"Nakon novosadske tragedije čitava javnost je počela da se bavi temom bezbednosti objekata koji se u Srbiji grade ili rekonstruišu. Mnogi ljudi su, čini se prvi put, pomislili na to da postoji opasnost da se i njima na javnom mestu ili u vlastitom objektu desi ono što se prvog novembra dogodilo u Novom Sadu. Ovo je dovelo i do toga da se pokrene i pitanje izrade tehničke dokumentacije i pribavljanja neophodnih dozvola, koje se nažalost već jako dugo u javnosti tretira kao nepotrebno gubljenje vremena i ograničenje u ličnim i državnim planovima koji su često megalomanski i daleko iznad realne mogućnosti", napisao je Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, u saopštenju za javnost.
On je u saopštenju pokušao da, kako kaže, što plastičnije objasni šta znači izrada tehničke dokumentacije i zbog čega su građevinska i upotrebna dozvola ključne za neki objekat.
„Prvo i osnovno, da bi se nešto gradilo neophodno je pre početka radova imati kompletnu tehničku dokumentaciju i građevinsku dozvolu. Tehnička dokumentacija služi da se zna šta se i na koji način radi. Koliko treba da je dubok temelj, koji tip armature se stavlja, koji tip betona, koji kablovi, koje cevi itd. Gradnja bez tehničke dokumentacije je ‘odokativna’ i shodno tome je podložna greškama od kojih neke mogu biti i fatalne. E sad, ovde dolazimo do prve važne tačke. Kada se gradi sa detaljnom tehničkom dokumentacijom to onda znači da se ne sme raditi ništa što je van tih dokumenata, a to pak znači da se ne može umesto deset spratova podići dvanaest, umesto jedne etaže ispod zemlje, iskopati dve, umesto elektro opreme vrhunskog kvaliteta staviti neku jetinu kopiju i tako redom“, stoji u njegovom saopštenju.
Doktor tehničkih nauka kaže da bi mogućnost krađe na radovima bila neuporedivo manja ukoliko bi se gradilo na bazi prethodno dobijene građevinske dozvole.
„Takođe, postoje i brojne pravne norme koje moraju biti ispunjene pre dobijanja građevinske dozvole, a jedna od ključnih je da investitor mora biti vlasnik nad celom parcelom na kojoj se gradi, što često nije slučaj već se imaju uzurpacije koje se kasnije ozakonjuju. Slična priča važi i za upotrebnu dozvolu kojom se na kraju građevinskih radova verifikuje izvedeno stanje. Kada bi se poslovi radili u skladu sa tehničkom dokumentacijom, realizovani objekat ne bi smeo da se više od desetak procenata razlikuje od projektovanog, a mi smo svedoci da se čak i za objekte koji se najviše medijski eksponiraju konačno izgrađena rešenja dijametralno razlikuju od onih koja su prvobitno prikazivana kao projektantsko rešenje. Ko ne veruje, neko pogleda prvobitne makete Beograda na vodi i izvedeno stanje. Verujte mi na reč mnogo su veća odstupanja u infrastrukturnim projektima, ali su ona teže uočljiva ljudima koji nisu iz struke“, napisao je Parović.
On dodaje da se slobodno može zaključiti da bi striktno poštovanje zakona i normi dovelo do toga da izgrađeni objekti budu istovremeno i jeftiniji i sigurniji.
„Međutim, takva situacija bi direktno zadirala u interese investitora, a u Srbiji su glavni građevinski investitori država i kriminalni karteli koji preko stanogradnje peru novac. I dok je za kriminalce jasno da po definiciji izbegavaju da poštuju zakon, otvara se logično pitanje zašto je isti interes i države odnosno aktuelne vlasti. Odgovor se naravno nameće sam po sebi i svi smo ga svesni. Vlast i kriminal čine jednu neodvojivu celinu, a može se reći da je građevinska mafija centralni stub Vučićevog režima“, navodi on.
Predsednik NSP-a takođe dodaje da vlast preko građevinskih projekata dobija novac kojim plaća razne lobističke usluge po svetu i da time kupuje političku podršku.
„Stanogradnja otvara ogroman prostor da se ‘operu’ svi oni ‘crni’ i ‘sivi’ milioni. Uzmimo primer rekonstrukcije pruge. U tom poslu su Vučić i Orban imali lični interes da sa kineskim partnerima naprave projekat u Evropi i da preko njega izvuku i novac i poziciju kod ‘brata Sija’. Otuda i ne treba da čudi to što je čitav projekat rađen sa neadekvatnom tehničkom dokumentacijom i sa nadzorom od strane mađarske firme bliske tamošnjim krugovima vlasti. Iz istog razloga ne treba da čudi i to što se Nacionalni stadion gradi u vrlo sličnoj kombinaciji i to što ni taj projekat u ovom trenutku kada radovi uveliko traju još uvek nema završenu i validnu tehničku dokumentaciju“, stoji u saopštenju za javnost.
On tvrdi da, ukoliko bi se sada nakon čitave tragedije i podignutog nivoa svesti najšire javnosti uspelo u tome da se nametne obaveza striktnog poštovanja zakona i procedura u gradnji, da bi to neminovno dovelo do urušavanja, kako kaže, konstrukcije građevinske mafije.
„Time bi se postiglo i urušavanje centralnog stuba vlasti. Otuda je jasno zbog čega je Vučić u danima posle tragedije javno stao iza svih političara, stranih partnera i domaćih građevinskih preduzimača. Nikog od njh on ne može i ne sme da izgubi jer time puca njegov lični sistem. Zato nedelju dana nakon tragedije nema uhapšenih krivaca za smrt ljudi, već se vrši represija i zatvaranje onih koji traže odgovornost. Zato, umesto da po ko zna koji put jalovo zahtevamo ostavke, treba snažno tražiti nezavisnu proveru građavinskih i upotrebnih dozvola javnih objekata rađenih u proteklih deset godina i onih koji se trenutno rade. Vučić će sa lakoćom smeniti Vesića, Vučevića, Momirovića ili bilo koga ko je za njegov sistem nevažan, ali ni po koju cenu neće otvoriti ugovore i tehničku dokumentaciju Beograda na vodi, EKSPO 2027, Nacionalnog stadiona i tako redom. Traženjem onoga što on ne sme da da ga izvlačimo na čistinu i suštinski oslabljujemo, traženje onoga što može da ispuni sa lakoćom daje mu se izlazna strategija. Po tome treba razlikovati i to ko je ko unutar opozicije!“, istakao je Miroslav Parović u svom saopštenju za javnost.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare