3
Predsednik Srbije je ovim što se dogodilo u Banjskoj okrnjio i uzdrmao autoritet i zapadne sile u njemu više ne vide stabilnost, ocenio je u intervjuu FoNetu istoričar Milan St.Protić, koji odluku Aleksandra Vučića o izborima 17. decembra vidi kao kontrolu štete.
Stabilan autokrata, kao što je on, može Zapadu da bude interesantan, ali nestabilan autokrata može da im bude ili zgodna smesa za modeliranje ili čovek kome je odzvonilo“, objasnio je Protić u serijalu razgovora Kvaka 23.
Prema njegovom viđenju, ono što je bila Vučićeva glavna preporuka, dakle stabilnost, a to znači apsolutna vlast u kojoj on sve kontroliše, sada više nije tako.
„Teško mi je da poverujem da je on direktno bio uključen i umešan u događaje u Banjskoj“, rekao je Protić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i napomenuo da, u suprotnom, „nemamo o čemu da razgovaramo“.
On kreće od pretpostavke da je Vučić možda mogao za to da zna, ali da nije znao i da su to „izveli oni koji su se u određenom trenutku otrgli od njegove vlasti iz jednog ili drugog razloga, sa jednom ili drugom podrškom, koja im je izgledala čvršća i pouzdanija nego što je njegova“.
U svakom slučaju, njegov ugled, pod navodnicima, u svetu da je on izvor stabilnosti na Balkanu sada je u najmanju ruku doveden u pitanje“, ponovio je Protić, ali je ukazao da je cela ta situacija nanela veliku štetu Srbiji, a ne samo aktuelnom predsedniku.
Kako je primetio, tu postoji znak jednakosti i svet Srbiju prepoznaje preko jednog čoveka, tako da se ono što se negativno utiče njega, negativno reflektuje i na Srbiju.
Prema Protićevom mišljenju, bilo bi blagotvorno ukoliko bi Srbija u skorije vreme uspela da se izvuče iz tog začaranog kruga autokratije, i da teret odgovornosti ponese onaj koji se u ovoj zemlji o svemu pita.
On se boji da u skorije vreme do toga, ipak, neće doći i da ta šteta ništa neće poremetiti u odnosu između samodržavlja aktuelnog predsednika i Srbije kao države.
Ukazujući da je spoljna politika u Srbiji instrument koji vlast koristi da bi učvrstila položaj i popularnost u biračkom telu, pogotovo sa ovakvom kontrolom medija, on je konstatovao da predrasude građanstva prema globalnoj situaciji predstavljaju plodno tle za manipulacije.
„U suštini, sve što se događalo u proteklih desetak godina na međunarodnoj sceni, sa stanovišta vlasti i prvog čoveka te vlasti u Srbiji, bilo je prvenstveno motivisano opstankom i učvršćenjem njegovog dominantnog i neprikosnovenog statusa na čelu vlastodržačke piramide“, protumačio je Protić.
On misli da će spoljna politika Srbije ostati nemušta, nedorečena i kontradiktorna i da se tu ništa menjati neće zato što ne postoji intelektualni kapacitet da se to promeni.
„Moguće je da za to postoje i politički razlozi, jer bi rezolutna promena spoljne politike izazvala burnu reakciju one strane od koje bi se Srbija tim potezom udaljila“, rekao je Protić, misleći na Rusku Federaciju.
Kako je razjasnio, suviše je ojačao uticaj Ruske Federacije u Srbiji, što vidimo i golim okom, da bi jedna takva promena stava mogla da prođe bez reakcije.
Protić smatra da u Srbiji postoji sindrom koji ne dozvoljava slobodno mišljenje, a time ni formiranje politike koja bi bila oslobođena predrasuda.
Prema njegovom mišljenju, kada se podudare predrasude i neznanje, ne možete da očekujete nikakvu pametnu odluku, već samo tapkanje u mestu i to je tačno što ova vlast radi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
