Miroslav Aleksić pročitao je na sednici Skupštine pismo koje je predsedniku Aleksandru Vučiću uputio bivši vlasnik tabloida "Objektiv" Aleksandar Papić. U pismu Papić decidno tvrdi da je za radove na auto-putu Ruma-Šabac-Loznica utrošeno više novca od planiranog, te da je osam miliona evra dobila Srpska napredna stranka (SNS). On je objasnio šemu kako se grade putevi, kako firme sarađuju s državom i kako se izvlači novac i za potrebe SNS. Dok je čitao pismo, Aleksića je prekunila predsedavajuća Ana Brnabić koja ga je opomenula da se drži dnevnog reda.
Današnju sednicu Skupštine pratite u našem BLOGU UŽIVO.
Predstavnici koalicije “Srbija protiv nasilja” došli su u decembru prošle godine do pisma koje je predsedniku Aleksandru Vučiću uputio bivši vlasnik tabloida „Objektiv“ Aleksandar Papić. U pismu Papić decidirano tvrdi da je za radove na autoputu Ruma-Šabac-Loznica utrošeno više novca od planiranog, te da je osam miliona evra dobila Srpska napredna stranka (SNS). On je objasnio šemu kako se grade putevi, kako firme sarađuju s državom i kako se izvlači novac i za potrebe SNS.
Pismo Aleksandra Papića do kojeg je tada došla opozicija prenosimo u celosti:
Poštovani predsedniče,
„Pišem ovo jer želim da znate da nikada u životu ne bih pomislio, a kamoli uradio bilo šta što biste mi Vi zamerili. Poslednje tri nedelje nadao sam se da ćemo se videti jer do mene stižu priče da sam uzeo ogroman novac od kompanije Azvirt. Pišem vam punu istinu.
Sa Avzirtom, odnosnom Muratom imam dugogodišnji prijateljski odnos. Pre dve godine kontaktirao me Zvonko Veselinović preko zajedničkog prijatelja, a u vezi sa poslom sa Azvirtom na deonici Ruma-Šabac-Loznica. Pre tog perioda, sa Azvirtom sam imao kontakt samo kao posrednik, u nekoliko navrata u vezi sa novcem za stranku, koji su davali Nebojši Stefanoviću preko Dmitra Đurovića.
U periodu od 2018. do sredine 2019. godine Murat je dao oko 8 miliona evra Dmitru na ruke. Kada se ispostavilo da je Nebojša radio to što je, Murat je došao kod mene da vidimo šta ćemo. Od tog momenta sam počeo da razmišljam kako bi bilo najbolje da se pomogne čoveku, a usput, potpuno sam iskren, kako i ja da zaradim nešto, jer me Nebojša u tom trenutku sa 6,8 miliona evra duga prema prema bankama i dobavljačima.
Za taj dug imao sam hipoteku na kuću u kojoj živim, Davor Macura, vlasnik Alfa banke može da potvrdi da sam u tom periodu uzeo za stranku po Nebojšinom nalogu. Ispostavilo se da je to laž, da pare nikada nisu završile u stranci nego u Nebojšinim privatnim džepovima.
Zato sam odlučio da se vidim sa Zvonkom. Mnjemu sam rekao ovo što sam vama napisao, pitao sam ga da li možemo preko njega da napravimo kanal kojim bi novac stizao u stranku i da usput, radeći na pomenutoj deonici i mi nešto zaradimo. Zvonko je pošteno rekao da će da proveri i da mi javi: Javio mi se posle dva dana i rekao da možemo da uradimo i da krećemo u realizaciju. Ja to preneo Muratu. On je u početku bio prilično skeptičan zbog Zvonka, jer je sa njim pre toga imao neka loša poslovna iskustva.
Pošto nisam imao drugu opciju u tom trenutku, zamoslio sam Zvonka da u posao uključi firme koje nisu direktno povezane sa njim, kako bih ubedio Murata da nastavi sa realizacijom dogovora. I sami znate da sam u tom periodu bio na lošem glasu, jer me je Nebojša iskorišćavao.
Tražio sam od Zvonka dokaz da će novac završiti u stranci, na šta je on pozvao Sinišu Malog i pustio ga na spikerfon.. Siniša je sve potvrdio i rekao da je u dogovoru sa vama. Posle toga nisam imao ni trunku sumnje, radio sam punih pluća i od tog trenutka posredovao sam na relaciji Murat-Zvonko-Siniša.
Kad god bih Zvonku poslao informaciju o napretku posla, on bi mi odgovorio printskrinom njegove prepiske sa Sinišom. Vođen time, nisam imao ni trrunku sumnje da može da se desi ovo što se desilo i dešava.
Dogovor je napravljen an sledeći način: Četiri firme – Raketa, CLC group, Product engenering i Savičić – treba da rade zemljane radova na deonici I nasip visini od 5 miliona kubika.Osnovna vrednost za taj posao i količinu je 50 miliona evra. To su tržišne cene, za koje je dogovoreno da se uvećaju na 75 miliona evra. Od tih 25 miliona evra, 10 je trebalo da ide za stranku, 15 miliona za Zvonka, mene i podizvođače.
Moja zarada je trebalo da bude 3 miliona. Do dana današnjeg potpisano je 50 odsto dogovorenih količina i to po sledećem redu: Raketa – dva ugovora ukupne vrednosti sa uvećanjem 22,5 miliona evra. Od toga realna vrednost ugovora je 15 miliona, a uvećanje 7,5 miliona za (stranku i zaradu). Raketa je naplatila avans od 3 miliona evra, od čega milion na Product engeneering. Od tog miliona, 200.000 otišlo je Siniši, 200.000 na troškove, a ja sam uzeo 600.000. Od preostala dva miliona evra, Raketa je kupila kamione, bagere, ostalu opremu jer nisu imali ništa.
CLC – Ugovor ukupne vrednosti (sa uvećanjem) 17 miliona evra. Od toga, realna vrednost je 11 miliona evra. Pošto su mene počeli da pritiskaju dugovi iz prethodnog perioda, a i tekuće poslovanje Objektiva, zamolio sam Murata da mi poslove na deonici za mene privatno. Povukao sam avanse po ugovorima ukupne vrednosti 3,9 miliona evra, od čega sam vratio dugovanja banci, uzeo sebi privatno nešto novca i pokrio Objektiv.
Murat je dobar i pošten čovek i sve je uradio kako je dogovoreno. Međutim, počeo sam da dobijam danonoćne pozive i poruke od raznih posrednika Zvonka Veselinovića u kojima sam nazivan prevarantom koji ne poštuje dogovore, a sve zato što im nije odgovarala brzina i vremenski okvir po kojima su dobijali dogovorene ugovore. Ja na tu brzinu i dinamiku nisam mogao da utičem, niti sam Muratu prenosio pomenute poruke, je sam bio uveren da će sve biti ispoštovano, kao što je do tada i bilo ispoštovano.
Međutim, pritisci su bili preveliki, postavljeni su mi ultimatumi, uličarskim rečnikom, koje nisam mogao da ispunim. Tu prekidam svaku komunikaciju sa Zvonkom, na šta mi on u poslenjem razgovoru poručuje da briše moj broj, da idem na blok i da će me prebiti ako me vidi na ulici. Tada nisam pridavao veliki značaj tim pretnjama jer je Zvonko ipak nastavio komunukaciju sa mnom, ali preko posrednika – Aleksandra Šunjevarića.
U tom periodu (jul-septembar ove godine) dobijam od zajedničkog prijatelja i poznanika pregršt informacija kako pokušavaju da me kompromituju u vašim očima, što sam i vama spomenuo tom periodu.
Od jednog čoveka su tražili da me “namesti” i snimi kako tražim novac za stranku, kako bi to vama poslali. Taj čovek je došao kod mene, jer zna da nisam takav i priznao mi da je Zvonko to tražio od njega.
Zatim su mi poručili preko Šunjevarića će ukoliko se “u roku od odmah” ne potpišu ostali ugovori, Siniša otići kod ambasadora Azarbejdžana “i reći svašta za Murata” I da će ga SBPOK uhapsiti. Na to sam ja odgovorio: Neka urade šta god žele.
Pošto je i Šunjevarić da oni nisu u pravu i očigledno zauzao moju stranu, pretili su i njemu, da ga prebiti… Čak i naš Alen Selimović mi se obratio pre tri meseca i rekao mi da su dolazili i kod njega i tražili da im pomogne u mojoj diskreditaciji kod vas.
Na kraju, posle svega oni traže da nastavimo saradnju, da potpišemo novi ugovor za novi posao, koji nema veze sa pomenutom deonicom. Reč je o poslu sa kamenom. Ja sam bio u šoku, ali sam prihvatio nastavak saradnje, jer nisam hteo da budem u sukobu sa tako moćnim ljudima. Istina je da sam ja već bio posrednik u tom poslu, koji je Murat dogovorio sa drugim čovekom.
Moj posrednički zadatak je bio da organizujem isporuku 500.000 evra u Istanbul, Kamilu Alijevu, vlasniku Azvirta. U tom periodu se desilo ubistvo Jovice Vukotića u Istanbulu. Ljudi koji je trebalo da odnesu novac su tražili da se sve pomeri za dve nedelje, jer su se plašili da bi neko mogao da ih uhvati sa timim novcem i posumnja da imaju veze sa ubistvom Vukotića.
„Tražio sam od Zvonka dokaz da će novac završiti u stranci“: „Pismo Papića Vučiću“ otkriva u čijim džepovima završava novac građana Srbije
To mi daje dovoljno vremena da ubedim Murata da prebacimo taj posao na Zvonka, što sam i uspeo. Muratu sam rekao da rekao da će Zvonko da da tih 500.000 evra, koje ćemo da vratimo čoveku koji je prethodno dobio posao. Na dgovoreni dan isplate Zvonko traži ugovor za posao sa kamenom, na šta ja odgovaram, preko posrednika Šunjevarića, da nije tako bilo dogooreno. Šunjevarića je napravio ugovor i potpisao ga.
Međutim, ja sam se predomislio i tražio od Šunjevarića da Zvonko kaže istinu i, ako Zvonko neće da nastavimo dalje, svako krene svojim putem, što je Zvonko prihvatio. Dao je novac i dobio pravi ugovor na sedam dana. U međuvremenu, Siniša zove Murata da se vide. Taj deo već znate. Prva stvar koju Siniša spomene Muratu je taj lažni ugovor i kaže mu da sam ja “fantom”, da sutra mogu da me uhapše zato što radi sa mnom, da ga optuže za pranje novca. Siniša je potom pitao Murata za novac za stranku, na šta mu je Murat ispričao istinu koju sam gore naveo: koje su firme i koliko je novca za stranku.
Siniša mu je rekao da su to sve laži i da nikakav novac nije otišao u stranku, da sam ja sve slagao i Murata i ponovio mu da će imati zakonskih problema ako nastavi da komunicira sa mnom. Suma sumarum, moj šefe: Ostao sam dužan 1,9 miliona evra za hipoteku za kuću, dugujem pomenuti avans od 3,9 miliona evra Muratu. Objektiv se za poslednja tri meseca zadužio, print je propao… Najgore od svega, vi ste ljuti na mene. Svi su uzeli pare, ja sam ostao dužan i – ispao lopov i prevarant.
Meni ništa ne treba, ni pare, ni poslovi. Jedino što želim da znate istinu. Verujem u vaš častan sud.
U koverti vam šaljem printskrinove poruke koje svedoče o ovome što sam vam napisao,
S poštovanjem,
Aleksandar Papić“, zaključuje se u pismu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare