7
Sve što imam ostaviću ženama, ja nemam ništa, rekao je početkom godine za beogradske medije počasni predsednik i jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić.
„Sada sam najsrećniji. Živim sa ženom koju volim, radio sam poslove koje sam obožavao, iza sebe imam dela koja traju. Puna kapa“.
Ova Mrkonjićeva rečenica možda i najbolje odslikava njegov život.
Rođen je 1942. godine u Beogradu.
Na katedri za puteve, aerodrome i železnice Građevinskog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1968.
Počeo je da radi u Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd, gde je 1974. postao rukovodilac Sektora za projektovanje, piše Istinomer.
Za direktora u radnoj organizaciji Centar za istraživanje i projektovanje postavljen je 1977. godine. Taj centar se 1986. ujedinio sa Zavodom za projektovanje ZJŽ, a sledeće godine i sa Saobraćajnim institutom i formira se jedinstveno preduzeće Saobraćajni institut CIP. Mrkonjić je postao njegov prvi direktor. Učestvovao je u brojnim projektima u Alžiru, Venecueli, Iraku, Kuvajtu, Kini, Gabonu, Libiji.
Bio je ministar za saobraćaj i veze u Vladi SRJ na čijem je čelu bio Milan Panić, a prethodno je ministarsku funkciju obavljao i u SFRJ – u Vladi Branka Mikulića.
„U dve savezne Vlade kod Branka Mikulića i Milana Panića bio sam izabran i zahvalio se. Zašto? Zato što je ministar sluga naroda, birokrata, a ja sam po prirodi sklon improvizaciji i rizicima i meni odgovara građenje“, rekao je jednom prilikom.
Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, postavljen je za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj. Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Te godine je postao savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kasnije je bio poslanik i u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Od marta 2004. bio je šef Aeroinženjeringa, kompanije „Braća Karić“.
„U Aeroinženjeringu sam bio direktor svega godinu dana i sve to vreme su radnici primali plate, a ja sam radio besplatno. Pre toga sam radio kao savetnik kod Bogoljuba Karića“, govorio je Mrkonjić.
U decembru 2006. godine postaje potpredsednik SPS-a, a na tu funkciju je reizabran u decembru 2010. Bio je i član Predsedništva te stranke, a odlukom Glavnog odbora, u septembru 2015, imenovan je za počasnog predsednika SPS.
Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 2007. godine, a u tom sazivu je obavljao i funkciju potpredsednika Skupštine. Na izborima za predsednika Srbije, januara 2008. godine, bio je kandidat SPS-a i osvojio je oko šest odsto glasova.
Od jula 2008. nalazio se na funkciji ministra za infrastrukturu. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru dodata je oblast energetike. Tokom pregovora o formiranju nove Vlade Srbije više od 10.000 građana podržalo je peticiju Istinomera da Mrkonjić ne bude ministar u njoj, smatrajući ga najneodgovornijim političarem u Srbiji. Iako je premijer Dačić bio upoznat sa tekstom peticije, kao i sa Mrkonjićevim propustima u prethodnom mandatu, ipak ga je imenovao za ministra saobraćaja u aktuelnoj Vladi. Odlukom vrha partije Mrkonjić je jula 2013. smenjen sa mesta ministra saobraćaja, a u avgustu je položio zakletvu kao poslanik Narodne skupštine.
Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje. Mandat narodnog poslanika dobio je i na izborima 2016. i 2020. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama: