Lažne vesti u Srbiji predstavljaju glavno sredstvo najvećih medija i finansijski su podržane od države, kazali su za Nova.rs Vesna Radojević i Stefan Janjić, novinari istraživači lažnih vesti.
Urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević kazala je da su lažne vesti državni projekat, ali da je olakšavajuća okolnost što su one, kako je ocenila, primitivne, pa se stoga lako raskrinkaju:
„Mi smo u situaciji da nam protivnici nisu tabloidi, već država. A kad je ona protiv vas, bespomoćni ste. Posebno u oblasti novinarstva, gde je vlast svesno odlučila da će uz pomoć medijskih manipulacija zadrži svoju poziciju.“
Ona je naglasila da je portal Raskirkavanje u prethodnoj godini na naslovnim stranama Kurira, Informera, Srpskog telegrafa, Alo-a registrovao 945 lažnih vesti, te da pomenuti mediji uživaju veliku pomoć države:
„U istraživanju se nismo bavili vestima iz svih rubrika, već samo politike, društva i eknomije. Zatim smo proveravali koliko su novca dobili od državnih institucija za medijske usluge i došli do podatka da ti tabloidi u 2019. godini prihodovali 600 hiljada evra“, navela je Radojević.
Na pitanje zbog čega je državi u interesu da mediji ne budu profesionalni, Stefan Janjić, urednik portala FakeNews Tragač, kazao je da ona preko lažnih vesti konroliše emocije građana:
„Kad nas neka vest emotivno angažuje i izazove nam ljutnju, bes, empatiju, tada bi trebalo da zastanemo i da se zapitamo da li ima smisla to što smo pročitali. Nažalost, nama se često neke vesti dopadnu, kao što su one da je Srbija „ekonomski tigar“ u regionu. Ljudi vole takve vesti, jer žele da se „uhvate“ za nešto i da osete da imaju perspektivu za budućnost“, napominje Janjić.
On dodaje da je za proveru istinosti podataka neophodna statistička, matematička i ekonomska pismenost koja kod građana, po njegovoj oceni, nije na izrazitom nivou.
„I zbog toga dolazimo do problema – da su građani veoma lakoverni i da ne osuđuju medije koje nastavljaju da šire lažne vesti. Već nastavljaju da ih kupuju i gledaju“, opisao je on.
Janjić je naglasio da politički akteri učestvuju u kreiranju lažne medijske slike koja je u stanju, kako objašnjava, da dovede do ozbiljnih problema:
„Najilustrativniji primer je bila vest kako Ministarstvo za zaštitu životne sredine proslavlja 3. novembar kao „Svetski dan čistog vazduha“. To se dešavalo u jeku ‘poplave’ informacija o tome koliko je čist i kvalitetan vazduh. Onda smo otkrili da je reč o fiktivnom prazniku, koji ne obeležava ni UNESKO, niti bilo koja druga država.
Govoreći o predstojećoj izbornoj kampanji, Radojevićeva je istakla da ne primećuje želju da se stane na put neobjektivnom i pristrasnom izveštavanju i da će neprofesionalno novinarstvo preovladati za vreme izbora:
„Medijske slobode su ugrožene jer nemamo političke slobode. Mi nekoliko godina unazad prisustvujemo groznim scenama na dan izbora. Taj strah, u koji smo uvučeni, itekako se odražava na medijsku scenu. Ne može jedan mediji odlučiti da bude bolji od svog poslodavca“, zaključila je Radojević.