Pregovori vlasti i opozicije završeni su neuspešno, jer predstavnici vladajuće koalicije odbijaju da se svi izbori održe istovremeno. Ključni razlog zbog čega nije došlo do dogovora po ovom pitanju jeste što bi vlast na taj način sebi smanjila mogućnosti za masovno doseljavanje fantomskih birača kao što to bio slučaj tokom prethodnog izlaska na birališta.
Nakon drugog sastanka predstavnika vlasti i opozicije u Narodnoj skupštini zaključeno je da nema dogovora po pitanju trećeg zahteva opozicije koji se tiče objedinjavanja lokalnih i beogradskih izbora.
Zbog toga se nameće pitanje zbog čega vlast ovoga puta nije bila spremne da pristane na istovremeno održavanje izbora, posebno imajući u vidu činjenicu da su, ne samo lokalni izbori bili održavani u isto vreme predhodnih godina, nego su čak i spajani sa izborima višeg nivoa, odnosno parlamentarnim ili predsedničkim izborima.
Jedan od razloga, zbog čega ovog puta ne pristaju na spajanje izbora, a zbog čega opozicioni predstavnici insistiraju na tome, jeste smanjivanje mogućnosti za selidbom birača iz drugih mesta u Srbiji za Beograd.
Da je to ključni razlog neprihvatanja zahteva za spajanjem izbora smatra politički konsultant Dušan Milenković.
“Imajući u vidu da je vlast nasilno prevremeno raspisala lokalne izbore u decembru kako bi sprovodila izborni inženjering, kao i niz protivzakonitih radnji, premeštanjem birača iz opštine u opštinu, jasno je da su i ovog puta mogli da upravljaju datumima održavanja izbora i tako mogli da izađu u susret opoziciji koristeći svoju dominantnu poziciju u Narodnoj skupštini. Međutim, isti interes koji ih je vodio prevremenom raspisivanju određenog broja lokalnih izbora u decembru, tj. omogućavanje pozicije da mogu koruptivno i protivzakonito migrirati birače, ih vodi i ka ovoj odluci da odvoje beogradske i lokalne izbore u ostalim opštinama”, rekao je Milenković za portal Nova.rs.
S druge strane, politikolog Dejan Bursać kaže za portal Nova.rs da pre svega čudi odluka vlasti da ne dođe do spajanja izbora, ali i objašnjava potencijalne razloge ovakve odluke vlasti.
“U svim ranijim situacijama, a to nije slučaj samo za SNS nego za Srbiju od 2004 godine običaj je bio da se lokalni i pokrajinski izbori raspisuju sa nekim nacionalnim izborima, ili vanredni parlamentarni ili predsednički. Logika je bila jasna prethodnih 20 godina, a to je nacionalizacija nižeg nivoa izbora, a to je teorija koja kaže da onda kada se izbori održavaju istog dana izbori višeg nivoa “pojedu” izbore nižeg nivoa. Zbog toga čudi što su izbori ovako nelogično razdvojeni jer su neki održani u decembru sad će Beograd biti jednog datuma, a lokalni drugog i nije jasno što se to dešava. Neki kažu da je to zbog selidbe birača, neki da bi se selili aktiviste SNS koji rade kampanju, neki kažu da je zbog toga što je SNS hteo da odloži loš rezultat u opštinama i gradovima gde loše stoje, pre svega u beogradskim opštinama i Nišu, sve su to potencijalni razlozi, ali nemamo odgovor jasan zašto se sada razdvajaju izbori”, rekao je Bursać.
Podsećamo, u ponedeljak je bio održan prvi sastanak vlasti i opozicije o izbornim uslovima pred predstojeće beogradske i lokalne izbore. Tom prilikom opozicija je predala tri zahteva, a to su revizija biračkog spiska, ravnopravan pristup RTS-u i održavanje svih izbora zajedno.
Prva dva zahteva momentalno su prihvaćena dok je treći odbijen. Nakon sastanka u ponedeljak opozicija je dala rok do danas da ze vlast izjasni po pitanju treće tačke odnosno da je prihvate. Međutim, vlasti ni danas nisu prihvatile zahtev za razdvajanje izbora, te su tako pregovori propali.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare