0
Vlast u Prištini odlučna je u nameri da otvori za saobraćaj most na Ibru koji deli severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu, uprkos tome što postoji bojazan da bi ovakva odluka mogla da stvori brojne probleme, prevenstveno srpskom stanovništvu. I dok Srbi strahuju za svoju bezbednost, protestuju i žive sa strahom šta će biti sutra, režim u Beogradu nemo posmatra zbivanja i okreće glavu od njihovih problema.
Sudbina mosta na Ibru glavna je tema već danima na KiM. S jedne strane nalaze se Srbi koji protestuju i upozoravaju na opasnost koju sa sobom njegovo otvaranje, između je međunarodna zajednica koja (standardno) poziva na dijalog, a sa druge strane je premijer Kosova Aljbin Kurti koji uporno insistira se omogući saobraćaj na mostu uz obrazloženje da je njegova namena da “spaja ljude”.
PROČITAJTE JOŠ...
Ipak, iako je tačno mostovi spajaju ljude, ovaj na Ibru ima i druge funkcije – za Srbe koji žive na Kosovu on predstavlja zaštitni bedem, dok za kosovskog premijera to je jedna od poslednjih prepreka za potpuno osvajanje Severa Kosova.
“Taj most je sve vreme otvoren”, napominje na početku razgovora za “Novu” Marko Jakšić, pravnik i aktivista i dodaje da preko istog svakog dana prolaze kako Albanci, tako i Srbi.
“Čak sam ga lično punih 5 godina svakog dana najmanje četiri puta dnevno prelazio dok sam radio u integrisanom sudu. Njegovo ‘otvaranje’ samo još jedna u nizu nacionalističkih mantri Aljbina Kurtija u njegovom pobedonosnom nizu konfrotacije njegove nacionalističke, monoetničke, albanske vizije Kosova sa Srbima, kao građanima drugog reda, protiv multietničkog Kosova, kvazidržave koju je kao takvu priznala većina država Evro-atlanskog područja i u kojoj smo mi Srbi samo kolateralna šteta. Naravno uz Kurtijevu želju da nas više ovde uopšte nema”, kaže Jakšić.
Ideja o otvaranju mosta stigla je odbornika Kurtijeve stranke “Samoopredeljenje”, međutim, kako kaže Ana Marija Ivković, novinarka sa Kosova, tom prilikom nije uzet u obzir stav srpske zajednice.
“Trebalo bi imati na umu da se na otvaranju mosta insistira u vreme dubokog nepoverenja srpske zajednice prema kosovskoj vladi i narušenim međuetničkim odnosima upravo zbog poruka na terenu prema Severu Kosova i srpskoj zajednici”, opominje Ivković i podseća da je prištinska vlast vlasti prethodno donela odluku o ukidanju dinara, da je zabranjen uvoz srpske robe i da su Pošta Srbije i srpske banke zatvorene.
“Istovremeno se na terenu događaju manje vidljive stvari za širu javnost – lokale na severu isključivo privatizuju Albanci, a deluje da će to biti slučaj i sa benzinskim pumpama. Kosovski ministri posećuju sever trijumfalistički, ne sa porukom suživota, već sa porukom da mogu da čine ono sto oni smatraju da bi trebalo čak i kad je to mimo dogovara u dijalogu”, navodi naša sagovornica.
Svakog dana Srbi na Kosovu žive gore nego prethodnog. Ako im kosovska policija ne upada u stanove i ne pretresa kuće, onda se sve čini da im se pogorša životni standard. Zabranjuje se uvoz robe, Srbi više nisu u institucijama, a već mesecima traje eksproprijacija zemlje od strane Kosova. Prištinske vlasti svakodnevno „stežu obruč“ oko ostatka srpske državnosti, a vrhunac štetnih odluka po Srbe bilo je uvođenje evra u platni promet i ukidanje dinara.
