0
Ukoliko Ćacilend bude uklonjen do kraja godine, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio danas u Nišu, je li to znak da se on konsolidovao i da se više ne plaši kao onda kada je šatorsko naselje podignuto?
Narodni poslanik Robert Kozma (ZLF) kaže za N1 da Aleksandru Vučiću, pre svega, ne veruje, jer ovo nije prvi put da čuje takve najave.
„S jedne strane, on želi da pošalje poruku Evropskoj uniji da je razumeo kritike i da će da ukloni Ćacilend. Takođe, s vremena na vreme šalje poruku da treba da se vratimo u institucionalne okvire, poziva na razgovor, itd. Lično, mislim da on, ukoliko nije primoran, nikad to neće skloniti. Na nama je da nateramo da se to šatorsko naselje skloni i da dođemo do izbora“, rekao je on.
Kozma ovu najavu sklanjanja Ćacilenda tumači iz ugla sinoćnjeg sastanka sa Ursulom fon der Lajen i Antonijom Koštom u Briselu, za koji kaže da je bio „apsolutna katastrofa“.
Njegova koleginica, narodna poslanica iz Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević je saglasna sa tim viđenjem.
„Naša spoljna politika na četiri stolice je doživela kolaps. Vučić sada više nema kome da se okrene. Mi smo oslonjeni kao ekonomija na EU i, hteo – ne hteo, on mora da se okrene ka EU. A poruka od maja meseca, otkako je Marta Kos došla na mesto komesarke za proširenje, jeste da se traže suštinske reforme“, navela je ona.
Vučić je, smatra, pokušao da u Briselu koristi svoje manipulacije, ali „poruke su jasne – ne želimo formalno štirkliranje, gledaće se šta je ispunjeno“.
To, dodaje, ne znači da Vučić pada sa vlasti.
„On ima poluge moći kod sebe i neće ih lako pustiti, ali mi moramo da se borimo i da vršimo pritisak sa svih strana“, navela je ona.
Upitan kako razume poruku Fon der Lajen i Košte da „ostaju posvećeni tome da demokratsku Srbiju vide u Evropskoj uniji“ i da „možete računati na našu podršku“, Kozma odgovara da je njome poslata podrška građanima Srbije u borbi za slobodu, odgovornost, pravdu i demokratiju.
„Sa druge strane, to vidim kao poruku Vučiću ‘vi sada niste demokratska država, kada neko drugi uspostavi demokratsku državu, mi ćemo nastaviti pregovore o pristupanju'“, smatra on.
Misli da u Evropi više ne postoji ideja da ova vlast može da se popravi.
„Ako pogledamo objavu Ursule von der Lajen, jedino gde ona želi da popravi ovu vlast jeste u geopolitičkoj povezanosti, da se reši pitanje odnosa sa Rusijom. U sve ostalo mislim da se više niko u EU neće mešati, nego šalju poruku nama da treba da odlučimo gde želimo da budemo. Mi to moramo da razumemo, ne može EU da vodi ovu bitku za građane Srbije, ali dobro je imati saveznike među njima“, rekao je on.
Kozma dodaje da, dok je Fon der Lajen prošle godine zvala Vučića „dragi Aleksandre“, sada se među njima vidi praznina.
Misija EP u Srbiji
„U trenutku dok se Fon der Lajen sastaje sa Vučićem, istog dana Evropski parlament objavljuje da će ovde doći misija koja treba da utvrdi sve činjenice o represiji u Srbiji. To je bila poruka i Evropskog parlamenta predsednici Evropske komisije da se ne može dezavuisati ono što je rečeno u rezoluciji EP“, podsetio je on.
Jakovljevićeva kaže da će misija EP biti ovde od 24. do 26. januara, da tek treba da se napravi raspored i odredi ko će biti u toj misiji.
„Kada smo bili u Strazburu, bilo je dogovora da se oni vide sa što širim frontom pobunjenih građana i svih onih koji žele da Srbija bude punopravna članica EU“, dodala je.
Na pitanje koje činjenice ta misija želi da utvrdi, kada je poslednja rezolucija EP bila toliko detaljna, Jakovljevićeva kaže da je drugačije kada oni mogu da razgovaraju sa ljudima na terenu.
Kozma kaže da se nakon rezolucije desilo mnogo stvari – napad na N1 kod Ćacilenda je jedna od njih.
„Verujem da će ta misija želeti da razgovara i sa predstavnicima vlasti, institucija, civilnog sektora, opozicije. Ako vlast odbije da razgovara ili da im da pristup da posete npr. uhapšene građane i studente, dovoljno je to već da Evropski parlament zaključi da vlast ne želi da se ustanovi istina“, kazao je.
Na pitanje šta će biti konkretne posledice te misije, Jakovljevićeva kaže da su u Strazburu već govorili o šest koraka.
„Jedna od njih su sankcije za funkcionere vlasti koji krše vladavinu prava – dakle, ne za građane Srbije, to niko nije tražio“, kazala je ona.
Kozma dodaje da treba da se vidi i kako se troše fondovi Evropske unije.
„Da li je deo tih fondova korišćen za njihove koruptivne radnje? I to je ono što zapravo dira u srž problema, a to je ovaj koruptivni režim koji opstaje na korupciji i uništavanju naših institucija“, zaključio je on, piše N1.
