0
Teško vreme traži očajničke mere, pa se tako i posrnulom rejtingu lek traži u obećanjima o boljem sutra. Ekonomske mere koje je predsednik Aleksandar Vučić u nedelju predočio srpskoj javnosti u pokušaju da odobrovolji makar svoje glasače, kopija su onih koje je početkom godine sa istom namerom Mađarima predstavio njihov premijer Viktor Orban. Ograničavanje marži, koje bi trebalo da dovede do smanjenja cena u trgovinama, sprovedeno je pre dve godine i u Rumuniji, međutim, željeni rezultati su i tu izostali. Prema mišljenju sagovornika Nove, ovo zapravo i nisu ekonomske, već čisto političke mere koje će imati dometa koliko i ona priča o parizeru iz septembra 2023. godine.
Predsednik Srbije u nedelju je u stilu teleprodavca predstavio javnosti nove ekonomske mere.
“Sledeće nedelje donosimo Uredbu o ograničavanju marži. Značajno ćemo ograničiti marže koje će doneti značajno snižavanje cena za oko 3.000 proizvoda iz 23 grupe”, istakao je Vučić i naveo da su tu kućna hemija, proizvodi za ličnu higijenu, pirinač, mahunarke, slani i slatki konditorski proizvodi, povrće i voće, sirće, testenine, meso, sir, jaja…
Istina je da je nešto vrlo slično urađeno u Rumuniji pre dve godine, a početkom 2025. u Mađarskoj je isto uradio i Viktor Orban.
On je tada supermarketima ograničio maržu na 30 osnovnih prehrambenih artikala. Mera, koja je uključivala namirnice poput jaja, mleka i mesa, izuzela je trgovce s manjim godišnjim prihodima, čime je trebalo da se zaštite lokalni trgovci mešovite robe.
Mađarski ekonomisti su tada procenili da ova mera može doneti kratkoročno olakšanje potrošačima, ali ne znači mnogo stanovnicima ruralnih područja daleko od supermarketa.
Ubrzo nakon što su mere stupile na snagu, Orban je optužio strane trgovce da „pljačkaju Mađare“ svojim „preteranim i neopravdanim rastom cena“. Navodeći marže od 42 odsto na pileća krilca ili 70 odsto na jogurt, Orban je rekao da je „hitna intervencija“ osmišljena kako bi se obuzdali trgovci kojima je „stalo samo do profita“.
Zvuči poznato?
Verovatno zato što se sličnim rečima u nedelju poslužio i predsednik Srbije.
„Četiri najveća lanca – Delez, Merkator, Lidl, Univereksposrt generišu 51 odsto trgovine“, kazao je Vučić i dodao da su merom smanjenja trgovačkih marži obuhvaćena 24 trgovca na malo, dok trgovačke radnje po selima nisu obuhvaćene kako bi uspele da posluju u toj konkurenciji.
“Nama je inflacija bila 4,9 odsto. Od toga su samo hrana i bezalkoholna pića oko 50 odsto. Zbog toga što su neki hteli da zarađuju previše. A nema razloga za time, samo da zarade što više, a baš ih briga za građane Srbije. Pri tome su srpske kompanije bile mnogo odgovornije, a strane nam kožu sa leđa odraše. Neki su ušli na naše tržište sa 18 odsto, pa dogurali do 32! Ne možeš više da prevariš državu”, rekao je Vučić.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić ovim povodom je rekao da Vučić samo pokušava da skrene pažnju sa opravdanog nezadovoljstva većine građana Srbije.
„On ne može posle 13 godina vlasti da se od Superhika pretvori u Robina Huda i zato su ove mere samo prepisivana rešenja iz Rumunije i Mađarske – zemalja u kojima ni tamo nisu dale rezultate, pa neće pomoći ni građanima Srbije“, naveo je Nikezić i objasnio da je Rumunija pre dve godine ograničila marže na 20 odsto, a danas ima ubedljivo najveću inflaciju u Evropi od 6,6 odst, dok je Mađarska marže ograničila na 10 odsto, a inflacija im je i dalje među najvišim u Evropi (4,2%).
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić za Novu kaže da ga uopšte ne čudi to što je Vučić kopirao tzv. ekonomske mere od Viktora Orbana.
“To su sestrinske politike i one idu ruku pod ruku. On se ne može poslužiti nekim demokratskim modelom, uzmite Austriju, Nemačku, Francusku, Holandiju… zemlje koje imaju neupitni demokratski legitimitet. On se oslanja na susednu Mađarsku i brata Orbana, jer na koga bi drugo? Vidite da u Srbiju sad ne možete da uđete autom satima, a ne možete ni da izađete iz nje. Srbija se samoizolovala iz Evrope, postala je usko grlo u saobraćajnom, pa i u ekonomskom smislu. To su spojeni sudovi, pa vi ne možete da imate otvorenu ekonomiju a zatvorene granice”, kaže Đukić.
Zato veruje da ekonomske mere koje je javnosti predočio predsednik Srbije, kao što nisu donele rezultat u Mađarskoj, ne mogu doneti ni u Srbiji nekog napretka i boljitka.
“Sumnjam da će to popraviti sadašnji težak ekonomski položaj građana. Maksimalni domet ovih mera koje su objavljene biće sličan dometu onog parizera, koji je Vučić promovisao sa Tomom Monom i Sinišom Malim. To je nešto kratkoročno, nekoliko dana. To je politička mera, nije ekonomska”, navodi Đukić.
On upozorava i na opasnost koju, kako kaže, uopšte ne treba potcenjivati.
“Da se strani kapital počne povlačiti iz Srbije, imajući u vidu optužbe koje su izrečene na račun stranih trgovinskih lanaca. Njima ovo može biti dobar povod da dignu sidro i odu iz Srbije. Znate, kada jedna globalna politika, a u ovom slučaju politika Aleksandra Vučića doživljava kolaps u svim sektorima, nemoguće je da ne doživi kolaps i u ovom ekonomskom segmentu, sektoru životnog standarda. Tu ne treba očekivati nikakvo poboljšanje, naprotiv. Još ako odu i te strane kompanije, onda ćemo imati pogoršanje unutrašnjeg snabdevanja, a zatim divljanje domaćih lanaca koji će biti povezani sa vrhom režima”, zaključuje Đukić.
Inače, prošle je godine austrijski lanac supermarketa SPAR optužio mađarsku vladu za diskriminaciju stranih kompanija, a vrhovni sud EU presudio je u njegovu korist u odvojenom slučaju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
