Novinar i pisac Dušan Miklja izjavio je gostujući na N1 da vlast u Srbiji ne brine toliko ishod izbora, jer se "manje više se zna kakav će on biti", već legitimnost izbora. Prema njegovim rečima, očito je da ta legitimnost nije moguća bez učešća značajnog dela opozicije. On je ocenio da ovih dana u Srbiji dolazi do "političke pandemije patuljastih stranaka od kojih neke niču ni iz čega".
„Postoje mnogo haotičnih i protivrečnih vesti, ali postoje i institucije i obaveštenja u koje se moramo pouzdati. Pre svega mislim na Svetsku zdravstvenu organizaciju koja je to iskušenje proglasila najvećim mogućim za sada. U tom smislu je vrlo čudno da postoje dve strane. Jedna je koja umanjuje opasnost od te epidemije i druga koja je preuveličava. Zato bih i naglasio da se treba osloniti na saopštenja Svetske zdravstvene organizacije koja je najpozvanija da procenjuje meru opasnosti. Oni koji pokušavaju da neubedljivo umire javnost greše što je upoređuju sa drugim bolestima“, rekao je Miklja za N1 navodeći da je primer za to u domaćoj javnosti da se radi o običnom gripu.
„Grip je jedno, a epidemija, posebno pandemija je sasvim druga stvar. I ukoliko to nije toliko opasno, zbog čega bi SZO proglašavala tako velikom opasnošću? Ovde je reč o bolesti sa težnjom da postane pandemija koja se širi i nemamo način da znamo koji će ishod biti tog širenja. Zato sve ozbiljne zemlje preduzimaju ozbiljne mere“, navodi Miklja.
Govoreći o protestima koji se i dalje održavaju u Beogradu, on napominje da iako je u poslednje vreme primetno opadanje broja ljudi, to ne znači i da je manje nezadovoljstvo građana.
„Oni su zbunjeni, jer ne znaju koji je najcelishodniji način da izraze svoje nezadovoljstvo, tim pre što i u opoziciji postoje podeljena mišljenja koji je najdelotvorniji način da se to izrazi. Previđa se da je bojkot samo u najavi već dao rezultate, jer je popustljivost vlasti upravo rezultat bojkota. Vlast ne brine toliko ishod izbora, manje više se zna kakav će on biti, njih brine legitimnost izbora. Očito da ta legitimnost nije moguća bez učešća značajnog dela opozicije. Nisu toliko važni procenti, sećam se izbora u Albaniji, kada je bilo samo devet glasova protiv, a opet niko u svetu nije smatrao da su građani mogli da se izjasne i opredele za ono što im najviše odgovara“, istakao je Miklja.
On ocenjuje da ovih dana u Srbiji dolazi do „političke pandemije patuljastih stranaka od kojih neke niču ni iz čega“.
„To se jedino može objasniti potrebom da se javnost, pre svega međunarodna, uveri kako postoji mogućnost ispoljavanja različitih mišljenja i političkih uverenja. One mogu doprineti da se stvori makar privid legitimnosti. Ne mislim da sve one služe Vučiću ali je činjenica da doprinose prividu legitimnosti. Te stranke podsećaju na meni. Imate glavno jelo, SNS, a sve ovo ostalo je neka vrsta garnirunga“, naglašava Miklja.
Govoreći o protestima u Crnoj Gori, on je ocenio da su to verovatno najveći protesti u Evropi, uzimajući broj stanovnika susedne države.
„Ogroman broj ljudi izlazi na ulice, i mene čudi stanovište vlasti koja pokušava da te proteste predstavi kao subverzivne i nametnute spolja. Očito je da ljudi ne protestuju samo zbog zakona, već postoje razlozi i za druga nezadovljstva, socijalne i druge prirode. Ako vi kažete da je to posledica spolja, to je za mene uvredljivo nipodaštavanje značajnog dela sopstvenog naroda za koji kažete da je tek tako nagovoren da izlazi na proteste“, kaže Miklja.
( N1 )