Nenad Kulačin i ja istovremeno smo došli na ideju da pozovemo Dalibora Chodu, imitatora Aleksandra Vučića, u DLZ. Bilo je to letos, pred sam početak nove sezone. Smatrali smo da bi nam imitator Aleksandra Vučića i to baš kakav je Choda, dosta pomogao.
Kada kažem „baš kakav je Choda“, mislim na to da je Choda uverljiv imitator, koji svoj talenat nije upotrebljavao kao satiru, već uglavnom kao benigno zezanje. Choda je amaterski zabavljač na društvenim mrežama, čije se političko opredeljenje tek naslućuje, stoga nismo imali jasnu predstavu kako će se uklopiti u DLZ.
Neko ko izgleda i govori kao Vučić u DLZ bila je zgodna finta da se Nenad i ja malo opustimo i pročistimo od autocenzure, koja se pojavila kao posledica sistematskog maltretiranja, pritisaka, pretnji, potpunog odsustva podrške opozicije, moje relokacije i Nenadove zatočenosti među sistemima za video nadzor.
Choda je imao apsolutnu slobodu da osmisli svoj minut do dva. Opredelio se za pljuvanje po gostima i voditeljima. Radio je to bolje nego Vučić. Bio je njegov mlađi, lepši, duhovitiji i inspirisaniji klon. Toliko je bio uverljiv da su gotovo svi gosti, posle Chodinog klipa, imali potrebu da polemišu sa skečom.
Na žalost, Choda, osim u prvoj epizodi, nije dobro prošao kod naše publike. Poruke koje su nam stizale uglavnom su se svodile na „Previše nam je i pravi, koji će nam sad i ovaj“. Vrativši se u Beograd, pozvao sam ga da mu kažem na šta se gledaoci žale i sugerisao da je jedini lek za to satira. Choda je trebalo svoj talenat da fokusira na (brutalno) ismevanje osobe koju imitira i sve će biti super.
Imajući u vidu koliko puta nas je režim rastrgao, nekad i bez ikakvog povoda, a svestan da Choda nije novinar, profesionalni glumac, te da nema nikakvu zaštitu, istom prilikom sam mu rekao da ćemo prekinuti saradnju, ukoliko ocenimo da se se zbog DLZ našao u opasnosti.
Najpre je išao skeč u kome igra Choda igra šah protiv Šolaka i Đilasa, sa drsko postavljenim figurama na tabli, a onda je, na moj predlog, u epizodi s liderima Lokalnog fronta, išao skeč u kome preko telefona daje instrukcije kako kolima udariti Kulačina, a kako mene. To je bilo baš po meri DLZ. Naravno da Vučić (valjda) nije izdao nalog za udaranje Voštinića, ali Choda, kao glumac i komičar, može da karikira sve, pa i to.
Dva dana kasnije, Vučić na svom Tik toku odgovara na Chodinu poruku „dobrodošlice“ na tu mrežu. Iako je kontekst trebalo da bude šaljiv, glavni akter bio je zastrašujuć. Rekao sam Chodi sad će da te zovu, a on je odgovorio ma neće valjda. Nenadu i meni je među prvima javio da su ga zvali u predsedništvo, a mi smo, zaključivši da je đavo odneo šalu, odmah prekinuli saradnju s njim.
Više se nismo čuli.
Žao nam je ako smo na bilo koji način ugrozili bezbednost Chodi i njegovoj porodici.