Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti jako su dobro znali šta potpisuju u Vašingtonu, izjavio je za N1 psiholog i politikolog Lazar Marićević iz Centra za razvoj Srbije.
Marićević je u Novom danu TV N1, sporazum postignur 4. septembra u Vašingtonu, ocenio kao „kulminaciju loše politike 90-ih“.
„Sve što se dešava poslednjih 20 godina očigledno ide u ovom pravcu (…) Dosta toga smo izgubili 1999. Sve ostalo su neki pokušaji da nešto izvučemo (…) Tema ova traje 20 godina i niko od nas ne može tu da izvuče nešto što bi bilo od jake koristi“, kazao je Marićević uz ocenu da smo u Vašingtonu možda dobili potvrdu pravca zemlje ka Zapadu, odnosno EU.
Upitan da li je možda došlo do zaokreta spoljne politike Srbije, pre svega u odnosu na Kinu i Rusiju, Marićević je rekao da bi to pre nazvao potvrdom nego zaokretom, podsetivši da Srbija već 20 godina ide ka EU.
„Ali očigledno je da pokušaj da ostanemo dobri sa svima u ovim okolnostima nije lak. Onda dobijemo ovakvu situaciju koju dve ili tri velike sile koriste za svoje interese, a mi pokušavamo da izvučemo nešto za sebe“, kazao je Mariévi ističući da je Srbija već „ograđena“ zemljama članicama NATO sa svih strana.
„Realnost naša nije baš najsrećnija, živimo ovde kao u nekoj izolaciji. Mi smo iz inkubatora izašli tek 2000. godine sa svim nasleđem i problemima 90-ih. Ne možemo još uvek da izgradimo zemlju gde funkcionišu državne institucije. Mi se nalazimo u situaciji da jedan odlučuje o svemu, a svi ostali aplaudiraju ili ne“, upozorio je sagovornik N1.
Na pitanje da li je Srbija iskorišćena u Vašingtonu, Marićević je kazao da su SAD u svakom slučaju srećne zbog ovog dogovora, a da smo juče videli da je srećna i EU.
„Tu možda stoji nešto što nije trebalo da stoji, ali bez obzira na bilo koje tvrdnje, mislim da su (Vučić i Hoti) jako dobro znali šta potpisuju“, naveo ja Marićević i dodao da ne može da komentariše reakciju predsednika Vučića koju je zabeležila kamera, u trenutku kada predsednik SAD Donald Tramp najavljuje da će Srbija do jula naredne godine svoju ambasadu u Izraelu preseliti iz Tel Aviva u Jerusalim.
„Kao psiholog mogu da zaključim da svako igra svoju ulogu, s druge strane šta se u glavi nekoga dešava, ne može niko da zaključi, i stoga može da pravi različite konstrukcije (…) Primetili smo da je politički marketing našeg predsednika usmeren ka svojoj ciljnoj grupi, i njegova objašnjenja tamo dobro prolaze. Razgovori su trajali dosta dugo vremena pre ovoga što se desilo 4. septembra, i sigurno se usaglašavalo o različitim temema. Ne verujem da su u poslednjem trenutku dobili nešto što nisu znali“, objašnjava Marićević.
Portparol Evropske komisije Peter Stano doveo je u pitanje da li su Vučić i Hoti znali šta potpisuju u SAD, ističući da nijedna članica EU nema svoju ambasadu u Jermusalimu. Marićević se, s druge strane, poziva na izjavu specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka koji je pozdravio dogovor u Vašingtonu.
„EU i SAD imaju svoje interese, a mi smo zemlja za koju nisam siguran da može da izvuče nešto. Bilo je očekivano da se ovako nešto uradi. Da nije Vučić, bio bi neko drugi. Način je najproblematičnija stvar, da nismo obavešteni u kom pravcu idemo“, zaključio je Marićević.