Miljenik Angele Merkel pred sankcijama i gubitkom podrške: Ovako se rušio odnos Vučića i Evropske unije

Sastanak tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića mnogi su predstavljali kao nepremostivu provaliju u odnosima Srbije i Brisela, koje se doveli do promene vlasti i dolaska naprednjaka na čelo države.Te 2011. godine Merkel je jasno stavila do znanja da se EU zalaže za nezavisno Kosovo, da "nećemo okolišati" i da je neophodno, između ostalog, ukinuti paralelne institucije.

„Taj događaj je izuzetno uticao na ishod izbora - ja sam snagu crpeo ne samo iz domaće, već i iz međunarodne javnosti jer su građani smatrali da sam u tom trenutku ja taj koji povezuje Srbiju sa Evropom, što je i bila istina", prisetio se se u razgovoru za BBC na srpskom tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.Ono što Tadić tada nije mogao da ispuni, dve godine kasnije uradio je režim predvođen Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem.Svoj potpis na Briselski sporazum stavio je tadašnji premijer Ivica Dačić. Usledilo je gašenje srpskih insitucija na KiM uz osnivanje privremnih organa koji praktično jedva postoje nakon najnovije krize koja je počela ove godine u maju.

Već sledeće godine od potpisivanja Briselskog sporazuma, EU je u svom izveštaju naglasila da Srbija mora da se fokusira na vladavinu prava, medijske slobode, slobode izražavanja, primenu medijske strategije, kao i na reformu državne uprave, što je bio signal da odnosi počinju da se menjaju.Međutim, Vučić je i dalje predstavljao za EU važio prvi i najvažniji sagovornik iz Srbije. Onda su došli izbori u Nemačkoj.

Prelomni trenutak - odlazak Angele Merkel

Nakon izbora koji se održani u septembru 2021. godine, Angela Merkel. dugogodišnja nemačka kancelarka odlučila je ode u penziju.Umesto nje, na tu poziciju došao je socijaldemokrata Olaf Šolc, dok su Ministarstvo spoljnih poslova preuzeli na čelu sa Analenom Berbok.Ovakve promene razvodnile su moć koju je Aleksandar Vučić crpeo iz podrška Nemačke, zahvaljujući čemu mu je i EU gledal kroz prste.

Ispred Srbije i njenog predsednika nizali su problemi - od izveštaja o vladavini prava, preko "slobode" u medijma do ozbiljnih afera koje su potresale vlast, poput Jovanjice i Krušika.Sve je dodatno kulminiralo kada je počeo rat u Ukrajini, a Srbija odbila da uskladi svoju spoljnu politku sa EU i uvede sankcije Rusiji.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojevremeno je istakao da Srbija nije saglasna sa ruskom invazijom na Ukrajinu, te da je to pokazala svojim odlukama u Generalnoj skupštini UN i OEBS-u, osuđujući napad na Ukrajinu."Što se tiče sankcija imamo drugačiji stav iz mnogo razloga", rekao je tada Vučić.On je naveo da se građani Srbije sećaju sankcija i da "ne mislimo da su sankcije dobra stvar". Takođe je kao razlog naveo i istorijske veze Srbije i Rusije, kao i da Srbija po pitanju Kosova u Ujedinjenim nacijama ima "podršku Rusije a ne nekih drugih".Na kraju, puklo je tamo, gde je najtanje - pitanje Kosova.

Nakon oružanog sukoba u Banjskoj gde su poginula trojica Srba i jedan kosovski policajac, otvorila se pitanje direktne umešanosti Srbije, a istovremeno počele su da stižu i pretnje sankcijama.Države članice EU uključujući i one najmoćnije spremne su, kako to navode i portparol EU Peter Stano i šef evropske diplomatije Žozep Borelj da uvedu mere, ukoliko se utvrdi da je zvanični Beograd umešan u oružani sukob.Dugogodišnji novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da ostaje da se vidi kako će EU da reaguje u ovom trenutku i da to umnogme zavisi od stava lidera zemalja EU."Da li će oni biti spremni da ponovo, još jednom progledaju kroz prste ili će ga ozbiljnije pritisnuti, kao što ima nagoveštaja", kaže Jakšić.Dodaje da ćemo to saznati veoma uskoro.

"Mislim da Vučiću koga su svojevremeno isti ti zapadni evropski političari nazvali svojim omiljenim autokratom, čitavu deceniju gledaju kroz prste. Umnogome je Srbija u ovako tužnom stanju zbog toga",Sagovornik Nove napominje da je odgovornost SNS i Vučića svakako primarna."Kada se pogledaju izveštaji EP ili EK, oni već godinama gotovo ritualno ponavljaju iste fraze. S vremena na vreme, poslednjih dve godine, one se zaoštravaju, ali sve to to što je zapisano na papiru, ne vredi ni mastila koje je na to potrošeno, jer u praksi nemamo nikakve konkretne poteze koji bi Vučića primorali da menja svoju unutrašnju politiku", zaključuje Jakšić.Stav da protiv Srbije treba da budu preduzete mere izneli su istog dana i premijeri Hrvatske i Albanije, Andrej Plenković i Edi Rama.Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da su događaji na Kosovu i uverenje koje vlada da je država Srbija direktno umešana u nasilje u kome je poginuo kosovski policajac i tri napadača srpske nacionalnosti, uz, kako kaže, impresivne količine pešadijskog oružja kojim su raspolagali, ruinirali su imidž koji je Srbija stvarala u poslednje vreme, da predstavlja konstruktivnog pregovarača u dijalogu između Beograda i Prištine.

"Najnovija reakcija iz EU je usledila juče, na zasedanju Evropskog parlamenta, kada su tražene sankcije za obe strane zbog zastoja u pregovorima, tačnije njihovoj opstrukciji. Uz to, evropski poslanici su pozvali na dalje jačanje Kfora na severu Kosova, što srpskoj strani odgovara", kaže Minić.Za pregovore EU i Srbije kaže da su na "veštačkom disanju" koje svakog trenutka može biti isključeno."EU i NATO godinama ulažu u traženje rešenja za suživot Srba i Albanaca na Kosovu, a onda Srbi prebijaju vojnike Kfora, a neke od njih i teško ranjavaju. Samo malo kasnije, Srbi izražavaju negodovanje što nisu imali bolju zaštitu Kfora tokom najnovijeg incidenta, a država Srbija traži povećanje trupa i punu kontrolu Kfora na severu Kosova", napominje naša sagovornica.Precizira da je pregovarački proces imao kratak uspon na početku, zašao u spori kolosek."I pored otvaranja 22 poglavlja, kao i pripremljenosti da se otvore nova (tj. novi klasteri pored dva otvorena) proces je,u zastoju iz prvenstveno političkih razloga. Nema jasne političke volje da se radi na integraciji Srbije u EU, mada su sada otvorene nove mogućnosti iz geopolitičkih razloga. Kadrovi se osipaju, anti-EU kampanja, koja traje čitavu deceniju je u jeku. A neka razbacana područja uspeha u približavanju politikama i standardima EU nepovezano plutaju, čak i kada dobijaju njenu podršku", navodi predsednica Evropskog pokreta u SrbijiNa pitanje da li misli da je potpisivanje Briselskog sporazuma praktično jedini ustupak koji je tadašnji prvi poptredsednik Vlade Vučić dao EU, Minić odgovora:"Za to bi bila potrebna ozbiljna analiza. Trgovina, investicije, finansijska pomoć, vojna saradnja i deo nabavki, naučno-istraživačka saradnja, privlačenje građana određenih struka da migriraju u EU, turizam, kultura, čvrste bilateralne veze sa pojedinim zemljama članicama se ipak uspešno razvijaju uprkos dominantno negativne kampanje i otvorene preferencije Rusije i Kine u partnerskim odnosima. Prosto, Srbija je u Evropi, a deo stanovništva sanja da je u Aziji, jer svaki dan gleda na TV ekranu omamljujuće slike tog dalekog sveta o kome zapravo ništa ne znamo".****