8
Telekom Srbija može da bude osnivač medija pod uslovom da ne koristi državnu pomoć, predviđeno je amandmanima koji su na predlog Nebojše Bakareca ušli u Zakon o javnom informisanju. To znači da će poslovanje Telekoma morati da kontroliše Komisija za kontrolu državne pomoći. A, sudeći po dosadašnjim iskstvima sa rešenjima koje je donosila upravo ova komisija - jedna od takozvanih nezavisnih institucija koja je pod kontrolom vlasti - nijedna vrsta pomoći države Telekomu - neće se smatrati državnom pomoći.
Naime, upravo je Komisija za kontrolu državne pomoći donela rešenje da izdavanje korporativnih obveznica Telekoma Srbije, koje je kupila Narodna banka Srbije – nije oblik državne pomoći.
Državna pomoć, zvanično, nije ni neisplaćivanje dividendi za 2018. godinu – kada nijedan akcionar Telekoma, pa ni država kao najveći, nije dobila ni dinar od ostvarenog profita kompanije.
Dividende, inače, nije bilo ni za 2019. godinu, piše N1.
To je upravo period kada je Telekom krenuo u pripajanje brojnih malih operatora na tržištu.
Potom je, na kraju 2020, u jeku kovid zdravstvene krize, bilo isplate i međudividende iz tekuće dobiti, i potom dividende iz godišnjeg profita za istu godinu, a ostvarena je i pomenuta emisija korporativnih obveznica u koje je investirala i centralna banka.
Pomoć države kroz smanjenje javnih prihoda zbog neisplaćene dividende
Prema Odluci Skupštine akcionara Telekoma Srbije da se ne raspoređuje dobit ostvarena u 2018. godini, ukupan iznos neraspoređene dobiti kompanije za tu godinu iznosi 10,17 milijardi dinara, od kojih bi državi Srbiji pripadalo 5,9 milijardi dinara, što je oko 50 miliona evra.
Iznos koji bi sledovao Republici Srbiji kao učešće u dobiti akcionarskog društva u državnom vlasništvu, smatraju pravnici – zapravo predstavlja državnu pomoć, što je definisano i Zakonom o kontroli državne pomoći.
Zakon, naime, definiše kroz koje instrumente može da se dodeli državna pomoć, od kojih je jedna i – „odricanje od dobiti i/ili dividende države, lokalne samouprave ili pravnog lica koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima„.
Neisplaćivanje dividende za 2018. godinu omogućilo je Telekomu da u značajnoj meri poveća svoje tržišno učešće, pripajanjem manjih telekomunikacionih operatora aktivnih na domaćem tržištu tokom 2018. i 2019. godine, među kojima su i Polaris Media, Charlie Plus, SRB Digital, Radio Difuzno Preduzeće Vizija, Limes Telekomunikacije, JM Oskar, EXE NET, Telemark Systems, SAT TV Meteor, BPP ING, Radijus Vektor, MASKO, AVCOM, Kopernikus Technology.
Komisija za kontrolu državne pomoći, međutim, nije smatrala da je neisplaćivanje dividende državi i malim akcionarima vid državne pomoći.
Komisija jeste postupila po inicijativi za pokretanje postupka naknadne kontrole državne pomoći Telekomu Srbije kroz instrument odricanja od dividedi/dobiti od strane Republike Srbije u korist Telekoma, ali je konstatovala da, prema Zakonu o privrednim društvima – isplata dividende ne predstavlja zakonsku obavezu.
„Tek po donošenju odluke o isplati dividende akcionar stiče pravo na isplatu dividence a privredno društvo obavezu da dividendu isplati. Ukoliko bi ovakva odluka postojala i država se kao akcionar i poverilac odrekla dividendi, tek tada bi moglo da se utvrđuje postojanje državne pomoći… Odnosno, u situaciji kada je doneta odluka o rasplodeli ili isplati dividende ili kada postoji zakonska obaveza isplate dobiti ili dividende odricanje od nje bi se pod određenim uslovima moglo smatrati državnom pomoći“, konstatovala je Komisija.
Telekom Srbije nije ni naredne, 2020. godine, isplatio dividendu za 2019.
Prema dostupnim informacijama, na 56. redovnoj sednici Skupštine akcionara Telekoma Srbija, u julu 2020, doneta je odluka o neraspoređivanju dobiti, odnosno neisplaćivanju dividendi i za 2019. godinu.
Neraspoređena dobit iznosi 3,48 milijardi dinara, od kojih bi državi Srbiji pripalo 2,42 milijarde dinara, što je oko 20,6 miliona evra.
U aprilu 2020. Vlada najavljuje novi paket mera za ublažavanje efekata pandemije koronavirusa koji je uključivao i pojednostavljen postupak izdavanja korporativnih obveznica i omogućavanje Narodnoj banci Srbije da te obveznice otkupi na sekundarnom tržištu.
Telekom Srbija je 25. septembra 2020. emitovala svoje prve korporativne obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, što je bilo oko 200 miliona evra.
Kupci obveznica bile su komercijalne banke u Srbiji, od kojih je hartije potom otkupila NBS.
„Obveznice su emitovane u iznosu od 23,5 milijardi dinara, sa rokom dospeća od pet godina i po kamatnoj (kuponskoj) stopi ispod četiri odsto (3M BELIBOR+2,95 p.p, što iznosi 3,97%)“, saopštila je tada Narodna banka Srbije ističući da su ove hartije „u potpunosti dinarske i ne nose nikakav devizni rizik, što ukazuje da je kompanija razmišljala prudentno i odgovorno i u smislu svođenja tržišnih rizika na najmanju moguću meru“.
U naknadnom saopštenju NBS navodi da je pet banaka investiralo u obveznice Telekoma.
„Ukupan iznos otkupljenih hartija od vrednosti bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije i one su otkupljene po potpuno tržišnim uslovima , odnosno po stopi koja je gotovo identična kuponskoj kamatnoj stopi, tj. stopi po kojoj su navedene hartije od vrednosti emitovane“, istakla je NBS.
Komisija za kontrolu državne pomoći, međutim, ni ovo favorizovanje Telekoma Srbije kroz finansiranje kupovinom korporativnih obveznica ne smatra dodelom državne pomoći.
Komisija je, u Obaveštenju, navela da je „utvrdila da je transakcija izvršena po tržišnim uslovima“.
„S obzirom da je konstatovano da prilikom predmetne transakcije nije bilo uvećanja javnog rashoda odnosno umanjenja javnog prihoda, te da nije postojala ekonomska prednost u odnosu na konkretnog učesnika na tržištu, Komisija smatra da nisu ispunjeni uslovi u pogledu utvrđivanja postojanja državne pomoći“, navodi se u zaključku dokumenta i konstatuje da u konkretnom slučaju – nema osnova za pokretanje postupka naknadne kontrole državne pomoći.
Nakon investiranja u korporativne obveznice na primarnoj aukciji, domaće banke su određeni deo svojih hartija od vrednosti zadržale u svom portfelju, dok su deo ovih obveznica odlučile da iskoriste u okviru monetarnih operacija NBS, konstatuje Komissija.
PROČITAJTE JOŠ
8
2
2
1
„Ukupno pet banaka je kupilo korporativne obveznice, dok su četiri banke na sekundarnom tržištu izvršile prodaju manjeg dela ukupno emitovanih obveznica. Komisija je utvrdila da su poslovne banke prodaje NBS korporativne obveznice u ukupnom (zbirno) iznosu od 8,8125 milijardi dinara, odnosno zbirno 37,5 odsto od ukupnog broja emitovanih hartija“, navodi Komisija za kontrolu državne pomoći.
Razlika između kuponske stope i kamatne stope po kojoj je NBS otkupila ove hartije iznosila je, kako navodi komisija, 0,10 procentnih poena – kuponska stopa u trenutku emisije bila je 3,97 odsto, a stopa pri sekundarnoj trgovini 3,87 odsto.
Kupovinu korporativnih obveznica Telekoma Srbije od strane centralne banke , programski direktor Nemanja Nenadić ocenjuje kao „očiglednu skrivenu pomoć države”.
„Pokrili su se procedurama. Formalno, bilo je otvoreno za bilo koju firmu, ali javile su samo privatne banke i samo Narodna banka Srbije je od tih banaka otkupljivala obveznice“, navodi Nenadić.
On podseća da Telekom nije preduzeće koja obavlja posao od opšteg interesa.
„Nema opravdanja, kao na primer što železnička preduzeća drže cenu karata ispod cene troškova. Ako čini poteze suprotne poslovnim – onda to nije u redu“, kaže Nenadić.
S time se slaže i Dragomir Pop-Mitić iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
On ističe da se Srbija nalazi u vrtlogu korupcije gde je vrlo teško odrediti i odvojiti mnoge stvari.
“Toliko su isprepletani interesi. Država se meša u mnoge stvari. Potrebno je da se državni revizor posveti toj temi. Kada je, primera radi, firma Arena channels grupa u gubitku, revizor je taj koji bi morao da ispita zbog čega. Treba da postoji rekacija države”, navodi Pop-Mitić.
U godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2021. godinu, konstatuje se da, kada je reč o monetarnoj politici – pravni okvir za NBS je dobro uspostavljen.
„Prema zakonu, stabilnost cena je osnovni cilj NBS, što je u potpunosti u skladu sa primarnim ciljem Evropskog sistema centralnih banaka. Javni sektor nema privilegovan pristup finansijskim institucijama. Međutim, u septembru 2020. NBS je na sekundarnom tržištu odmah po izdavanju kupila oko 40 odsto petogodišnjih korporativnih obveznica državnog Telekoma Srbije, što je izazvalo zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i potencijalnog izbegavanja pravila o državnoj pomoći. Neophodni su dalji napori na sveobuhvatnom obezbeđivanju nezavisnosti NBS i zabrani monetarnog finansiranja u skladu sa pravnim tekovinama EU“, ukazala je tada Evropska komisija, piše N1.
Ministru drago da Telekom pobeđuje u tržišnoj utakmici
Ni izjave pripadnika vlasti ne spadaju pod državnu pomoć.
Tako je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović reagujući na saopštenje stranaka opozicije u kome se navodi da novi medijski zakoni „devastiraju medijsku scenu u Srbiji“ u pisanoj izjavi osudio to saopštenje, nazvao ga neistinitim i rekao da su predlozi zakona finalno usaglašeni na sastanku kome su prisustvovala udruženja novinara, ali i predstavnici EU i OEBS-a. Ministar je, kako su prenele Novosti, dodao i da je njemu kao državljaninu Srbije drago da u fer tržišnoj utakmici – Telekom pobeđuje.
Premijerka Srbije Ana Brnabić u novembru 2018. je izjavila da Vlada nije nadležna za poslovanje Telekoma Srbija da to preduzeće ima svoj menadžment koji donosi poslovne odluke.
Potom je u avgustu 2020. na pitanje novinara o poslovanju Telekoma i spornom ugovoru sa Vajerles medijom, koji je javnosti pokazala potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, rekla da – time treba da se bave nadležne institucije.
Kako je rekla, „Telekom šta god da radi, radi dobro, krenuli su konačno da se bore, a prošla su vremena kada su se javni resursi koristili za pravljenje privatnih kompanija, konkretno SBB“.
„Telekom mora da se bori, on je vlasništvo građana Srbije, u jednoj godini imaju 660.000 novih korisnika, a od kada je počeo da se bori sustigao je i SBB“, kazala je tada Brnabić.
U oktobru ove godine premijerka je rekla da Telekom „jeste delom u državnom vlasništvu“.
„Telekom Srbija ima sa drugim kompanijama drugu kompaniju koja je onda vlasnik medija, što zakonom nije zabranjeno“, navela je premijerka.
Medijska strategija, rekla je, predviđa završetak privatizacije procesa.
„Zato što kada smo počeli da pišemo medijsku strategiju ni Tanjug nije završen, ni Večernje novosti, ni Politika. Medijska strategija predviđa završetak procesa privatizacije. Ukoliko bi bilo tačno ono što vi kažete to bi značilo da vi u stvari ubijate svu ostalu konurenciju za vašu medijsku kuću. To ne postoji nigde u Evropi“, navela je Brnabić.
U februaru 2021. predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ga „Telekom interesuje onoliko koliko je državno vlasništvo u njemu“.
„Da budu snažniji i jači, a ne slabiji kako biste vi želeli da budu uništeni, kako je vlasnik vaše kuće krenuo da ih uništava sa Draganom Đilasom i ostalim članovima DS-a od 2008. do 2012. godine“, naveo je Vučić.
U julu 2021. je odgovarajući na novinarsko pitanje oko računice za kupovinu prava na prenos Premijer lige rekao:
„Kažete što su potrošene te pare. Pa, potrošene, ljudi vide svoju računicu. U čemu je vide, to pitajte njih, ali sasvim sigurno neće dobiti ne znam kakve dodatne subvencije države za prenose Premijer lige ili bilo čega drugog“, kazao je Vučić.
U decembru 2022. je predsednik za RTS naveo: „Nećemo da prodamo ni EPS, ni Telekom”,.
Zaduženost Telekoma Srbije kada je reč o kreditima za godinu dana je , na nivou grupe, porasla za 350 miliona evra i dostigla ukupno 1,75 milijardi evra.
Konsolidovani završni računi Telekoma za 2022, pokazuju da je matično preduzeće sa zavisnim društvima prošle godine ostvarilo neto profit od 3,47 milijardi dinara (oko 29,6 miliona evra), od kojih je 1,5 milijardi dinara (oko 13 miliona evra) pripalo matičnom društvu.
Ukupne obaveze Telekoma po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita na kraju 2022. iznosile su 205, 74 milijardi dinara, što je oko 1,75 milijardi evra.
Godinu dana ranije, ove obaveze bile su 159,44 milijarde dinara, što je oko 1,4 milijarde evra.
Dakle, za godinu dana Telekom Srbije na nivou grupe povećao je zaduženost za 350 miliona evra.
***