Vremenom, pozicija naših sugrađana postala je sve teža, a utisak je da su Srbi prepušteni sebi, bez bilo kakve značajne podrške Beograda. Na sve to trebalo bi dodati da su početkom godine odlukom Vlade Kosova ukinute srpske tablice, a da se sa tim saglasila i vlast u Srbiji, koja u tišini posmatra energetsku ofanzivu na Gazivode, ali najavu Prištine da će ponovo aplicirati za članstvo u relevantnim međunarodnim organizacijama.
Tiho je ispraćeno i zatvaranje Pošte Srbije na Kosovu, a tišina brine i sada kad je most na Ibru glavna tema i sve je snažniji utisak da je Beograd omogućio “brisan prostor” Aljbinu Kurtiju?
“On je probudio nacionalnu euforiju kod dela svog naroda zbog uspeha koje ima na uštrb nemoćnog Beograda i mlitave međunarodne zajednice. Ako do otvaranja mosta dođe, može se očekivati da se pojača ono što već imamo svakodnevno, zbog drugih mostova u gradu, a to je zlonamerno dobacivanje našim ženama, sestrama, ćerkama i majkama od stane Albanaca koji se bezrazložno voze ovim delom grada, uz često provociranje glasnom muzikom, zahvaljujući pobedničkoj euforiji zbog otvaranja. To bi moglo da se pojača do granica apsolutne nepodnošljivosti”, upozorava Jakšić.
Ponašanje Beograda ga, kako kaže, podseća na Pilatovo državanje i pranje ruku.
“Osim finansijske podrške on ništa drugo ne čini, pa tako da liči kao da vlasti u Srbiji sve vreme sprovode svoje obaveze iz Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma, ostavljajući Srbe na Kosovu da se sami bore protiv nepravde koja ih je zadesila, ali samo do one granice dok ne ugrožavaju interese i ciljeve režima. Poneka jaka izjava Kancelarije za KiM je sve što se desi nakon hapšenja nevinih ljudi, zatvaranja institucija ili sličnih događaja. Nažalost, političke elite u Srbiji i na strani vlasti i opozicije su po pitanju svakodnevnih problema običnih ljudi na Kosovu slične. Ćutanje ili nerazumevanje je jedino što imamo kao podršku”, konstatuje Jakšić.
Sagovornici Nove saglasni su da vlada veliki strah među Srbima zbog najave otvaranja mosta i da je neophodno da međunarodna zajednica reaguje i predupredi stvaranje međuetničkih tenzija.
“Most ima snažno simboličko značenje za Srbe, predstavljao je godinama branu od integracije u kosovski sistem i branu od nasilja koje je najvidljivije bilo i zaustavljeno 17. marta 2004. godine. Možda procene nisu takve da bi mogao da se dogodi snažan talas nasilja, ali u uslovima koje sam ranije navela, građani strahuju šta ce se dogoditi otvaranjem mosta”, podvlači Ana Marija Ivković, dok Marko Jakšić upozorava kakav bi epilog sa sobom mogla da donese ovakva odluka.
“Bez nekih velikih potresa i promena, pred ljudima odavde je samo jedna opcija. A to je tihi nestanak sa ovih prostora i pojedinačna seoba. A kada nas više ovde ne bude bilo, odgovorni na svim stranama će zamajavati narod o tome ko je kriv, kao što ga i danas dovoljno zamajavaju da ne primećuje egzodus koji se dešava”, zaključuje Jakšić.
“Lično želim da verujem da su predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu, koji imaju kontakte sa ljudima sa terena, svesni u kom pravcu vodi otvaranje mosta za saobraćaj, kao nastavak svih ataka Kurtijevog Samoopredeljenja na specifičnost ove oblasti, od kojih je poslednje u nizu zatvaranje pošta, i da će sprečavanjem istog osujetiti jedan od finalnih poteza u etničkom čišćenju Severnog Kosova i time očuvati svoju politiku multietničkog društva koju javno propagiraju”, naveo je Jakšić.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
