0
Lideri zemalja članica Evropske unije usvojili su zaključke u kojima se, između ostalog, osuđuju nasilni incidenti na severu Kosova i poziva na hitnu deeskalaciju, navodi se u Nacrtu zaključaka u koji je uvid imao Euronews Srbija. Šefovi vlada i država istakli su i punu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Lideri EU, pozivajući se na deklaraciju samita Zapadni Balkan-EU iz Soluna 2003. godine kao i na zaključke samita o proširenju iz juna 2022. godine, naglašavaju „potpunu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i podršku ubrzanju pristupnog procesa“.
U okviru rasprave o prilikama u regionu, lideri 27 država članica EU posebno su se pozabavili tenzijama između Beograda i Prištine.
U tekstu zaključaka koji je usvojen danas, evropski predsednici i premijeri osuđuju nedavno nasilje na severu Kosova i pozivaju na hitnu deeskalaciju situacije, na osnovu elemenata izloženih u planu Evropske unije koje je od 3. juna 2023. godine.
„Strane treba da stvore uslove za prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova. Neuspeh deeskalacije tenzija imaće negativne posledice“, navodi se u tekstu zaključaka.
Kako su naveli, neophodan je „nastavak dijaloga pod okriljem EU i brza implementacija dogovora o putu kao normalizacijii i aneksa o implementaciji“, što, kako se navodi, uključuje i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Glavne teme dvodnevnog samita bile su nastavak vojne i finansijske podrške Ukrajini, evropska politika migracija i azila i odnosi sa Kinom, a očekuje se i usvajanje zajedničke deklaracije EU-NATO.
Tenzije na Kosovu u fokusu sastanaka na visokom nivou
Podstimo, tenzije na Kosovu i dijalog koji vodi EU o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije tema su razgovora na nekoliko sastanaka na visokom nivou u EU ove nedelje, a započeli su na susretu ministara spoljnih poslova u ponedeljak, 26. juna.
„Članice EU spremne su da preduzmu nove mere, ukoliko ne bude napretka u pravcu deeskalacije na severu Kosova“, naveo je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj u ponedeljak. To se, kako je rekao, naročito odnosi na pitanje organizovanja vanrednih izbora za četiri opštine na severu.
Nije bilo formalnih zaključaka ili odluka na ministarskom sastanku, osim rasprave o mjerama koje evropski blok može poduzeti kako bi uverio strane da odmah preduzmu korake za smanjenje tenzija.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak i generalni direktor Evropske komisije u Direkciji za proširenje Jan Koopman učestvovali su i u utorak, 27. juna, u Evropskom parlamentu u raspravi o najnovijim dešavanjima u odnosima između Kosova i Srbije.
Ova rasprava održana je u Odboru za spoljnu politiku i tamo se očekuje razgovor o nedavnim sastancima Borelja sa Kurtijem i Vučićem, ali i o merama koje je Evropska komisija već počela da preduzima prema Kosovu, kao kaznenoj meri zbog situacije na severu. Do sada je otkazano nekoliko zajedničkih sastanaka Evropske komisije i Kosova.
Briselske rasprave o Kosovu održavaju se nakon hitnog kriznog sastanka koji je održan 22. juna u Briselu, kada je Borelj odvojeno razgovarao sa liderima Kosova i Srbije kako bi se pronašlo rešenje za tenzije na severu Kosova. Ovaj sastanak nije doneo nikakav rezultat a Vučić je odbio da se direktno sastane sa Kurtijem.
BONUS VIDEO: Amerika i Kurti partner ili problem: Da li je nasilje na Kosovu zaustavljeno ili je samo na pauzi?
