0
Osam godina je prošlo od kada su 19. aprila 2013. godine, u Briselu prve potpise na zajednički dokument Beograda i Prištine, postignut posredstvom EU, stavili tadašnji glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači.
Pročitajte još:
Od ukupno petnaest tačaka, koliko broji Sporazum о principima koji regulišu normalizaciju odnosa, sprovedeno je sedam, dve su delimično, a šest koje se odnose na Zajednicu srpskih opština, još uvek nisu, u svojoj publikaciji posvećenoj osmoj godišnjici potpisivanja ovog sporazuma ocenio je Kosovski demokratski institut.
KDI podseća da su 8. marta 2011. godine, započeti razgovori između Beograda i Prištine u Briselu, a da je, u okviru prve faze, definisane kao tehnički proces između strana, doneto sedam zaključaka o pitanjima – sloboda kretanja, matične knjige, katastar, carinske marke, diplome, regionalno predstavništvo i regionalna saradnja, kao i integrisano upravljanje prelazima.
U oktobru 2012. je već proces dijaloga poprimio i „političko“ obeležje, zbog toga što su u sam proces bile uključene i druge teme, a već sledeće godine, 19. aprila, postignut je Prvi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
KDI podseća da su sporazum parafirali tadašnji premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić uz posredovanje predstavnice EU, Ketrin Ešton, sporazum je takođe ratifikovala kosovska skupština.
Tekst ovog sporazuma sastoji se od 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na uspostavljanje Zajednice srpskih opština (SZO).
Nijedna od ovih tačaka nije sprovedena u delo.
„Principi sporazumKDI podseća da je dve godine kasnije – 2015. godine, postignut konkretan sporazum o Opštim principima/glavnim elementima ZSO koji je potom poslat kosovskom Ustavnom sudu na razmatranje.
„Pošto je njen sadržaj poslat kosovskom Ustavnom sudu na razmatranje, on je utvrdio presudom od 23. decembra 2015, da se asocijacija osniva na osnovu prvog sporazuma, ali da principi sporazuma nisu u potpunosti sa duhom Ustava“, navode iz KDI.
Stoga je ovaj Sud odredio da akt Vlade i statut koji primenjuje principe treba da ispunjavaju ustavne standarde predviđene ovom presudom.a nisu u potpunosti sa duhom Ustava.
KDI u svojoj publikaciji navodi da je u septembru 2016. godine vlada koju je predvodio Isa Mustafa saopštila da je kompletiran Upravni tim sastavljen od predstavnika srpske zajednice koji će izraditi statut Zajednice.
„Tim nije podneo nacrt statuta Vladi Kosova, niti Briselu“, dodaju iz KDI.
Međutim, 4. aprila 2018. godine vlada bivšeg premijera, Ramuša Haradinaja u saradnji sa tadašnjim predsednikom,
Hašimom Tačijem, ponovo je aktivirala upravljački tim kojem je bilo dodeljeno da izradi nacrt statuta do 4. avgusta 2018. godine.
„U oktobru iste godine zvaničnici te vlade izjavili su da nemaju informacije da li je ovaj tim podneo statut Briselu, jer je
Vladi Kosova podneo samo zapisnike sa sastanka“, dodaje se u publikaciji.
KDI dalje navodi da je pitanje uspostavljanja ZSO ponovo aktivirano tokom druge polovine 2020. godine, nakon što je nastavljen dijalog u Briselu.
Srpska strana je insistirala na razgovorima o ovoj temi, dok je kosovska negirala da se o njoj diskutovalo, ukratko su podsetili iz KDI na ono što se događalo u drugoj polovini 2020. godine, nakon što su posle skoro 2 godine nastavljeni razgovori u Briselu.
Primenjene tačke o „jedinstvenoj policiji“ i imenovanju komandira KP za Sever
Deo prvog sporazuma postignutog u Briselu su i tri tačke o stvaranju jedinstvenih policijskih snaga – Kosovske policije, i imenovanje regionalnog komandira za četiri opštine na Severu Kosova.
KDI u svojoj publikaciji ocenjuje ove tri tačke kao „primenjene“.
