2
Srbija trenutno čini sve da smanji zavisnost od Rusije i dobije nove dobavljače gasa, ističe potpredsednica srpske vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Ona je, u izjavi austrijskim novinarima, kazala da Srbija trenutno 100 odsto zavisi od ruskog gasa, i da ima sporazum o više od dve milijardi kubnih metara iz te zemlje, ali da joj je potrebno do kraja grejne sezone 3,5 milijardi kubnih metara.
Zbog toga je Srbija, naglasila je, zakupila skladište gasa sa 500 miliona kubnih metara kapaciteta.
Takođe je podsetila da u Srbiji nad skladištem Srbija ima 49 odsto vlasništva, a 51 odsto je u vlasništvu Gasproma, i da je u tom skladištu 280 miliona kubnih metara gasa.
„Daćemo dve milijarde evra za gas. Do četiri milijarde evra moglo je biti za gas i struju”, rekla je ona, prenosi agencija APA.
Mihajlović je podvukla da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali se saglasila sa deklaracijom u UN.
Prema njenim rečima glavni problem je što u vezi gasa nema diverzifikacije, pa je situacija teška za svakog ministra energetike.
Mihajlović je kazala da su već preduzeti prvi koraci kako bi Srbija postala nezavisnija od Rusije.
Tako se uz podršku EU gradi gasovod prema Azerbejdžanu, a od septembra iduće godine preko njega treba da u zemlju dospe do 40 odsto gasa izvan Rusije.
Za dve godine, navela je, biće završen gasovod prema Severnoj Makedoniji, koji će imati godišnji kapacitet do milijardu kubnih metara, šsto se gradi, takođe, uz podršku EU.
Još jedan gasovod planiran je prema Rumuniji.
Dodatno, ukazala je, planirano je priključenje na terminal za tečni naftni gas u Hrvatskoj, koji se trenutno gradi.
Isto tako Srbija treba da dobije priključak i na terminal u Albaniji, koji bi trebalo da bude kapaciteta od pet milijardi kubnih metara godišnje.
„Nije lako, ali imamo plan“, rekla je Mihajlović.
Ona je navela da je i u snabdevanju struje potrebna promena, jer trenutno oko 70 odsto proizvodnje struje otpada na stare elektrane na ugalj.
Tu je, kako kaže, potrebno preći na održivu proizvodnu energije.
Energetska kriza, smatra, doprinela je boljem razumevanju u ovoj oblasti, a kada je to u pitanju Mihajlović posebno polaže nade na inicijativu „Otvoreni Balkan“.
Početkom iduće godine Srbija, Severna Makedonija i Albanija formiraju ekonomsku zonu bez carina, ograničenja za kretanje kapitala, sa zajedničkim tržištem rada i međusobnim priznavanjem diploma.
„Kada ljudi budu videli šta ta inicijativa donosi onda će joj prići i druge zelje“, uverena je Mihajlović dodajući da je
„Otvoreni Balkan“ otvoren za sve države regiona.
Istovremeno, podvlači, Srbija je na evropskom putu.
„Vlada želi da ide evrpopskim putem. Ali podrška stanovništva EU jasno opada. Dok je na početku 56-57 odsto bilo za pristupanje EU, sada je to svega 45 procenata. Ali kada pitate ljude gde bi trebalo da im studiraju deca, onda kažu zapadna Evropa, EU i SAD. Niko ne pominje Moskvu“, istakla je Mihajlović.
BONUS VIDEO: Gašenje svetla, puna veš mašina: Jeste li spremni za štednju?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
