0
Posle 22 godine službe u Srbiji, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar nedavno je penzionisan. U Beograd je došao te prelomne 2000, a za list “Nova” govori o svom odnosu prema onom šta je zatekao, kada mu je bilo najteže, o odnosu sa patrijarhom Pavlom i Srpskom pravoslavnom crkvom, Kosovu, dolasku pape… “Ja se divim svemu pozitivnom u Srbiji, a ono što me je uvek bolelo jeste da mnogi u sebi gaje viktimizam, kao da smo žrtva”, rekao je između ostalog on za naš list.
Jedno od pitanja za Hočevara bilo je i kada mu je bilo najteži, ali nije otkrio sve. Ipak, u tom kontekstu pominje atmosferu posle ubistva Zorana Đinđića, ali i „neprijatnost“ kroz koju je on lično prošao:
Najteže mi je bilo… neću sve reći, ne smem pred Bogom, ali kad sam video da su neki tako omalovažavali ubistvo Zorana Đinđića i to sa strane nekih ljudi od kojih nisam nikada očekivao. Bilo mi je najteže i uvek kada nismo mogli više dijalogirati, jer ja Srbiju vidim kao harizmatika za dijalog, zbog svoje geostrateške, sociološke i religijske stvarnosti. I kada god smo mogli voditi taj integralni međureligijski i međudruštveni dijalog, tada sam patio, ne zbog nekih mojih bolova, nego u žalosti, jer ja stvarno Srbiju jako volim, i kao svaki roditelj koji želi svom detetu, svom bratu, sestri sve najbolje i pati ako ne ide tim putem. To je za mene bila patnja.
Moram čak reći da sam jedanput dobio metak u pismu, ali sve to me nije prestrašilo. Taj je bio upravo namenjen tome da bih ja prestao da živim duhovnost dijaloga, al’ to je za mene bila nagrada. Nisam se nikada plašio, nego samo ako nismo bili otvoreni za šanse koje imamo.
Kada se to dogodilo?
Ne treba sad o tome… To je deo moje duhovnosti i mog iskustva. Nekako mi pomaže da se sam ispitujem i mislim da me potvrđuje u mojoj autentičnosti.
Opširnije čitajte u štampanom izdanju novina „Nova“.
BONUS VIDEO Božićna misa koju je održao beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar u crkvi Svetog Ante