Kako je Srbija od 5. oktobra 2000. od mlade demokratije na putu konsolidacije prešla u kategoriju hibridnih režima? Šta se dogodilo na ovom putu dugom dve decenije? Kakve su greške napravljene i da li su demokratski akteri svesni tih grešaka? Na ova pitanja danas odgovore daju u Dorćol placu Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i Pravde, Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju i Dobrica Veselinović, aktivista inicijative Ne davimo Beograd.
20 godina tranzicije – pogled u budućnost
Ova godina će ostati upamćena kao godina pandemije, bojkota, konflikta, izbora, političkih previranja i izmenjene „normalnosti“. Istovremeno, ovo je i godina u kojoj obeležavamo 20 godina od početka demokratske tranzicije u Srbiji. U jesen 2000. godine, građani i građanke Srbije su, sa mnogo etuzijazma, iskrene vere, nade i optimizma, gledali u budućnost i verovali da će baš ove 2020. godine Srbija biti razvijena demokratska država, punopravna članica Evropske Unije. Realnost je, na žalost, izneverila ova očekivanja. Tada započete demokratske promene nisu donele željene rezultate, a teškom borbom izvojevana demokratija vremenom je počela da poprima deformisane oblike. Srbija je od tada, od mlade demokratije na putu konsolidacije prešla u kategoriju hibridnih režima. Šta se dogodilo na ovom putu dugom dve decenije? Kakve su greške napravljene i da li su demokratski akteri svesni tih grešaka? Da li demokratske organizacije i pojedinci imaju snage i volje za obnovu demokratije? Šta je sve neophodno da se jedno društvo, kakvo je društvo u Srbiji, izbori sa u međuvremenu nataloženim demokratskim deficitima i krene napred? Da li politička scena u Srbiji ima potencijal za sinergiju i da li je (i kako) moguće izboriti se za slobodne medije, fer i demokratske izbore, kao osnovne uslove za razvoj demokratije u Srbiji?Panelisti su:Zoran Lutovac, predsednik Demokratske strankeMarinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i PravdeNebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za SrbijuDobrica Veselinović, aktivista inicijative Ne davimo BeogradModerator: Denis Kolundžija, novinar
Posted by Friedrich-Ebert-Stiftung Beograd on Понедељак, 05. октобар 2020.
Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, na pitanje kako smo došli dotle da i tada i sada pričamo o istim stvarima, ona je navela da je ponosna na 5. oktobar kao dan kada je Srbija započela proces demokratizacije.
„Sve je nakon 2012. služilo tome da se zatre svaki pozitivan trag 5. oktobra i to je SNS učinila i sada kada nam otima 5. oktobar proglašenjem mandatara“, istakla je Tepić.
Ona je navela i da je za nju bilo šokantna činjenica da je SNS preuzela narativ evropskog puta jer „smo znali da je lažna i pervertirana“, kao i da je bilo sasvim očekivano da se takva proevropska politika završi kao autoritarna kakva je danas.
„Mislila sam tada da je Koštunica nešto najgore što nam se dogodilo, ali je restauracija crveno-crne koalicije ipak dovela do ovog danas“, navela je Tepić i istakla da je zato danas važno da opozicija artikuliše očekivanja građana i napravi sponu razumevanja između njih i koncepta evropskog puta.
Demokratska stranka nije uvela niti promovisala stranačko zapošljavanje, istakla je Tepić na konstataciju moderatora da je upravo stranačko zapošljavanje jedna od negativnih posledica Petog oktobra koju danas živimo.
„Stranačko zapošljavanje nažalost je postalo zastavica novog establišmenta posle 2000. godine, delom i opravdano zbog visoke stope nezaposlenosti, i ja mogu da kritikujem DS, ali uvek ću prema toj stranci uvek imati poštovanje jer je ona platila cenu kao nijedna druga – njen predsednik je završio s metkom u telu“, navela je Tepić.
Predsednik DS Zoran Lutovac se osvrnuo na uspehe vlasti koja je došla nakon 5. oktobra i istakao da je suštinski problem kasnijeg njenog neuspeha činjenica da nisu načinjene suštinske institucionalne promene posle 5. oktobra.
„2008. je od Ivice Dačića zavisilo sa kime će praviti vladu, a ne od demokrata, i to su bile prepreke“, rekao je Lutovac.
Na pitanje da li je Demokratska stranka zaista propustila priliku da promeni stvari i kakvu poruku DS i svaka druga opoziciona stranka šalje građanima ako ne čisti svoje greške iz prošlosti, Lutovac je odgovorio da je on sam kritikovao DS naširoko tada.
„Upravo sam se i kandidovao za predsednika DS da bismo pokazali kako treba da bude i da promenim obrasce ponašanja koji nisu u redu“, rekao je on.
„Politička elita se otuđila od građana, a ja želim da se građanima vratimo“, napomenuo je on.
Lutovac je istakao da želi da reformiše DS tako što će je „vratiti građanima“ i njenim izvornim načelima, odnosno borbi za javno dobro.“Političke stranke su veoma važne, jer bez njih nema suštinskih promena“, rekao je Lutovac.
„Moramo da pružimo priliku ljudima koji su sposobni da rade za javno dobro“, zaključio je predsednik DS.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović je na pitanje kako posmatra period od 2000. do 2012. godine u Srbiji odgovorio da nisu ispunjena obećanja i očekivanja postpetooktobarske vlasti, te da je otuda i sam odlučio da uđe u politiku.
„Peti oktobar se nije desio slučajno“, istakao je Zelenović i dodao da Srbija ne bi ušla u proces demokratizacije da nije bilo Đinđića, Tadića i događaja koji su prethodili 5. oktobru.
Ipak, kako je istakao, Demokratska stranka je napravila veliku grešku: Imala je priliku da se promeni i nije to učinila.
„Prilika je bila, da dođu novi ljudi, i to se nije desilo, i zato smo sada u situaciji da ne možemo slobodno ni da glasamo“, rekao je Zelenović i dodao da je bio logičan sled okolnosti da Demokratska stranka izgubi izbore 2012. godine baš zato.
„Moguće je izaći, boriti se i pobediti, ali mi 20 godina posle Petog oktobra govorimo o slobodnim izborima“, naveo je Zelenović i dodao da se u sve uključila i „mafija“ koja otežava izborni procese.
„Mi smo na izbore u Šapcu morali da izađemo jer smo promenili načine na koje funkcioniše vlast i ljudi u Šapcu su to želeli da brane. Mi smo to branili zajedno. Zato smo osvojili u Šapcu više nego Dritan Abazović u Crnoj Gori koji je sad regionalni faktor. Ljudi hoće da se bore kad znaju sa kim se bore i zašto“, istakao je on.
Zatim je citirao Zorana Đinđića i rekao „nemaš medije, ali imaš livadu, kafanu, trg“: „Odeš, pa pričaš s ljudima. Ja sam spreman.“
Dobrica Veselinović, aktivista inicijative Ne davimo Beograd, rekao je da stranke nisu dale odgovor na pitanja koja su važna generacijama koje su stasavale na 5. oktobar.
„Nije stvar u ‘novim licima’, već u konceptima, idejama i vrednostima. Mi smo, ipak, došli do krize tradicionalnog koncepta političke partije jer postojeće stranke nisu uspele da ispune svoju osnovnu misiju“, naveo je Veselinović.
„Vrednosti postoje, ali je pitanje želimo li da svi radimo na nečem produktivnom, umesto destruktivnom.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar