadskog Pravnog fakulteta Bojan Pajtić kaže za Novu da je najvažnije da su građani Srbije prevladali strah od režima.
„Više nisu vođeni tim strahom, već svojom savešću i potrebom da se krčmenje države i pljačka nacionalnih resursa – zaustavi. Svaka afera danas, makar bila deset puta manjeg intenziteta ili značaja nego pre nekoliko godina, ima veću težinu i ljudi su spremni da izađu na ulicu za mnogo manje vrednosti, jer straha u Srbiji više nema“, kaže Pajtić.
Pajtić podcrtava da je strah sada na strani režima.
„Svaka nova afera biće samo još jedan kamen oko vrata režima Aleksandra Vučića. Mislim da će izbori biti brzo, jer nas čeka ekonomska kriza, pogotovo oko ovoga sa NIS-om“, kaže Pajtić.
Sagovornik Nove ocenjuje da su se građani Srbije pomirli sa tim da ovu državu vodi, kako kaže, pljačkačka vlast, koja kupuje glasove i monopoliše medije.
„Veliki broj građana je bio spreman da preko toga pređe jer nisu videli alternativu. Kada je korupcija počela da odnosi ljudske živote, taj odnos se promenio. Postali su svesni da smo mi koji smo preživeli režim Aleksandra Vučića, to preživeli slučajno i da je svako od nas mogao da postane žrtva“, zaključuje Pajtić.