„U izveštaju od 18. juna 2018. godine, Vlada Kosova je izvestila da je ova tačka sporazuma primenjena sa određenim zakašnjenjem. Srbija je morala da dostavi spisak sa brojem i činom zaposlenih u vladi Srbije (policije) zaposlenih na Kosovu, koji su izrazili interes za pridruživanje kosovskim strukturama (od 13. juna 2013. godine). Međutim, podnošenje spiska je odloženo do 11. decembra 2013. godine“, navode iz KDI.
Dodaju da je nakon podnošenja spiska Kosovo izvršilo zakonske promene za uspostavljanje Regionalne policijske uprave Mitrovica i imenovalo regionalnog direktora policije u Severnoj Mitrovici administrativnim uputstvom 22. jula 2013.
„Ukupno 337 osoba, pripadnika MUP-a prijavilo se za integraciju. Nakon verifikacije odobrenje je dato za 292 osobe. Od toga, 5 se povuklo iz procesa integracije prekidajući obuku“, dodaje se u poblikaciji.
Integrisano pravosuđe
Desetom tačkom ovog sporazuma regulisano je pitanje integrisanja sudova u pravni sistem KoKDI navodi da je ova tačka sporazuma primenjena, i podseća da je 9. februara 2015. godine postignut konkretan sporazum koji se odnosi na pravosuđe a kojim je definisan način funkcionisanja u skladu sa Prvim sporazumom.
KDI navodi da je ova tačka sporazuma primenjena, i podseća da je 9. februara 2015. godine postignut konkretan sporazum koji se odnosi na pravosuđe a kojim je definisan način funkcionisanja u skladu sa Prvim sporazumom.
„Pravosudne institucije su počele da funkcionišu relativno dobro na Severu. Tehnička pitanja, poput nedostatka profesionalnog prevođenja ili čak osoblja i dalje ometaju rad sudova u punom kapacitetu. Do sada je ukupno 40 sudija, 11 tužilaca i 156 administrativnih službenika iz srpske zajednice integrisano u pravosuđe“, dodaje se u publikaciji.
Lokalni izbori 2013 – veliki izazov
Primenjena je i tačka Sporazuma o održavanju lokalnih izbora na Severu Kosova 2013. godine, dodaju iz KDI, uz naznaku da su postojali mnogi izazovi.
„Lokalni izbori održani su 3. novembra 2013. godine, uključujući i opštine sa srpskom većinom na severu pod upravom CIK-a a sprovodio ih je OEBS“, podseća KDI.
Delimično primenjeno – Plan impementacije, energetika i telekomunikacija
Ova tačka je, prema proceni KDI, delimično primenjena.
„22. maja 2013. godine strane su se dogovorile o planu za primenu Sporazuma. Što se tiče principa transparentnosti finansiranja, u planu se navodi da će do kraja maja Srbija predstaviti detaljan pregled svih finansiranja institucija na Kosovu putem Odbora za primenu. Do sredine jula obe strane će u Izvršnoj komisiji definisati način ispunjavanja principa transparentnosti finansiranja“, navode iz KDI.
Na višegodišnjem putu ka Evropskoj uniji
Poslednje dve tačke ovog sporazuma odnose se na ustručavanje od blokiranja druge strane na putu ka EU i osnivanje Odbora za implementaciju.
Prema Kosovskom demokratskom institutu, obe tačke sporazuma su sprovedene.
Podsećaju da Kosovo ima status potencijalnog kandidata za članstvo u EU i da je potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2014. godine.
KDI u svom izveštaju kaže da novi kosovski premijer, Aljbin Kurti nije jasno rekao kakav će biti pristup njegove vlade dijalogu, osim što je izjavio da će to biti drugačiji pristup ovom procesu i da dijalog nije prioritet građana.
Dodaju da je jasno da će proces dijaloga biti izazov za novu vladu i tvrde da bi ona trebalo što pre da oformi jasan stav o temama o kojim se razgovara i već postignutim sporazumima, uključujući i onaj 19. aprila 2013. koji je ratifikovala kosovska skupština, prenosi Kosev.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
