Za Ujedinjenu demokratsku Srbiju, koja na predstojeće izbore izlazi sa velikim ambicijama, građani su tek juče prvi put čuli. Ni pokret Metla 2020. nije naročito prepoznatljiv, iako je ta koalicija okupljena oko DSS-a, stranke koja je više decenija prisutna na srpskoj političkoj sceni. Kako će te dve koalicije, uz politički neiskusan pokret Jedan od pet miliona, uspeti na biralištima da prikupe oko 90.000 glasova koliko će im okvirno biti potrebno da pređu cenzus?
Faktor plus danas je objavio istraživanje koje je pokazalo da bi tek juče osnovana koalicija Ujedinjena dermokratska Srbija (UDS), okupljena oko Vojvođanskog fronta (LSV sa lokalnim vojvođanskim strankama), Stranke moderne Srbije i Srbije 21, osvojila tri odsto glasova ukoliko bi izbori bili održani u nedelju. Istraživanje je rađeno od 1. do 9. marta, dakle okončano je u danu kada je UDS formirana.
Postavlja se pitanje kako su građani u tom sedmodnevnom anketiranju znali za pokret koji još nije ni bio osnovan.
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže za portal Nova.rs da metodologija koja je korišćena nije bila baš najispravnija, ali da nije ni velika greška.
„Mi zapravo nismo u anketi imali Ujedinjenu demokratsku Srbiju kao opciju za glasanje, već Vojvođanski front, SMS i Srbiju 21, pa smo samo sabrali njihove pojedinačne glasove. Ljudi ne znaju ni šta je Vojvođanski front. Kada smo ih pitali za koga ćete da glasate, oni kažu za Čanka, opredeljuju se za moderniste ili Srbiju 21“, objašnjava Pejić.
Iznenađujuće visok rezultat po istraživanju ostvario bi i pokret Metla 2020, koji bi sa tri odsto glasova takođe prešao cenzus. Taj pokret zapravo je koalicija DSS-a, „Starosedeoca“ iz Kraljeva, pokreta „Tim za život“ Zlate Đerić i „Živog zida“ Igora Jakšića, koji se tek juče priključio ovom i dalje u javnosti neprepoznatljivom savezu. Oko cenzusa, prema istraživanju Faktor plusa „vrti se“ i pokret Jedan od pet miliona, koji bi, kako je pokazalo istraživanje osvojio 2,8 odsto glasova.
„Od građana koje smo ispitivali neki su se izjašnjavali za DSS, a bilo je onih i za Metlu. Dostigli su neki nivo prepoznatljivosti. Što se tiče pokreta Jedan od pet miliona, njihov rejting je i za mene bio iznenađenje. Oni imaju prepoznatljivost sa protesta i verovatno simboličan značaj. Moram da napomenem da je istraživanje rađeno na 1.200 ispitanika, da je oko 50 odsto njih neodlučno, a da se za pomenute stranke opredeljivalo čak i manje od 20 anketiranih“, pojašanjava Pejić.
Klačar: Sa kampanjom da su Vučićevi boriće se do izbora
A koliko će zaista ovim koalicijama i pokretu Jedan od pet miliona biti teško da pređu cenzus od tri odsto?
Bojan Klačar, programski direktor Cesida, navodi da je ispred Ujedinjene demokratske Srbije težak i izazovan put, jer u roku kraćem od 50 dana moraju da se predstave ljudima, da kažu ko su, da predstave svoj program i da ubede birače da glasaju za njih.
„Pod tu poslednju stavku bih dodao i da moraju da ubede birače da nisu Vučićevi, za šta ih optužuje opozicija koja bojkotuje izbore. Oni će morati da se bore sa tom kampanjom do dana održavanja izbora. Ne mislim da će napraviti dramatično veliki rezultat, ali imaju šanse da pređu cenzus kao opcija za neodlučne birače, mogu da popune prazninu koja je nastala zbog evropski orjentisanih stranaka koje bojkotuju izbore, kao i preko lokalnog nivoa. Napravili su saradnju sa oko 100 lokalnih pokreta i sa LSV-om, koji u Vojvodini imaju razvijenu infrastrukturu“, objašnjava Klačar za Nova.rs.
Manje šanse za prelazak cenzusa on daje pokretima Metla 2020. i Jedan od pet miliona.
„Prelazak cenzusa za Metlu biće težak posao. Šanse su manje u odnosu na UDS, jer bazična stranka DSS nema kontinuirano dobru prodršku, niti prepoznatljivog lidera, a takođe imamo ozbiljnu ponudu na desnom političkom spektru – SNS, SRS i SPAS. Što se tiče Jedan od pet miliona, oni su izgubili ono što je bio njihov najjači adut, a to je opoziciona politička javnost“, smatra Klačar.
Stojanović: Samo LSV iznad statitstičke greške
Da su istraživanja javnog mnjenja odličan način za podizanje rejtinga stranaka, smatra politički analitičar Boban Stojanović. On kaže da se rejtinzi novoformiranim pokretima „dižu“ u istraživanjima, kako bi se biračima predstavilo da oni prelaze cenzus.
„U tom slučaju, meta su birači koji se dvoume, a Ujedinjena demokratska Srbija može da zahvati i deo opozicionih birača koji su bili naklonjeni strankama koje bojkotuju izbore. Među strankama koje su u ovoj koaliciji samo LSV ima rejting koji nije na nivou statističke greške“, navodi on za Nova.rs i dodaje da će ovom savezu biti dodatni teret priča da su projekat Bebe Popovića.
Ovim strankama i pokretima svakako će pogodovati snižen cenzus od tri odsto, ali za novonastale saveze ni tako spuštenu granicu nije lako preći. Koliko će im biti tačno potrebno glasova za ulazak u Skupštinu Srbije, zavisiće od izlaznosti.
Najniža izlaznost u poslednjih 10 godina zabeležena je 2014. godine, oko 53 odsto, od čega tri odsto iznosi 105.000 glasova. S obzirom na to da su najveće stranke opozicije odlučile da bojkotuju izbore, očekuje se i manji odziv birača, pa se procenjuje da će za prelazak cenzusa biti potrebno oko 90.000 glasova, ocenili su sagovornici Nova.rs.