Tri aviona koja su početkom 2022. godine sletela u Beograd nosila su robu vrednu skoro tri miliona evra. Iako stranke u Srbiji inače ne uvoze stvari iz inostranstva, ovu robu uvezla je vladajuća Srpska napredna stranka. CINS i OCCRP otkrivaju šta se krije iza ovog neuobičajenog uvoza i veze kontroverznog rumunskog biznismena sa firmom koja je robu izvezla.
Oko dva sata posle ponoći cargo avion državnog Uzbekistan ervejza (Uzbekistan Airways) poleteo je iz glavnog grada ove azijske države – Taškenta. Nakon nešto manje od šest sati leta, avion je stigao na svoju destinaciju – aerodrom Nikola Tesla u Beogradu, piše CINS.
Bio je 28. januar 2022. godine.
Nakon sletanja, srpski carinici su upisali da je sa sobom nosio, između ostalog, šolje, prsluke, kecelje, češalice za leđa. U narednih nekoliko dana na beogradski aerodrom su sletela još dva aviona sa sličnom robom.
Podaci carine do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuju da je te godine SNS uvezao više od milion artikala – od šalova, prsluka i torbi do strugalica za led, šolja i češalica za leđa. Iako su ovi proizvodi poreklom iz Kine koštali oko 1,1 milion evra, SNS je platio skoro duplo više samo za uvoz u Srbiju.
Zajedno sa transportom, odnosno letovima iz Uzbekistana, Turske i Kine preko Rusije, ovo je SNS koštalo oko 2,9 miliona evra.
Iz podataka do kojih smo došli se ne vidi da li je materijal bio brendiran pre uvoza. Takođe, nije poznato da li je on korišćen za izbornu kampanju 2022. godine, iako su slični artikli kasnije korišćeni u kampanji.
Kao izvoznik se navodi rumunska firma Ridzone Creative, ali SNS nije prijavio nikakvu uplatu ovoj firmi u finansijskim izveštajima koje je dostavio Agenciji za sprečavanje korupcije.
Ova firma se primarno bavi proizvodnjom televizijskog programa i u Rumuniji se spominje u korupcionaškom slučaju koji je 2019. godine pokrenula tamošnja Direkcija za borbu protiv korupcije (DNA).
Vlasnica Ridzone Creative-a je bila i vlasnica u firmama za koje su rumunske institucije sumnjale da su pod kontrolom Sebastijana Gice (Sebastian Ghiță), rumunskog biznismena i bivšeg političara kojem je odobren azil u Srbiji dok je bio u bekstvu od optužbi za korupciju u svojoj zemlji.
Ni Srpska napredna stranka ni Ridzone Creative nisu odgovorili na pitanja o ovom poslu, dok do Gice novinari nisu uspeli da dođu.
Iako smo tražili zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja dokumenta o ovom uvozu, Uprava carina ih do danas nije dostavila novinarima CINS-a.
Stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da čitav slučaj otvara pitanja o tome šta je isporučeno, kome je otišao novac i koja je prava svrha transakcije.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija objašnjava da ovo pokazuje da, uprkos tome što institucije objavljuju finansijske izveštaje o troškovima stranaka, javnost suštinski nema na raspolaganju informacije o tome koja je bila tačno namena finansijski najznačajnijeg troška kod najveće stranke.
„Ako je suditi po podacima koje ste prikupili, postoji sumnja da je roba preplaćena, što može da ukazuje na to da je u stvari na ovaj način plaćena i neka druga roba ili usluga koja nije navedena u finansijskom izveštaju”, rekao je Nenadić.
Vladimir Tupanjac, advokat koji je nekada radio u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti u Agenciji za sprečavanje korupcije, kaže da ovo stvara sumnju u to šta je zaista uvezeno.
„U svakom slučaju može da se postavi pitanje da li je to bilo nenamensko trošenje sredstava za redovan rad. Agencija je mogla i morala da proba da utvrdi da li je to zaista korišćeno za redovan rad ili u kampanji.”
Te 2022. godine, konkretno 15. februara, raspisani su predsednički, parlamentarni i pojedini lokalni izbori.
Malo pre toga, između 28. januara i 11. februara, u Srbiju su u tri odvojena leta stigli promotivni materijali SNS-a iz Uzbekistana, Turske i Kine preko Rusije, pokazuju carinski podaci do kojih smo došli.
Međutim, u izveštajima o troškovima izborne kampanje koje je SNS podnosio Agenciji za sprečavanje korupcije nakon izbora, nije bilo ni reči o ovom uvezenom promotivnom materijalu niti trošku za njega.
Za samu kampanju te godine, SNS je prijavio trošak od oko 658,5 hiljada evra za sve promo materijale, uključujući, između ostalog, bilborde, brošure i letke. Od te cifre samo 38 hiljada evra je potrošeno na materijale nalik onim koji su uvezeni.
Nemanja Nenadić kaže da zbog toga što su pošiljke stigle nekoliko dana pre početka kampanje, SNS je bio obavezan da taj trošak prijavi samo u godišnjem finansijskom izveštaju koji nije toliko detaljan kao onaj za kampanje.
„Ako im je bio cilj da se ne vidi šta je tačno plaćeno i kome je plaćeno, onda je uvoz reklamnog materijala pre izborne kampanje bio dobar način za to.“
Kompletan tekst pročitajte na sajtu CINS-a.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare