1
Haški osuđenik i ratni predsednik Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik preminuo je 15. septembra od posledica zaraze korona virusom.
Krajišnik je u bolnicu u Banjaluci sa Pala prebačen 29. avgusta, sa teškom kliničkom slikom i upalom oba plućna krila, te je stavljen na respirator.
Ratni predsednik Skupštine Republike Srpske i prvi član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske rođen je 20. januara 1945. u Sarajevu.
Po struci ekonomista, pre rata je bio član Saveza komunista Jugoslavije i predsednik crkvene opštine. U vreme SFRJ bio je direktor jedne od najuspješnijih kompanija u BiH – Energoinvesta.
Zatvor ga zbližio sa Karadžićem
Sredinom ’80. pritvoren je za privredni kriminal u Energoinvestu. U isto vreme u pritvoru se našao i Radovan Karadžić, koji je uhapšen je i pritvoren pod sumnjom da je proneverio novac kako bi sagradio vikendicu na Palama. Nakon što je proveo skoro godinu dana u pritvoru pušten je na slobodu.
Krajišnik je za Balkansku istraživačku mrežu BiH rekao da ih je to iskustvo „zbližilo“.
„Smatram ga prijateljem i dobrim čovekom. Prošli smo zajedno kroz tu situaciju koje se ne želim prisećati i kasnije smo zajedno ostali bliski. Znam da nikada nikoga nije mrzeo i da nije želeo nikakvo zlo“, rekao je Krajišnik.
Prijateljstvo sa Karadžićem izrodilo je Srpsku demokratsku stranku.
Politička karijera
Nakon što je na prvim demokratskim izborima u BiH pobedila koalicija tri nacionalne stranke, izabran je za predsednika Skupštine BiH. Po formiranju Srpske repubilike BiH 1992, Krajišnik je napustio svoju dužnost i postao predsednikom novoformirane Narodne skupštine SR BiH, kasnije Narodne skupštine RS.
Za vreme rata je stekao nadimak „Mr. No“ zbog svoje nepopustljivosti u pregovorima s predstavnicima međunarodne zajednice. Nakon Dejtonskog sporazuma i formiranja novih državnih institucija postao je član Predsedništva BiH 1996, i na toj poziciji ostao je do 1998.
20 godina zatvora za ratne zločine
Optužnica protiv Krajišnika podignuta je 25. februara 2000. godine. Uhapšen je na Palama i prebačen na Međunarodni sud 3. aprila 2000. SFOR ga je uhapsio pred zoru u pižami. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu, 2009. godine pravosnažno ga je osudio na 20 godina zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini.
Žalbeno veće poništilo je deo prvostepene presude u delu kojim je osuđen za istribljenje, ubistva i delimični progon.
„Žalbeno veće je odbacilo žalbu tužioca, a delimično usvojilo žalbe amicus curiae i Krajišnika. Iako Krajišnikove osude po tri tačke optužnice – deportacija, prisilno premeštanje i progoni zasnovani na tim zločinima – i dalje stoje, Pretresno veće je pogrešno Krajišniku pripisalo krivičnu odgovornost za dve druge tačke i većinu zločina pomenutih u 4. i 5. delu presude“, naveo je sudija Fausto Pocar, obrazlažući pravosnažnu presudu.
Iz zatvora u Velikoj Britaniji na slobodu je pušten 2013. godine, nakon dve trećine odležane zatvorske kazne.
Doček na Palama
Prevremeno puštanje na slobodu Krajišniku je u julu 2013. godine odobrio predsednik haškog Tribunala Teodor Meron nakon što je u dva navrata 2010. i 2011. godine odbio da potpiše njegovo puštanje na slobodu.
“Krajišnik prihvata presudu Tribunala i svoju odgovornost za nasilno preseljenje nesrpskog stanovništva sa područja Republike Srpske. On je također iskazao želju da pomogne pomirenju među narodima u BiH”, navodi se u odluci koju je potpisao Meron.
Za Krajišnika je na Palama, nakon puštanja na slobodu upriličen i svečani doček, a na skupu se okupilo oko dvije hiljade ljudi.
Krajišnik je helikopterom Vlade RS na Pale stigao iz Banje Luke, gde se obratio javnosti: „Ne znam zašto je doček organizovan, jer sam ipak ratni zločinac. Tek u revizijskom postupku treba da dokažem istinu“, rekao je Krajišnik.
Uoči puštanja iz zatvara najavio je da će raditi na benzinskoj pumpi koju poseduje njegova porodica na Palama i da želi da doprinese pomirenju u BiH.
