143
Iako je i bez dopune crnogorskim amandmanima bilo jasno da usvajanjem Rezolucije o Srebrenici srpski narod neće biti genocidan, sada nema nikakve dileme - nikakve kolektivne krivice neće biti. Odgovornost će imati pojedinci, ne narod, iako se danima već konfuzna srpska javnost zasipa izjavama ovdašnje vlasti da ćemo svi biti krivi. Ne, nećemo, jer takav slučaj ne postoji nigde u svetu, što zna i predsednik, ali je danima koristio suprotan narativ čiji je jedini cilj bila unutrašnja upotreba i podizanje tenzija uoči junskih izbora.
Turbulentni i odavno narušeni odnosi naroda koji žive na prostoru bivše Jugoslavije dodatno su zakomplikovani pokretanjem inicijative o usvajanju Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
Bošnjaci i nekolicina kosponzora rezolucije traže izglasavanje individualne odgovornosti za masakr koji se dogodio pre skoro 30 godina, dok je srpska vlast ovaj problem pozicionirala kao napad na ceo jedan narod koji „mrski“ Zapad želi da proglasi genocidnim.
Iako su pravnici, politikolozi i drugi stručnjaci pokušali da objasne da je nemoguće proglasiti narod genocidnim, srpska vlast predvođena predsednikom tvrdi suprotno – cilj je da se Srbi žigošu i obeleži onom „najgorom“ mogućom rečju – genocidnim.
Pre nego što je predsednik u ranu zoru dobio blagoslov patrijarha da ode u Njujork u kojem će se boriti za srpsku stvar, Vlada Crne Gore koju predvodi Milojko Spajić pokušala je da stvar učini relaksiranijom.
Njihovi amandmani na tekst rezolucije kojima se eksplicitno navodi da je odgovornost individualna, a ne kolektivna, usvojeni, inkorporirani u tekst rezolucije i naći će pred najvećom svetskom organizacijom kroz dva dana.
Iako je sada i definitivno jasno da niko nije prst kritike uputio na ljude koji osećaju pripadnost srpskom narodu, srpska vlast tvrdi da su Crnogorci perfidni i da će objavit šta se krije iza ove inicitijave koju su doneli na „svoju ruku“.
Vučić im je zamerio jer se nisu konsultovali uoči predlaganja amandmana i da se ovakvim stavom ostavlja prostor ako ne za krivičnu, onda moralnu odgovornost naroda. Konačno, predsednik je poručio da će se u petak znati ko nam je prijatelj.
“Predvideo sam šta će oni da rade i posle toga. Ta kampanja se ne vidi ovde u Srbiji, a ta kampanja protiv srpskog naroda je jeziva, posebno u Sarajevu, Zagrebu. Oko ovih amandmana iz Crne Gore niko nije razgovarao sa nama. I detaljno su dogovarali te amandmane sa nekim drugim zemljama. Otkriću u petak i sa kojima”, rekao je između ostalog Vučić nedavno u jutarnjem programu na Pinku.
Ne znamo na koga je predsednik sve mislio, zbog čega će prst krivice nastaviti da se uperuje, ali je izvesno da su Milojko Spajić i ministri izmakli Vučiću argument kojim danima maše u srpskoj javnosti.
Vučić, a potom i svi ostali ministri i visoki funkcioneri nametnuli su stav da je pitanja usvajanja rezolucije “biti ili ne biti”, da je čast i obraz jednog naroda u pitanju i da više ništa neće biti isto. Jasno je da rezoluciju i ukoliko bude usvojena, neće krivci biti Srbi, već pojedinic, ali otkud onda takav narativ vlasti?
Sa druga strane, analitičari su svesni da takav stav predsednika ima svoju upotrebnu vrednost u unutrašnoj politici i to u trenutku dok traje kampanja za izbore.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam podseća da je odgovornost individualna, što crnogorski amandmani samo potvđuju, ali da Beograd ima svoju taktiku.
“Vlada premijera Milojka Spajića našla je na solomonsko rešenje kako bi zadovoljila sve strane. I pre ovih amandmana bilo je jasno da nije reč o odgovrnosti celog naroda, niti da se Srbi žigošu kao genocidni, već da je odgovornost individualnih počinilaca. Ovi amandmani samo još jednom to potvrđuju”, priča Popov za Novu.
Na naše pitanje da li je Vučiću sada i definitivno izbačen iz ruku navodni argument da je jedan narod genocidan, o čemu predsednik neretko govri, Popov odgovara potvrdno ali napominje da će Vučić nastaviti po starom.
PROČITAJTE JOŠ:
„Jeste, naravno. Time se uveliko manipuliše, ali to se ne radi slučajno. Pored manipulacija kroz žigosanje celog naroda, ovim se insistira i na pranju biografija. Oni koji su bili kreatori politike devedesetih sada su na političkoj sceni ključni igrači. Proturajući tezu da je srpski narod genocidan, pokušavaju da speru odgovornost sa sebe koju su objektivno imali”, poručuje sagovornik.
Popov dodaje da ćemo i dalje od predsednika čuti da je ceo narod kriv jer to ima svoju unutrašnju upotrebnu vrednost.
“Vučić će i dalje insistirati na tome da je ovo perfidna podvala, da je ovo usmereno, ipka, protiv celog srpskog naroda protiv koga se navodno zamerio ceo svet. Sve je to u službi unutrašnje politike, usmerena za domaću javnosti kako bi se pokazalo da se biju velike bitke da bi se sačuvao imidž i ponos. Mantra će ostati ista, čime se pravdaju veliki unutrašnji i spoljnopolitički neuspeti”, jasan je Popov.
Predlagači nacrta rezolucije o Srebrenici utvrdili su konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja.
Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela Vlada Crne Gore.
Konačan nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike (VOA) imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja – prema mišljenju suda – nije sprečila i kaznila zločin genocida u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS), navodi VOA.
Tom presudom masovna ubistva više od 8.000 građana bošnjačke nacionalnosti u BiH definisana su kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995, piše Glas Amerike.
BONUS VIDEO: Koliko će potezanje rezolucija koštati region?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
