7
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas najavio je mogućnost da koalicija “Srbija protiv nasilja” ne izađe na izbore u Beogradu, ukoliko oni zaista budu zakazani za 28. april i ako se ne primene preporuke ODIHR o poboljšanju izbornih uslova. Međutim, već viđeni bojkot izbora nije jedina mogućnost. Iz ove koalicije poručuju da postoji opcija da se “građanskim otporom” spreči njihovo održavanje.
Deo opozicije je 2020. godine bojkotovao parlamentarne izbore u Srbiji. U tekstu Deklaracije koja je pratila ovu odluku pisalo je da „samo izbori na kojima građani imaju mogućnost da budu informisani i na kojima glasaju slobodno i bez pritisaka, jesu pravi izbori“.
Pune četiri godine kasnije ništa se nije promenilo i opet se pominje bojkot.
Razlog je to što vlast na nove beogradske izbore očigledno planira da izađe pod potpuno istim uslovima. A to znači – okupirani mediji, pritisak i ucene na zaposlene u državnim preduzećima, korisnike socijalne pomoći, bolesne… Bez uređivanja biračkog spiska, dakle uz nekoliko desetina hiljada fantomskih glasača iz Republike Srpske i one koji po njemu lutaju, pa se pojavljuju čas u jednoj, čas u drugoj opštini. Po potrebi.
U takvim okolnostima, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže da je moguće da koalicija “Srbija protiv nasilja“ ne izađe na nove izbore u Beogradu.
“Ako se ne primene preporuke ODIHR-a, kao i ako izbori budu zakazani za 28. april, kada deo birača nije tu”, rekao je Đilas ovim povodom i dodao:
“Ako dođemo u situaciju da idemo na izbore, moraju da se primenjuju preporuke ODIHR-a. Ne možemo da idemo na izbore tako što će (Aleksandar) Vučić da izmisli datum kada deo glasača nije tu, da se ne menja birački spisak…“.
Kao rešenje lider SSP predlaže lex specialis kojima će se izbori odložiti, dok se ne primene sve preporuke ODIHR-a, o čemu bi konačan sud trebalo da da opozicija.
Da li je opozicija spremna na bojkot, znajući šta je doneo prethodni?
Po svemu sudeći, odgovor je – da.
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta kaže da bi izbori morali da budu održani tek nakon primene preporuka ODHIR-a, odnosno nakon promene ključnih izbornih uslova.
“Ako vlast želi da održi izbore što pre, na njima je da dokažu da li su unapredili izborne uslove, jer su oni uhvaćeni u krađi. Mi trenutno radimo na širenju zajedničke borbe i dogovaranju koraka ka tome da se ne dozvoli da i naredni izbori budu pokradeni i za to smo i tražili i međunarodnu podršku i dobili je. U ovom trenutku vode se razgovori i u okviru koalicije i šire, o svim ovim pitanjima i javnost će biti obaveštena o svemu”, navodi Lazović za “Novu”.
7
0
0
0
I predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac za naš list kaže da 28. april, datum koji se spominje kao najverovatniji za održavanje novih izbora u Beogradu, nije prihvatljiv.
“Najava da bi se izbori u BG raspisali za 28. april, kada dobar deo građana planira da „spaja“ prvomajske i uskršnje praznike, sporna je ne samo zbog toga što će mnogi otputovati, nego pre svega što bi bilo teško da se do tada promene izborni uslovi, sprovedu ODIHR-ove preporuke, a posebno značajnije čišćenje biračkih spiskova. Dakle, taj datum nije prihvatljiv ne samo zbog praznika nego pre svega zato što je prekratak rok da se promene izborni uslovi”, kaže Lutovac.
U Demokratskoj stranci shodno tome smatraju da se ne sme pristati na iste izborne uslove, jer to znači ponavljanje izborne krađe.
Međutim, Lutovac kaže da nisu jedine dve opcije izlazak na unapred pokradene izbore i bojkot.
“Postoji i opcija građanskog otpora organizovanju i sprovođenju takvih “izbora”. Građani imaju pravo na otpor ako ih neko potkrada i radi protiv javnog interesa”, kaže Lutovac.
Istog je stava i predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš.
“Nema nikakvog smisla izlazak na izbore na kojima se ne bi promenili izborni uslovi. A ukoliko oni zaista budu zakazani za 28. april, jasno je da do tada ništa po tom pitanju ne može da se uradi. Izlazak na birališta pod takvim okolnostima bio bi silovanje. Međutim, ni bojkot izbora kakav smo imali, ne bi imao smisla. Mislim da bi jednostavno trebalo da sprečimo održavanje takvih izbora”, zaključio je Ponoš u izjavi za Novu.
Na pitanje kako bi opozicija mogla da spreči održavanje izbora, i Lutovac i Ponoš kažu da u ovom trenutku ne bi govorili o detaljima.
U Izveštaju ODIHR, na koji se pozivaju predstavnici opozicije, zaključuje se da su decembraski izbori u Srbiji održani u neravnopravnim uslovima, ukazuje se na dominantnu ulogu predsednika države i sistemske prednosti vladajuće stranke, usled čega je zamagljena granica između države i partije. Izražena je zabrinutost zbog zastrašivanja birača, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebe javnih resursa. Ocenjeno je da građani nisu u dovoljnoj meri imali mogućnost da glasaju na temelju dobre informisanosti, i to zbog neadekvatnog izveštavanja većine nacionalnih medija.
ODIHR je ukazao i na izostanak efektivnog nadzora nad evidencijom birača i promenama prebivališta, zaključujući da je poverenje u birački spisak dodatno pogoršano neodgovarajućim reakcijama nadležnih institucija, uključujući Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
U skladu sa svim navedenim, ODIHR je dao preporuke za poboljšanje izbornog procesa koje se sastoje od 25 tačaka. Iako vlast tvrdi da će ove preporuke ispoštovati, opozicija sumnja da će se to desiti.
BONUS VIDEO: Novi izbori u Beogradu definitivno