Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC

Nakon razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom 25. novembra u Sočiju, srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao je da smo dobili gas po nepromenjenim i najnižim mogućim cenama od 270 dolara za 1.000 kubnih metara. Samo 20 dana kasnije, gasa nemamo dovoljno, nabavljamo ga na berzi, dakle po najvišim cenama. Sneg i neadekvatna reakcija nadležnih preduzeća, ali prethodno nesprovođenje planova Vlade, dovelo je do toga da Srbija na dnevnom nivou za gas i struju daje milione evra.

Susret Vučića i Putina, inače 19. po redu, najavljivan je kao izuzetno važan za Srbiju. Nakon trosatnog sastanka, srpski predsednik je slavodobitno rekao:

“Cena ruskog gasa u narednih šest meseci ostaje nepromenjena i iznosiće 270 dolara za 1.000 metara kubnih, dok će se isporuke povećati. Ovo je za nas spas. Nećemo imati problema ni sa strujom, ni sa gasom, ni sa grejanjem, kao ni sa ukupnim snabdevanjem“, rekao je Vučić posle razgovora u rezidenciji ruskog predsednika na obali Crnog mora.

Aleksandar Vučić i Vladimir Putin Foto: Instagram/Buducnostsrbijeav

Dodao je i da će Srbija i posle isteka dogovorenih šest meseci plaćati “izuzetnu cenu“ gasa. Nije precizirao šta to tačno znači, ali je opet spominjao nacionalni stadion.

“Dobili smo neverovatnu cenu, uštedeli smo 300 miliona evra, jedan nacionalni stadion“, rekao je Vučić.

Dežurni krivci Grčić i Bajatović

Na stadion slobodno možemo da zaboravimo, jer ne da nismo uštedeli, nego smo u “debelom” gubitku.

Za struju milioni evra dnevno

Na sednici Vlade moglo se čuti i da je Srbija zbog ispadanja TENT-a prinuđena da uvozi struju po cenama koje prelaze 300 evra po megavatsatu. A to je trošak koji se meri milionima evra svakog dana.

Nakon što je u Beogradu i mnogim gradovima Srbije zbog snega došlo do potpunog kolapsa, zbog čega je na desetine hiljada domaćinstava u Srbiji ostalo bez struje i grejanja, održana je sednica Vlade Srbije kojom je umesto premijerke, predsedavao predsednik države.

Aleksandar Vučić je kao glavne krivce za celu situaciju označio direktora EPS Milorada Grčića i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića.

“Gde je Grčić? Ne znam šta bih ti rekao? Pozdravi radnike koji su cele noći lopatama skidali blato sa uglja, oni su maestralno radili. A odgovorni moraju da snose posledice. Očekujem Grčiću, tvoju reakciju, danas, sutra, kada ti je zgodno”, poručio je Vučić.

Kako je dodao, problema ima i u snabdevanju gasom.

“Iako je obezbeđen odličan ugovor sa Rusijom. Sve dodatne količine koje su potrebne, nabavljamo na berzi gde su sada cene izuzetno visoke”, rekao je Vučić , pa okrivio Bajatovića što godinama nije urađeno proširenje Banatskog dvora.

“Uz sve ono što je znam da nije bilo ni jednostavno ni sve drugo, ali je problem što smo velikom brzinom trošili količine iz Banatskog dvora ne računajući na moguće komplikacije i na mnogo hladnije dane”, poručio je Vučić.

Novi način nabavke gasa glavni problem

Viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za čvrsta i fosilna goriva Aleksandar Kovačević za novine Nova kaže da je u prethodnih 12 meseci došlo do krupnih promena u načinu nabavke prirodnog gasa za tržište Srbije. Ranije je to išlo preko Mađarske a sada preko Bugarske. I tu leži jedan od glavnih problema.

Nakon potpisivanja dugoročnih Ugovora o snabdevanju izme]u Gazproma i njihovih partnera u Ma]arskoj i Hrvatskoj pre nekoliko nedelja, Srbija je postala tranzitna zemlja za gas. Time je preuzela odgovornosti da obezebdi pouzdanost tranzita gasa preko svoje teritorije u smislu koli;ine, vremena isporuke i pritiska na predajnoj tačci. Pravac snabdevanja preko Ukrajine se obavljao složenom, razuđenom i velikom mrežom cevovoda i korišćenjem najvećeg sistema podzemnih skladišta gasa u Evropi. Isto tako, mađarski gasni sistem ima na raspolaganju veliki kapacitet skladišta. Taj sistem snabdevanja je omogućavao veliku tehničku pouzdanost i veliku fleksibilnost uz mogućnost da se u kratkom roku povećaju ili smanje isporuke. Ova osobina je za mali gasni sistem Srbije od velike važnosti jer je potrošnja gasa u Srbiji zavisna od vremenski prilika i situacije u elektroenergetskom sistemu“, kaže Kovačević i dodaje:

„Pored toga, okolnosti distribucije gasa, pritisaka u sistemu i drugo su bili skoro u potpunosti pod kotrolom operatora u Srbiji uz vrlo mali tranzit ka Bosni i Hercegovini. Treba imati u vidu da je sastavni deo sistema snabdevanja prirodnim gasom u Srbiji i sposobnost velikih potrošača gasa da koriste mazut kao alternativno gorivo. Ova sposobnost se temelji na raspoloživosti komercijalnih rezervi mazuta. Sve to je omogućavalo prilično veliku fleksibilinost kod snabdevanja i slobodu operatora sistema u Srbiji da se brzo prilagode potrebama. Nova linija snabdevanja preko Turske i Bugarske sadrži samo jedan sistem cevovoda bez značajnijih skladišta i uz vrlo malu fleksibilnost u kratkom roku kao i uz striktnu disciplinu tranzitnih tokova“.

Na berzi gas pet puta skuplji

Kovačević kaže da se cena gasa koju Srbija ugovara sa Rusijom izražava u američkim dolarima za 1.000 kubnih metara. Na berzi se trenutno prodaje za 121.6 evra po MWhS (megavatsati). Obzirom da 1.000 kubnih metara ima otprilike 10.6 megavsati, ono što dobijamo po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, preračunato iznosi 23.2 evra po MWh. Dakle, pretpostavljena cena za Srbiju je više od pet puta manja od tekuće berzanske cene u Evropi.

Ukratko, u kratkim rokovima ili vanrednim situacijama gasno tržište u Srbiji je prinuđeno da koristi različite resurse Evropskog tržišta gasa.

„To je omogućeno Ugovorom o Energetskoj zajednici iz 2006. godine i pokazalo se vrlo pouzdano u krizama iz Januara 2009. godine odnosno od pre nekoliko nedelja. U tom smislu, Srbiji stoji na raspolaganju i Evropski sistem sigurnosti snabdevanja u slučaju vanrednih okolnosti. Razvoj situacije na berzama u ovom trenutku uslovljava visoku cenu ovih
usluga“.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da treba da imamo u vidu da je Srbija jedina evropska država koja je bespotrebno, dosta njih bi reklo i protivpravno, uvela posrednika u kupoprodaji prirodnog gasa – većinski rusku firmu Jugorosgas još 2006. Godine.

Miodrag Kapor

“Nakon toga je skoro celokupna politička scena Srbije još 2008. godine, protivno ekonomskoj logici i koristeći se pravnim ”presedanom”, glasala za predaju celokupnog naftno-gasnog sektora u ruke Ruske Federacije. Кombinujući to sa upornim kršenjem međunoradno preuzetih obaveza iz sporazuma sa Energetskom zajednicom, organizacijom oformljenom od strane EU, Srbija je postala sve više ”energetski ranjiva” država usled nedostatka kvalitetne energetske strategije i vaštačkim održavanjem energetske zavisnosti od strane samo jednog dobavljača”, zaključuje Kapor.

BONUS VIDEO: Sneg prouzrokovao kolaps

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare