9
Dobri despot jedino nema meko srce kad su u pitanju takozvani tajkunski mediji, genijalni idiom i najčešća uzrečica takozvane Ane; kad se na njih obruši, srce Aleksandra Vučića nije više onakvo kao kad su u pitanju Vujović, srpski proletarijat i sindikati, ispod rolke i skupocenih sakoa, srce otvrdne i postane nakratko kao paorski dlan.
Tekst Ljubomira Živkova preuzet sa sajta Istinomer.rs
“Kume, vozi nešto drugo”, mora da je rekao naš vlasnik kad je čuo da je mercedes meklaren jednog od njegovih kumova havarisan na Dedinju, krivac za sudar beše kum, besmrtna rečenica upućena rukovodicu havarisanog EPS-a – “Grčiću, radi nešto drugo…” – pokazala se blagotvornom i kad su kumovi u pitanju. “Kumiću, vozi nešto drugo”, primenjiva je na sinčića čuvenog Pane, šešeljevca koji je na mig Vojvode pretukao advokata, iako potonji nije bio njegova tj. njihova kategorija u boksu, kumčetu je policija privremeno zaplenila lamborgini u kojem je i po vlastitom priznanju junoša leteo beogradskim ulicama kršeći bezmalo sve saobraćajne propise i poneku hrišćansku normu, vladar nije morao svoju dosetku ni da varira, organi takozvanog gonjenja znaju šta im je činiti čak i ako im vrhovno biće više ne uputi ni najdiskretniji mig.
Pročitajte još...
Tamo gde bi poslenici pravosuđa možda mogli biti dovedeni vo iskušenije (da se drže zakona i etike), kad su dve tužiteljke bezočno sklonjene sa slučaja koji su savesno i stručno vodile, predsednik Republike je bio brz i nedvosmislen: u pitanju je hajka, politička hajka na besprekornog tužioca Stefanovića, time je nemio događaj sa tužiteljkama završen, čime je proglašen doživotni lovostaj na vladaočevog štićenika, samodržac se još jednom pokazao kao sila višnja koja neće dopustiti da muva padne ni na koga ko se pokazao odanim, pouzdanim i postojanim, ne dam Batu, ne dam Grčića, ne dam Stefanovića, na svoj način ne dam ni Maloga, kome je Upravni sud sa uslužnošću konobara vratio doktorsku titulu, svevlašće se održava i tako što se prema vazalima ispoljava istrajno i neograničeno pokroviteljstvo: niko ko je meni i Partiji lojalan ne može nagraisati.
Voditelj na Vajnom servisu je pripremio za predsednika simpatičan šlagvort o mekom srcu, Duško Vujović je o vama rekao da imate meko srce prema radnicima i sindikatima, da tačno je, imam meko srce i prema radnicima i prema Dušku Vujoviću, spremno je reternirao najdraži gost, a ja bih rekao da je vseznaikino srce još mekše kad su u pitanju voljeni strani investitori, koji u Srbiji dobijaju i novčanu pomoć, i fabrike, i placeve, i rudnike, i bagatelno jeftine radnike, i kojima se (kapitalistima) pružaju čarobne mogućnosti da raubuju i proletarijat i nalazišta te da zagade sve živo oko svog privremenog polja rada tj. eskploatacije.
Dobri despot jedino nema meko srce kad su u pitanju takozvani tajkunski mediji, genijalni idiom i najčešća uzrečica takozvane Ane (možda baš i njezina kreacija?! tajkunski mediji! u govorništvu je premijerka napredovala više nego iko drugi u našem jez. i klimat. području!); kad se na njih obruši, srce Aleksandra Vučića nije više onakvo kao kad su u pitanju Vujović, srpski proletarijat i sindikati, ispod rolke i skupocenih sakoa, srce otvrdne i postane nakratko kao paorski dlan (“gle dlan, možeš kosu da kuješ na njega!”), tada predsednik iz glave svaki put besprekorno ponovi sa kakvim su ga nepodopštinama tajkunski mediji bestidno povezivali, od toga i toga, toga i toga do Jovanjice. Pri tome se Jovanjica promišljeno upotrebljava kao slučaj koji je nedvosmisleno razrešen i koji je stoga nedostojno i besmisleno bilo ikada i pominjati, ne samo da ja nemam sa tom plantažom ništa, nego ni plantaža nema nikakvu mrlju u svojoj proizvodnji i plodoredu! ovaj viraž, kad se dovoljno puta ponovi, daje Jovanjici oreol čistote i čini besmislenim ikakvo dalje povlačenje njeno po sudovima, čak i po sudovima krcatim stefanovićima i zagorkama.
Šta je još bilo? Pa evo šta je umalo moglo da bude: poslenik pisane reči dopao apsa, vređao isto novinara, dvoje zapravo, možda i više njih, ali jedan ga dao na sud, sud ga, gle, osudio na novčanu kaznu, ne htede osuđeni da plati, pravna država mu, gle, prepeva globu u obilje zatvorskih dana i noći, šest meseci, osuđeni se naprasno prometnu u borca protiv verbalnog delikta, mrskog ostatka boljševizma i titovštine, štrajkovaću glađu, zaricaše se, kad, neko mu čim se našao iza rešetaka platio globu, te ga domaćini ispediraše, nemaš ovde više ni smeštaj, hranu i tako nisi hteo, pa kako to može: ako ja odlučim da robijam, zar može iko to da mi uskrati tako što će protivno mojoj volji i bez mog znanja platiti moju kaznu?! To je kao kad bi neko na moj račun u banci bez mog odobrenja i bez mog znanja uplatio abnormalno veliku svotu novca, pa mene organi gonjenja skleptaju da objasnim poreklo novca i da odgovaram za utaju poreza!
Verujem da će se isterani na ovo žaliti, cenjeni publikum uskraćen je za dela “Elegija kible”, “Kako sam sto osamdeset dana odolevao zatvorskim splačinama i pomijama”, “Kako do vitkosti bez izdataka” i sl.
BONUS VIDEO: Kesić o Vučićevom govoru u Somboru
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
