Evropska unija pokazuje naglašen interes da se dijalog Beograda i Prištine nastavi i da se rešavanju kosovskog čvora da određeni prioritet uz punu koordinaciju sa Vašingtonom, ocenjuje bivši diplomata Zoran Milivojević poruke specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka tokom posete regionu.
Milivojević kaže za Tanjug da Zapad očigledno želi da se dijalog brzo nastavi i da se intenzivno vodi ističući da se tokom Lajčakove posete Beogradu prvi put čula odlučnost da se vrši pritisak i na prištinsku stranu u korist dijaloga.
“Nema razumevanja za stavove Kurtija da dijalog stavlja u drugi plan, sa vrlo jasnom porukom da će ovog puta Zapad političkim i drugim sredstvima vršiti pritisak da dijalog bude u prioritetu nove vlade u Prištini“, kaže Milivojević.
On kao problem u dijalogu vidi to što u EU, pre svega, u njenom tvrdom jezgru, postoji razumevanje za to da rešenje kosovskog pitanja treba tražiti na liniji interesa Vašingtona koji, podseća Milivojević, zastupa poziciju o međusobnom priznanju.
“To Lajčak nije rekao, ali je vidljivo iz toga kako je nastupao u Prištini i u Beogradu, gde ga je ispravljao predsednik (Aleksandar) Vučić, dok je govorio o dijalogu dva ravnopravna partnera i da normalizacija treba da podrazumeva rešenje koje je na linijama uvažavanja kosovske državnosti“, navodi Milivojević.
Ističe da su u tom kontekstu važne poruke iz Beograda i da pet principa, o kojima je govorio predsednik Vučić, treba razumeti kao platformu sa koje će Srbija nastupati u dijalogu.
Ponavlja da je stav Beograda da nema razgovora o priznanju i rešenju koje nije proizvod dijaloga i kompromisa naglasivši da priznanje nije kompromis, kao i da je Srbija otvorena za dijalog.
“Ne mogu računati na to da se može doći do dogovora pristicima i nametanjem ishitrenih rešenja koja ne podrazumevaju interese svih strana, a pre svega državne i nacionalne interese Srbije“, naglašava Milivojević.
Komentarišući izjavu američkog zvaničnika zaduženog za Zapadni Balkan Metjua Palmera da je cilj američke administracije da se dijalog oko Kosova okonča uzajamnim priznavanjem, Milivojević kaže da se time daje na težini stavovima Prištine i Aljbina Kurtija, a Beogradu poručuje da će, ako se nastavi dijalog, prištinska strana imati punu podršku Vašingtona u zalaganju za priznanje kosovske nezavisnosti.
Kako kaže, stav SAD otvara manevarski prostor i političku dilemu kako će se EU ponašati budući da Brisel i Vašington formalno-pravno nisu na istim pozicijama i da u EU ima pet država koje ne priznaju Kosovo.
Milivojević ističe da se dijalog može voditi sa pozicija real-politike tako da nema nametnutih rešenja i uslovljavanja o priznanju.
“Pitanje je da li je interes EU zaista mir i stabilnost na ovim postorima i da li EU može da izađe iz dominacije i ‘kišobrana’ Vašingtona, da se razgovara o realnim mogućnostima. Mir i stabilnost se mogu postići samo dijalogom i kompromisom bez nametanja rešenja“, kaže Milivojević.
On smatra da, ako se stvore uslovi za nastavak dijaloga, početna pozicija treba da bude ispunjavanje ranije dogovorenog.
“Držaćemo za reč Lajčaka da sve što je ranije dogovoreno mora da se implementira. To je početna pozicija, da se razgovara o realnim pitanjima normalizacije odnosa, o onome što se tiče života ljudi na tom prostoru, a statusna pitanja da ostavimo po strani“, zaključuje bivši diplomata.
Pratite nas i na društvenim mrežama: