3
Beogradski Fakultet političkih nauka bi trebalo da je mesto gde se uči demokratiji. Ali, ondašnji izbori za studentski parlament protiču uz teške optužbe da studentska organizacija koja ima veze sa Srpskom naprednom strankom želi svu moć za sebe, piše nedeljnik Vreme.
Tenzija ne vlada samo u pred ponovljene beogradske i redovne lokalne izbore u većem delu Srbije. Ona se oseća i na Fakultetu političkih nauka na kojem će se izbori za predstavnike u studentskom parlamentu održati u sredu (3. april).
Na ovim izborima postojaće dve liste, jedna koju čine Evropski studentski forum (ESF) i Timska inicijativa Mladih (TIM), a drugu čine Demokratska organizacija studenata (DEMOS) i Unija studenata socijalnog rada (USSR), piše Vreme.
Studentska organizacija ESF u studentkom parlamentu Fakulteta političkih nauka trenutno ima sva mesta, što je rezultat prethodnih izbora kada je na listiću to bila jedina opcija ponuđena studentima. A dovode se u vazu i sa SNS-om i sa CEROB-om.
Koalicija USSR-a i DEMOS-a podnela je i prigovor na Odluku o imenovanju članova Biračkog odbora za sprovođenje izbora za članove Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka. I ovaj prigovor je odbijen.
Predlaganje članova Biračkog odbora pripada Studentskom parlamentu, a ovom Odlukom za članove su imenovani članovi ESF-a i drugih organizacija sa kojima ESF sarađuje.
U saopštenju USSR i DEMOS napisali su da se odbijanjem prigovora samo potvrđuje da će celokupan izborni proces sprovoditi samo jedna strana. Za predsednika BIračkog odbora imenovan je Miroslav Dešić, doskorašnji potpredsednik CEROB-a, organizacije gde je deljen novac zaposlenima u SNS-ovom kol centru.
PROČITAJTE JOŠ
Osnovna uloga studentskog parlamenta jeste da njegovi članovi zastupaju interese svih studenata i bore se za bolje uslove studiranja. Međutim, adekvatno predstavljanje i demokratski način odlučivanja teško je očekivati u parlamentu Fakulteta političkih nauka. Tamo sva mesta zauzimaju članovi vodeće organizacije – ESF.
Naime, članovi ove organizacije donedavno nisu dozvoljavali drugim organizacijama da se kandiduju za studentske izbore. A to nije novina.
Način na koji se organizacija ESF obračunava sa svojim neistomišljenicima postao je jasan i na prethodnim izborima u aprilu 2022. godine kada je na glasačkom listiću postojala samo jedna izborna lista. Tada je ova lista uzela sva mesta u studentskom parlamentu.
„U trenutku pred studentske izbore te godine najaktivnije organizacije bile su Studentska unija, Unija studenata socijalnog rada, kao i Srpski politički forum”, kaže predsednica Unije studenata socijalnog rada Sandra Đorđević. “Bilo je poznato da će izbori biti te akademske godine, ali uslovi za učestvovanje i proces kandidovanja nisu bili poznati.”
Sagovornica objašnjava da je tada došlo do izmene Zakona o studentskom organizovanju i da tadašnja koalicija od tri studentske organizacije više nije bila kvalifikovana za izlazak na studentske izbore. Novi zakon je zahtevao da organizacije budu registrovane u Agenciji za privredne registre, a da zatim dostave dokumenta Komisiji za sticanje statusa studentske organizacije. Međutim, za ovu proceduru imale su rok od tri dana.
„To nije bila poštena trka na sto metara, već su neki uveliko trčali maraton. Na kraju je registrovana samo jedna organizacija”, kaže Sandra Đorđević.
Novi Zakon o studentskom organizovanju donet je tokom pandemije koronavirusa 2021. godine za vreme tehnničke Vlade i nije prošao kroz skupštinsku raspravu. Javnost je sa ovim Zakonom upoznata tek tokom prethodnih studentskih izbora. Njime su se dodatno zakomplikovale birokratske procedure potrebne za stvaranje novih studentskih organizacija.
„Hipotetički, vi možete raditi sa sedištem na fakultetu i sarađivati sa njim i bez statusa organizacije, ali ste sprečeni da učestvujete u utakmici zvanoj izbori za studentski parlament”, objašnjava za “Vreme” članica DEMOS-a Milica Kostin.
Opširnije čitajte na sajtu Vreme.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
