5
Evropska unija je napustila pristup "bezbednost pre demokratije ili rešavanje Kosova na uštrb demokratije", izjavio je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak i ocenio da se građanima plasiraju "nametnute interpretacije" da će Srbija postati članica Unije čim reši kosovski problem.
On je odustajanje od koncepta stabilokratije uočio u Zagrebačkoj deklaraciji i novoj metodologiji proširenja EU, ali je rekao da je „odustajanje od takve strategije za sada na papiru“.
Međak je izjavio da Srbiji za ulazak u članstvo „nije najveći problem Kosovo“, s obzirom na probleme koje ima u oblasti vladavine prava i demokratije Ukazujući da nikada niko u EU nije rekao „rešite Kosovo i ulazite“, on je ocenio da se na planu dijaloga Beograda i Prištine „dešavaju tektonski poremaćaji u planovima“.
Kako je objasnio, posle otkazivanja sastanka u Vašingtonu, „jasno da je ceo američki plan u ovom trenutku propao“.
Teško je, međutim, „izvesti zaključak ko je kome stavio klip u točak ili zašto se najava optužnice protiv Tačija i Veseljija dogodila baš sada“, konstatovao je Međak.
On je podsetio da su brojni analitičari govorili „kako će se u Beloj kući dogoditi veliko finale, ali je sam Grenel to demantovao, objašnjenjem da će se razgovarati o ekonomiji, a da će politička pitanja ostati u EU“.
Prema rečima Međaka, ostaje pitanje dinamike razgovora, u koju uključuje i stav EU, neizvesnu situaciju na Kosovu, tamošnje verovatne izbore, potom i izbore u Srbiji za predsednika. Zato strahuje da bi mogla da se „promaši mogućnost za postizanje dogovora i da se sve prolongira, pa da se o istoj temi razgovara i za 10 godina, kao što se razgovaralo i pre 10 godina i devedesetih“.
Povodom kritika iz Evropskog parlamenta (EP) da su izbori bili „ruganje demokratiji“ i da je „demokratija bušna“, pa i predloga da se Beogradu obustavi otvaranje poglavlja, Međak je upozorio na „opasnost da Srbija postane moneta za potkusurivanje i predmet međustranačkih politika u EP“.
On se protivi nedavnim zalaganjima iz zapadnih analitičarskih i akademskih krugova da Unija uvede „kredibilno kažnjavanje“ Srbije dok ne reši probleme demokratije i vladavine prava. Takav pristup ne odobrava, jer bi to, kako je ocenio, značilo da „račune vladajuće partije plaća država Srbija, a ne ta partija“.
Vladimir MeđakIzvor: Fonet / Aleksandar Levajković
Dopustio je da će EU ubuduće promeniti retoriku i stav, ali veruje da neće načiniti zaokret od 180 stepeni, jer je „ključni politički igrač Evropska narodna partija (EPP), čija je SNS članica, iako postoje zahtevi da se to članstvo preispita“.
Prema predviđanju Međaka, tek če naredni izveštaj Evropske komisije, najavljen za jesen, „ukoliko bude obuhvatio i izborni proces“, ponuditi jasnije stavove EU o događajima u Srbiji.
Upitan o proevropskim partijama u Skupštini Srbije, on je odgovorio je da su to „na papiru“ SNS i SPS, „ali da je jako loše što u Skupštini nema proevropske opozicije“.
Međak smatra da je situacija u Srbiji dokaz pogrešne politike proširenja koja je do sada vođena, jer „zemlja koja otvara poglavlja, umesto da se približava EU i njenim vrednostima, ide u potpuno suprotnom pravcu“.
„Mi smo država koja je zabeležila najveći pad demokratije, prema svim relevantnim indeksima“, uz Mađarsku koja je „blizu nas“, što je, prema mišljenju Međaka, ujedno i poraz EU. Kako je obrazložio, zato je i došlo do nove metodologije, o kojoj Srbija nije još rekla ni reč, i povratka, za sada na papiru, visoke politike u proširenje, kao i vraćanja fokusa na odgovornost lidera, pa i na retoriku koja se upražnjava.
Prema Međakovom shvatanju, Vučićev odgovor evropskim parlamentarcima da „neće dozvoliti da niko vređa srpsku demokratiju“ u skladu je sa našom spoljnjom politikom.
To znači, kako je procenio, da „zapravo ne znate kuda idete i završite kao predmet unutar evropskih partijskih pregovora i kao trojanski konj prvo Rusije, a onda i Kine“.
Odgovarajući na pitanje o postizbornoj slici Srbije i da li su izbori ojačali ili oslabili Vučićevu međunarodnu poziciju, Međak je predočio da je sa ovakvim parlamentom raskorak između papira i realnosti još očigledniji.
To se, kako je ponovio, vidi i po glasovima koji stižu iz EP, što nije dobro za državu koja želi članstvo, naročito jer se u proteklih pet godina „konstatuje pad demokratije i u tom smislu i naše kompatibilnosti sa Unijom“.
„Šteta je već učinjena“, ukazao je Međak, osvrćući se na izborne rezultate i način na koji se odvijao izborni proces. Prema njegovom viđenju, sada možemo da pričamo šta god hoćemo i RIK može da donese kakvu god odluku želi, ostaje činjenica da Srbija ponovo mora da govori o „svom kredibiltetu, što smo mislili da je završeno posle 2000.godine“.
Kako je ilustrovao, to je kao ona priča kada „ispričate vic, pa morate da objašnjavate zašto je vaš vic smešan, jer ako mi moramo da objašnjavamo da nemamo problem sa legitimitetom izbora, on je već doveden u pitanje“.
Govoreći o opoziciji, Međak je konstatovao da mnogi evropski političari u njoj ne vide alternativu, mada sa „ovakvim stanjem medija i politike i ne mogu da je vide“.
Nije, međutim, njihovo da menjaju vlast u Srbiji, već bi vlast u Srbiji trebalo da se menja na izborima, zaključio je Međak.