Da li će posle 21. juna opštine u kojima je na vlasti opozicija moći da se izbroje na prste jedne ruke. Novi Beograd, Šabac ili eventualno Vračar pominju se kao lokalne samouprave gde bi opozicija mogla da bude vlast bez obzira na dominaciju Srpske naredne stranke na republičkom nivou. Međutim, istraživači javnog mnjenja nisu spremni da daju preciznije prognoze uz tradiconalnu ogradu da se građani ponekad na glasanju za lokalnu vlast vode drugačijim interesima nego kada biraju republičku.
Pred ove izbore nije posebno ispitivano raspoloženje građana kada je u pitanju vlast na lokalu, pa su i svi oprezni u procenama koje su to sredine u kojima se neće sa republičkog nivoa preneti dominacija Srpske napredne stranke.
Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“, procenjuje da će interesantna situacija biti na Novom Beogradu, Vračaru i Šapcu.
„O Novom Beogradu se malo priča, a moglo bi da bude zanimljivo. Tamo je Aleksandar Šapić dobio već dva mandata. Nije važno da li će on biti predsednik opštine, ali njegova stranka tamo ima dobru bazu i pobeđivala je do sada. Pri tome Novi Beograd nije samo simbolički bitan, već i suštinski. Ima veliki broj birača i stanovnika i dosta je heterogen, pa će biti teško iskontrolisati situaciju, u svakom smislu“ objašnjava Pejić.
Vračar će opet biti interesantan iz drugih razloga. Mada su tamo naprednjaci trenutno vlasti, Pejić podseća da oni nisu tradiconalno jaki na toj opštini i da je pitanje kako će tamošnji glasači reagovati na pojavu koalcije, u kojoj su Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića i Nova stranka Zorana Živkovića.
Na Vračaru je do poslednjih lokalnih izbora 2016. godine, Demokratska stranka bila vlast i to pune 24 godine. Pošto je na tim izborima bila tesna razlika među naprednjacima i demokratama, SNS je preuzela vlast kada ih je podržao jedan od poslanika Liberalno demokratske partije.
Sem ove dve beogradske opštine za Pejića je svakako bitno i ono što će biti u Šapcu.
Šabac je neprekidno u žiži javnosti kao „bastion“ opozicije, a Nebojša Zelenović, koji je već šest godina njegov gradonačelnik, jedan je do isturenijih lidera opozicije i kritičara vlasti Aleksandra Vučića.
Pejićeva je procena je da će biti tesno i u još nekoliko opština, kao što su Paraćin ili Čajetina, gde su pojedine grupe građana ili opozicione partije već u lokalnoj vlasti.
Paraćin vodi donedavni funkcioner Demokratske stanke Saša Paunović, kome je ovo četvrti mandat kao predsednika opštine. Početkom marta 2020. doneo je odluku da istupi iz članstva i sa funkcija u Demokratskoj stranci, jer će nastupiti na predstojećim lokalnim izborima. Prethodno mu predsedništvo stranke nije dalo saglasnost za izlazak na izbore.
Kao opoziciona opština u javnosti se računa i Čajetina, čijem je čelniku Milanu Stamatoviću ovo četvrti mandat, mada je njegova Srpska narodna partija bila na zajedničkoj listi sa Srpskom naprednom strankom na parlamentarnim izborima 2016. godine. Stamatović je svoj opozicioni imidž izgradio kroz sukob sa republičkim vlastima zbog problema u izgradnji gondole na Zlatiboru.
„Prvenstveno mislim da šansu imaju oni lokalni lideri, koji su već prisutni u lokalnoj vlasti ili imaju ozbiljnu političku prošlost, kao Stamatović u Čajetini, ili su već politički aktivni i poznati u svojoj sredini” ističe Pejić uz opasku da je teško da da se pojavi neko novi.
Šanse da ostane opoziciona ima i opština Svilajnac, na čijem čelu je Predrag Milanović. On je bio član Demokratske stranke, nakon čega je osnovao Grupu građana „Svilajnac čuva budućnost“, sa kojom je i pobedio na poslednjim lokalnim izborima. Ovo mu je drugi mandat na mestu predsednika opštine Svilajnac.
„Niš kao propuštena šansa opozicije“
Kada su u pitanju opštine u kojima je SNS na vlasti, Pejić procenjuje da je jasno da postoje mesta gde vladajuća partija nije homogena i postoje podele, koje vrh stranke nije uspeo da iskontorliše, mada bez nekih konretnih podataka sa terena o raspoloženju birača nije mogao da prognozira gde su ti problemi toliko jaki da bi mogli da ugroze vlast naprednjaka.
I Đorđe Vukadinović, čija Nova srpska politička misao nije takođe skorije radila konkretna istraživanja o izborima na lokalu, ističe da postoje opštine gde je SNS na vlasti, ali je bilo podela među njima i nisu ispunili očekivanja, što je moglo da bude šansa za opoziciju.
Vukadinović je tu konkretniji u proceni da je jedna takva sredina Niš, za koga veruje da je propuštena šansa opozicije.
„Niš je velika nepoznanica i mogao da bude veliko iznanađenje da je opozicija mislila na vreme i da se organizovala da jedinostveno izađe na lokalne izbore, mada sam svesan da je teško izaći na lokal, a sprovoditi bojkot na državnom nivou. Ali o tome je trebalo da se misli mnogo ranije“ naglašava Vukadinović.
U prilog Vukadinovićevoj tezi ide činejnica da je među niškim naprednjacima više puta dolazilo do podela, a jedna od javnosti poznatijih je pred prošle lokalne izbore kada je iz SNS istupio jedan od njenih osnivača i viđenih funkcionera Momir Stojanović.
Do problema među niškim naprednjacima je dolazilo tokom 2018. godine zbog odluke Republike da preuzme upravljanje nad aerodromom „Konstantin Veliki“. Protiv te odluke su bili lokalni SNS kadrovi Bojan Avramović, koji je bio direktor Regionalne razvojne agencije Jug, i Vladica Đurđanović, tadašnji direktor niškog aerodroma, inače zaslužni za uspeh niške zračne luke. Ubrzo nakon toga su sklonjeni s tih funkcija i nestali su iz javnog života.
Ako pratimo Vukadinovićevu analogiju, propuštene šanse opozicije su verovatno i opštine Trstenik i Stari Grad, čiji su se predsednici Miroslav Aleksić i Marko Bastać „žrtvovali“ izbornu trku na lokalu zarad opšteg bojkota izbora na svim nivoima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare