Vlada Srbije sklopila je nov ugovor sa američkom lobističkom firmom "BGR Gaverment Afers”, koji će nas koštati 600.000 dolara godišnje i i to ne računajući dodatne troškove. Pomenuta kompanije bila je angažovana i prošle godine, a efekti njihovog lobiranja za sad su nevidljivi. To se najbolje vidi na primeru Rezolucije o Srebrenici, protiv čijeg je usvajanja BGR trebalo da lobira i za šta su bili plaćeni.
Kako je navedeno u ugovoru u koji je Nova.rs imala uvid, otpravnik poslova u Ambasadi Srbije u Vašingtonu Vladimir Marić u julu je potpisao ugovor sa pomenutom lobističkom kućom da radi u interesu Vlade Srbije.
„BGR će nastaviti da radi u ime Kompanije do 19. jula 2025. godine pod uslovima ranije potpisanog Ugovora između BGR i Ambasade Srbije u Vašingtonu, koji je stupio na snagu 20. jula 2023. godine. Uzimajući u obzir usluge BGR-a, Ambasada Srbije se slaže da plati BGR mesečnu profesionalnu naknadu od 50.000,00 USD za usluge počevši od 20. jula 2024. za period trajanja od jedne godine“, navedeno je u ugovoru.
A kakve će tačno usluge pružiti ova lobistička kuća koju toliko plaćamo?
Kako je navedeno, BGR Gavrment će vršiti usluge održavanja „odnosa sa Vladom i sa javnošću tako što će omogućiti komunikaciju sa relevantnim zvaničnicima, donosiocima odluka i medijima u SAD“.
Isti ugovor Srbija je sa pomenutom kompanijom imala i prošle godine.
Budući da je ovo druga godina kako Srbija plaća usluge ovoj lobističkoj firmi, postavlja se pitanje da li je ovo dobar potez ili je ipak još jedno „bacanje para“ građana.
To pitanje postavili smo zameniku predsednika SSP i nekadašnjem prvom sekretaru za rad sa američkim Kongresom Borku Stefanoviću.
On za Novu kaže da je lobiranje za strane vlade u Vašingtonu veoma unosan posao, ali da je teško izmeriti konkretan učinak.
„Podnose se kvartalni izveštaji Ministarstvu pravde SAD, svi ugovori su javno objavljeni, kao i iznosi koji su plaćeni sa stranim vladama. Problem je što je u opisu preduzetih radnji navedeno da je organizovan sastanak ili razgovor sa nekim zvaničnikom, ali vi nemate mogućnost recimo konkretne realizacije lobiranja – na primer, sastanak sa predsednikom Bajdenom. Znači, takve stvari prosto uvek izostanu, i onda se ugovori koje je vlada sklopila, pretpostavljam, automatski produžavaju. Zaista teško utvrditi na šta je otišao taj novac“, rekao je Stefanović.
Sa druge strane, dodaje da je problematično to što je BGR ugledna firma u Vašingtonu, ali je republikanski nastrojena – a „u SAD su demokrate u administraciji, i onda se naravno postavlja pitanje koliko to stvarno može da ima nekog učinka“.
„Inače, mislim da pitanje promovisanja i zaštite naših interesa mnogo bolje obavljaju ambasade, naročito ako su u ambasadama ljudi konkretno određeni za neke sektore i ako to rade agilno i profesionalno. Dakle, ne može niko sa strane da toliko dobro oseti šta je najbolje za Srbiju osim ako nisu u pitanju naši interesi. Mislim, često su te firme u stvari u prošlosti bile paravan za novčane transakcije. Imate recimo slučaj Danijela Vajdića, koji je dobio isto lukrativni ugovor sa vlastima Srbije a koji je mesečno dobijao novac od Vlade, a nikada nijednu konkretnu korist nismo videli“, rekao je on i dodao da se tada Vajdić „ovajdio“.
Koliki je učinak kompanije „BGR Gavrment Afers” po pitanju lobiranja za Srbiju, mogli smo videti na primeru Rezolucije o Srebrenici. Upravo je to bio jedan od zadataka ove kompanje, međutim, rezultat nije bio onakav kakva je vlast u našoj državi očekivala.
Podsetimo, Rezolucija o genocidu u Srebrenici usvojena je krajem maja, a tada je 11. jul proglašem Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici.
Tim povodom, Borko Stefanović rekao je da je teško uočiti efekat tog lobiranja.
„Ako uzmemo primer lobiranja o pitanju Srebrenice, gde je tu tačan učinak? Šta je rezultat toga? Kada se svede na ono što je konkretno, jako je teško… To je inače kod lobističkih firmi tako”, kazao je on za Novu.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare