Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu oglasio se povodom povlačenja Zakona o visokom obrazovanju. On je upozorio da Univerzitet u Beogradu ne treba da se bori protiv pojedinačnih problema koji ugrožavaju njegov komfor, već protiv sistema koji generiše korupciju, nelojalnu konkurenciju i nezakonite ishode.
Autorski tekst profesora Ognjena Radonjića, prenosimo u celosti:
Pošto je juče Univerzitet u Beogradu (UB) zapretio obustavom rada, Vlada će doneti odluku o povlačenju predloga o dopuni Zakona o visokom obrazovanju kojim se predviđa, između ostalog, da inostrane visokoobrazovne institucije mogu u Srbiji da započnu delatnost bez akreditacije i da će biti subvencionisane od strane države.
UB odbija ove predložene izmene zbog nelojalne konkurencije koja će ugroziti normalno funkcionisanje i finansiranje državnih univerziteta što nije sporno. Međutim, kada se predugo ćuti onda je za očekivati da će đavo doći po svoje jer u ćutanju nije sigurnost, već licemerje.
Na primer, jedna od osnovnih primedbi UB je da je ovaj predlog netransparentan jer nije bio na javnoj raspravi. Stoji, ali očekivati od vlasti koja širom zemlje već godinama gradi na osnovu tajnih ugovora i bilateralnih sporazuma koji su, ne samo koruptivni i netransparentni, već i onemogućavaju konkurenciju je previše. Opet i kada su na raspravi bili neki problematični predlozi izmena Zakona o obrazovanju, UB nije reagovao u mnogim prilikama.
Jedna od njih se desila 2021, kada su usvojene izmene kojima se flagrantno krši autonomija UB, to jest kada je uveden institut blagoslova Svetog arhijerejskog sinoda SPC za upis na studije, zasnivanje radnog odnosa i prestanak radnog odnosa koji važi za Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu, pa samim tim i UB.
Ne manje važno, skupštinska većina je septembra 2018. donela odluku koja je definisana članom 149, stavom 3, Zakona o visokom obrazovanju: „Visokoškolske ustanove koje su… …izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, a koje u vreme odbrane doktorske disertacije i izdavanja diplome… …nisu imale saglasnost na nastavni plan magistarskih studija prema propisima koji su važili do stupanja na snagu tog zakona, smatra se da su izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka u skladu sa zakonom.”
Konkretnije, nezakonite doktorske diplome koje su izdavali fakulteti koji nisu imali licencirane, to jest akreditovane magistarske studije, što je preduslov za izdavanje doktorskih diploma, su retroaktivno ozakonjene. Privatni univerziteti koji su u periodu od 2003-2018. neovlašćeno izdavali doktorske diplome su: Evropski univerzitet Beograd, Megatrend, Univerzitet Alfa Braća Karić, Univerzitet Edukons Novi Sad, Privredna akademija Novi Sad, Singidunum, Union, Union Nikola Tesla i Univerzitet u Novom Pazaru.
Štaviše, bivši rektor UB, Branko Kovačević, koji je ovih dana bio izuzetno prisutan u medijima i kritički nastrojen prema ovom predlogu izmena Zakona je tada, neposredno pre ozakonjenja ovih lažnih doktorata, izjavio da nije „…ovde sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali.“
Po apsolutno istom principu, sredinom aprila ove godine je na javnu raspravu dat Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim je predviđeno da se članu 149. Zakona o visokom obrazovanju doda stav 4. koji glasi:
„Visokoškolske ustanove koje su nakon stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005 godine upisivali studente na osnovne studije po planovima i programima kojima nisu predviđeni ESPB, a koje… …nisu imale akreditaciju ustanove, odnosno studijskog programa, smatra se da su izdavale diplome o stečenim akademskim nazivima u skladu sa Zakonom“.
Ovaj predlog retroaktivnog ozakonjenja nezakonitih diploma osnovnih akademskih studija usvojen je na sednici parlamenta početkom septembra ove godine.
Stoga, ostaje pitanje zašto UB-u nije smetala nelojalna konkurencija domaćih privatnih univerziteta, a smeta mu nelojalna konkurencija inostranih.
Takođe, suština ozakonjenja ovih nezakonitih diploma su korupcija, nestručnost i neodgovornost koje su uzrok tragedije u Novom Sadu.
UB sada može proglasiti pojedinačnu pobedu, ali je to zamazivanje očiju. Univerzitetski profesori ne treba da se bore protiv pojedinačnih ishoda koji ugrožavaju njihov konfor, već protiv sistema koji takve ishode generiše.
U tom smislu, nakon tri nedelje uhapšeni su prvi osumnjičeni za tragediju u Novom Sadu. Među njima je i Nebojša Šurlan koji je u martu ove godine bio među dobitnicima nagrade „Kapetan Miša Atanasijević” koju dodeljuje kompanija „Medija Invent”, ali ove godine uz podršku upravo UB-a.
Hapšenja povodom tragedije u Novom Sadu su šarada za javnost. Mnogi će biti zaštićeni, dok će se drugi braniti sa slobode u procesima koji će trajati godinama, ako ne i decenijama. Suočavanje sa sistemskim problemima bi zahtevalo da UB traži od Vlade da javnosti dostavi celokupnu dokumentaciju vezanu za projekat rekonstrukcije Želežničke stanice u Novom Sadu. Bez toga, pravde neće biti, a đavo će sigurno ponovo doći po svoje.
BONUS VIDEO: Ognjen Radonjić o društvenim upitnicima i političkim zarezima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare