13
Na sednici Saveta bezbednosti UN zamenik američkog ambasadora Robert Vud pokazao je kakav je pravi stav SAD u vezi aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji. Naime, Amerika kritikuje to što Srbija još uvek nije napredovala u rešavanju oružanog sukoba u Banjskoj, i traži da se ukine UNMIK - jedna od najvažnijih misija za živote Srba na severu Kosova. O ZSO, sa druge strane, jedva da je bilo reči. Kad bi se sve sublimiralo, prema SAD je Beograd kriv za sve što se dešava, a Prištini se maltene sve toleriše.
Juče je održana sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, a s obzirom na poprilično „bliske“ odnose ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila sa SNS vlastima, bilo je interesantno čuti šta Sjedinjene Države zapravo misle o čitavoj situaciji.
Naime, zamenik američkog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Robert Vud kazao je na sednici da se SAD zalažu za međusobno priznanje Srbije i Kosova.
„Dijalog je put kojim treba ići u normalizaciji i Srbije i Kosova“, kazao je Vud, i dodao da će SAD učestvovati u saradnji bi se ispunile sve obaveze sporazuma uključujući i formiranje ZSO.
Ipak, ono što zabrinjava je to što je Vud kazao da se Amerika zalaže i za ukidanje Misije UN na Kosovu (UNMIK). Takođe, pozvao je UNMIK da zauzme „neutralniji stav“ u narednim izveštajima o situaciji na Kosovu.
13
2
0
U pitanju je praktično jedina odbrana Srba sa severa Kosova i Metohije, otkako je srpska policija tamo skinula uniforme 2022. godine.
Od tad kosovska policija u maskirnim uniformama svakodnevno patrolira ulicama, a Srbi na Kosovu i Metohiji trpe maltretiranja i hapšenja.
Šta je još na sednici UN kazao zamenik američkog ambasadora? Robert Vud je kritikovao vlast SNS, jer su oni koji su odgovorni za oružani sukob u Banjskoj još na slobodi, i izrazio je zabrinutost zbog „nekoordisanih akcija“ kosovske vlade za koje je rekao da pogađaju manjinske zajednice.
Dakle, za nas oštre kritike i ukidanje UNMIK, a za kosovsku vladu „izražavanje zabrinutosti“. Takođe je ZSO, kao jedna od najvažnijih stavki za Srbe na Kosovu, gotovo smaknuta sa dnevnog reda sednice. Jedva da se o njoj govorilo.
Novinarka sa Kosova Ana Marija Ivković rekla je za Novu da je ne čudi što o ZSO nismo mnogo čuli od zamenika američkog ambasadora pri UN Roberta Vuda.
„Na sednicama se polemiše o nekim stvarima koje su u toku na Kosovu, ali ne na konstruktivan način. Dakle, te sednice više ne služe onome čemu treba da služe, već su u koristi trenutnih političkih dešavanja. Tako da, u tom kontekstu sve što se tamo govorilo ne znači mnogo za ljude srpske nacionalnosti na Kosovu i neće im suštinski promeniti živote“, rekla je ona.
Dodala je da međunarodna zajednica još insistira na ZSO.
„I dalje međunarodna zajednica insistira na postojanju Zajednice srpskih opština, ali mislim da suštinski od toga neće biti ništa sve do trenutka završetka parlamentarnih izbora na Kosovu 2025. i dok ne dođe barem do neke promene u vrhu kosovske vlasti. Ipak, još uvek sve to ostaje da se vidi, jer ZSO je pre svega jedan nalog za potkusurivanje i Beograda i Prištine. Generalno gledano, smatram da niti jednoj niti drugoj strani ne odgovara da ona bude uspostavljena“, kazala je Ivković.
Na pitanje Nove da li joj se čini da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednje vreme sve manje govori o ZSO, Ana Marija Ivković je kazala da je to zbog toga što su građani Srbije trenutno zaokupljeni drugim stvarima.
„Zbog fokusa javnosti Srbije, mediji se bave nekim drugim aktuelnim pitanjima. To ne treba da čudi – sada je javnost najviše okupirana čitavom pričom u vezi rudarenja litijuma kompanije Rio Tinto. A to, inače, svakako sad odgovara srpskom predsedniku, jer to jeste neki vid odvlačenja pažnje sa aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji“, kazala je ona.
A ono što se tamo događa, kaže Ivković, jeste gašenje srpskih institucija.
„Mi zasad jedino što imamo i što suštinski funkcioniše jesu zdravstvo i obrazovanje. Iz tog razloga, ništa me ne čudi što on ne govori puno o situaciji kakva je na Kosovu“, rekla je ona.
Dalje, Ivković je dodala da je poruka o gašenju UNMIK glavna vest sa jučerašnje sednice UN.
„Same te poruke koje se prenesu na sednici UN nisu nešto što će označiti promenu na nekom političkom nastupanju Amerike ili bilo koga. Ono što je zanimljivo je ponovljen poziv za gašenje UNMIK – to traje već nekoliko sednica unazad. To je najveća vest sa zasedanja“, kazala je ona.
Upitali smo i Isaka Vorgučića, direktora radija KIM kako komentariše sve ono o čemu se razgovaralo na sednici UN.
Prema njegovom mišljenju, UNMIK se pojavi niotkuda samo kada su sednice UN.
„UNMIK na tim zasedanjima predstavi svoj godišnji izveštaj i iznosi određene činjenice prikupljene na terenu, ali ne verujem da su oni samo posmatračka misija koja beleži šta se dešava. Morali bi da imaju i odgovornost i vrlo aktivnu ulogu u rešavanju problema, s obzirom da bi Rezolucijom UN Kosovo praktično bilo preuzeto od Srbije. A ne ovako, da samo s vremena na vreme izda svoj izveštaj koji svakako donekle odražava težinu stanja na Kosovu. UNMIK se jeste dotakao nekih važnih aspekata, i slažem se da je vrlo krhka situacija pre svega na severu Kosova i da je na rubu konflikta“, rekao je on.
Na pitanje kako komentariše kritike Amerike upućene Beogradu, Vorgučić kaže da je više puta ponovljeno da Srbija ima odgovornost za napad u Banjskoj i da to treba da istraži.
„Ne vidimo da se išta dešava po tom pitanju, a prošlo je već više od godinu dana od događaja. Sad, ono što Amerika uvek ističe jeste da apsolutno podržavaju nezavisnost Kosova – preciznije, podržavaju Kosovo koje je nezavisno, teritorijalno celovito i multietničko. Međutim, Amerikanci zameraju to što aktuelna kosovska vlada preduzima niz akcija koje ugrožavaju bezbednost, sigurnost i normalan život manjinskog stanovništva na severu Kosova“, rekao je on za Novu.
U aprilu 2023. godine održani su izbori u četiri većinski srpske opština na severu zbog upražnjenih mesta gradonačelnika. Iako je izlaznost bila veoma mala, ipak je bila dovoljna da rukovodioci tih opština budu Albanci. Tako su u maju prošle godine kosovski specijalci uz šok bombe i suzavac u zgrade tri opštine na severu Kosova uveli albanske gradonačelnike, poskidavši srpske zastave koje su zamenili kosovskim.
Tokom čitavog prošlog leta, događao se talas hapšenja upadljivo Srba sa severa Kosova, da bi situacija eskalirala krajem septembra, kada se naoružana grupa koju je predvodio nekadašnji potpredsednik Srpske liste sukobila sa Kosovskom policijom. Tom prilikom ubijen je jedan policajac Albanac i trojica Srba sa Kosova i Metohije.
Već u novembru iste godine, krenula je masovna preregistracija na RKS tablice sa tablica srpskih gradova na KiM. Paralelno ju je pratila kampanja „Nema predaje, KM ostaje“, što je ponavljao i sam predsednik Srbije.
Početkom 2024. godine, vozila sa „RKS“ tablicama počela su neometano da ulaze na teritoriju centralne Srbije.
Ni to nije sve. Takođe, početkom godine, Centralna banka u Prištini zabranila je upotrebu dinara, nakon čega je Kosovska policija pozatvarala ekspoziture Poštanske štedionice, a potom i srpsku Poštu na severu Kosova. Završen je i proces promena srpskih u kosovske dozvole, a u poslednjoj akciji koja se dogodila pre više od dve nedelje, zatvoren je deo preostalih srpskih institucija na severu Kosova.
Tako je život kosovskih Srba iz temelja uzdmran i promenjen intezivnim krizama tokom vlasti SNS koja traje duže od dve decenije. Posle svake te krize, Srbije i Srba na Kosovu sve je manje.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare