16
U danu kada privatno obezbeđenje u Zaječaru bije i izbacuje opoziciju iz lokalnog parlamenta, kada lice sa međunarodne poternice Milan Radoičić na očigled predstavnika vlasti preti građanima Kosjerića, Aleksandar Vučić nudi da Beograd bude mesto dijaloga sukobljenih strana u svetu. Nije rubrika “Verovali ili ne”, već zvanična ponuda koju je u Ujedinjenim nacijama izneo predsednik države. Sagovornici Nova.rs Jelena Minić i Srećko Đukić ocenjuju da je ponuda besmislena i neosnovana, i podsećaju na ocenu jednog međunarodnog zvaničnika da je Vučić talent da stvara “remek dela licemerja”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je u svom govoru na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Beograd kao mesto dijaloga za sve sukobe širom sveta. Ta ponuda da ćemo da pomognemo u rešanju svetskih problema, jer svojih nemamo, stiže u trenutku kada u lokalnoj skupštini Zaječara privatno obezbeđenje izbacuje opozicione odbornike iz sale dok vladajuća stranka krši zakon.
Dan pre nego što nas je predsednik ponudio kao most duboko podeljenim narodima, Milan Radoičić, tražen između ostalog i zbog oružanog napada na severu Kosova, uleće u Kosjerić u koloni crnih džipova i preti građanima, i sve to u pratnji predstavnika lokalnih vlasti.
Uglavnom ta i takva Srbija je pravo mesto da, kako kaže Vučić, bude most u svetu koji se suočava sa dubokim geopolitičkim podelama.
Da, pričamo o onoj istoj Srbiji gde već deset meseci studenti i građani mirnim protestima na ulici traže pravdu za 16 žrtava koje je ubila tek renovirana nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, a kao odgovor dobijaju pendreke, suzavce, pa i napad nepoznatim zvučnim oružjem.
U zemlji čiji bi predsednik da bude medijator u rešavanju svetskih problema, od odlaska na mirni protest do višemesečnog pritvora je često vrlo kratak put. Dovoljno je da se snagama reda ne svidi vaš komentar ili da procene da ste nekom parolom ili transparentom protiv vlasti ugrozili ustavni poredak.
Vučić ide i korak dalje, pa pred celim svetom, kome je eto objasnio da je u Srbiji sve u najboljem redu, kao da su oni tamo u belom svetu baš skroz slepi i gluvi za vesti koje stižu sa Balkana, objavljuje da je i svojim građanima u Srbiji ponudio bezuslovni razgovor.
To je onaj dijalog koji je ponudio profesorima i studentima, a onda ih optužio da su blokaderi koji rade protiv svoje zemlje i da su izdajnici.
Svako ko kaže bilo šta protiv sadašnje vlasti, automatski se optužuje da ruši ustavni poredak, a upravo je vlast Aleksandra Vučića ona koja uporno podriva i Ustav i zakone Srbije.
Poslednji primer je upravo već pomenuti Zaječar. Naime, ministarka uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović je u slučaju izbora u ovom gradu pogazila i odluku Višeg suda u Zaječaru i Zakon o lokalnoj samoupravi.
Viši sud u Zaječaru poništio je odluku tamošnje Skupštine kojom su odbornicima verifikovani mandati i prema onome što propisuje zakon sledeći koraci su uvođenje prinude uprave i novi izbori.
Međutim, za ministarku državne uprave i lokalne samouprave odluka Višeg suda ne postoji. Ona ne vidi nikakav problem da se lokalni parlament ponovo konstituiše i počne da radi iako je to protivno i sudskoj odluci i samom zakonu. Gde ćete veće podrivanje ustavnog poretka.
Ništa od ovoga što vidi i domaća i svetska javnost, za predsednika Vučića nije prepreka da ponudi i da bude medijator za pregovore o problemima u regionu i da se pohvali kako je opredeljen za dijalog o Kosovu.
Pretpostavljamo da nas za posrednika u regionu preporučuje, što sam Vučić, a posebno njegovi medijski trbuhozborci, svako malo vode medijske ratove sa Zagrebom i Sarajevom, krsteći komšije kao “ustaše”, “balije”, “ratne zločince”.
O uspehu dijaloga Beograda i Prištine, možda najbolje govore život preostalih Srba na Kosovu, koji ispaštaju za akcije već pomenutog Milana Radoičića, koga zvanični Beograd uspešno čuva od poternica i iz Prištine i sa Interpola.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta primećuje da baš u vreme kada raste međunarodna osuda autoritarnog režima Aleksandra Vučića, on velikodušno nudi Beograd kao mesto dijaloga za „sve zaraćene strane“, uključujući i unutašnji dijalog sa „nasilnim rušiocima ustavnog poretka u Srbiji“, dijalog sa Kosovom, dijalog u regionu.
“Dakle, dijalog je postao ključna reč vrha režima pred svetskom javnošću, dok njegova kriminogena paravojska zastrašuje građane po Srbiji koji su glasali protiv njega. Što bi rekao poslanik Evropskog parlamenta Sandro Goci za pismo Vučića Ursuli fon der Lajen, gde se žali na svoje buntovne građane, i u ovom slučaju se radi o talentu predsednika Srbije da stvara ‘remek dela licemerja’”, ocenjuje Jelica Minić.
Srećko Đukić, karijerni diplomata i nekadašnji ambasador, podseća da Vučić nudi sve kada je na otvorenoj sceni, nudi i ono što nema i što ne moze imati, kao što je ponuda za „svetski centar mirovnih pregovora u Srbiji“.
“Jedino što ne nudi jesu demokratski i fer pošteni izbori, jer ga oni sklanjaju sa političke scene. Ponuda izneta sa tako visoke tribine GS OUN potpuno je besmislena i neosnovana i nije ništa drugo nego bacanje prašine u oči njegovom preostalom biračkom telu da mu se još koji dan dive kako je veliki svetski lider. A vidimo na svakom velikom skupu da mu je mesto u zadnjem redu”, ističe Đukić.
Navodi da posredovanje u dijalogu na svetskom nivou mogu da ponude države uređene, stabilne, države društvenog mira i dijaloga.
“Ništa nema od toga u Srbiji. Zato nije čudo da mu se svi okolo smeju i čude njegovoj ‘hrabrosti’”, naglašava Đukić.
Dodaje da se Vučić i ranije nudio dok mu nije rečeno da nema elementarne uslove za sastanke na visokog nivou.
“Gde mu je bezbednost? Nema je. Gde su mu tehničku uslovi? Nema ih. Gde mu je poverenje međunarodne zajednice? Nema ga. Misli da je ispred Švajcarske, Austrije, Pariza, Londona, arapskih zemalja, Turske? Država kao i čovek mora znati gde joj je mesto u zajednici i u svetu”, kategoričan je ovaj karijerni diplomata.
Veruje da je dijalog i posredovanje na svetskom nivou u Beograd bilo moguće samo za vreme Tita i SFRJ.
“Jasno je da bi oni da nadmaše i Tita i Jugoslaviju, radije bi da izbrišu da oni nisu postojali u istoriji, ali ne mogu. Zato ih ne priznaju. Ali se jos uvek koriste njihovim plodovima, tragovima, nasleđem u svetu. Teška desnica može da se gura da postane jos desnija. Na kraju njeno je mesto u uglu odredila je istorija”, zaključuje Đukić.
