36
"Nijedno društveno pitanje u proteklih 12 godina nije uspelo da ujedini građane kao što je zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje ljudi u slučaju rudarenja litijuma. Podrška protivljenju eksploatacije litijuma znatno raste i sada iznosi 60 procenata. Ne mora čovek da bude matematički genije da bi shvatio da u se tom broju nalazi i solidan deo biračke baze naprednjaka. Vožd to odlično zna", navodi u autorskom tekstu za Nova.rs Tijana Perić Diligenski, narodna poslanica iz stranke Srbija centar.
Piše: Dr Tijana Perić Diligenski, narodna poslanica stranke Srbija centar
Političko iskustvo, a i sociološka imaginacija nas uče da ništa nije kao što izgleda da jeste. Ova konstatacija ne podrazumeva zadiranje u teorije zavere već pokušaj rasvetljavanja političkih i interesnih motiva koji kreiraju litijumsku stvarnost u Srbiji. Nijedno društveno pitanje u proteklih 12 godina nije uspelo da ujedini građane kao što je zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje ljudi u slučaju rudarenja litijuma.
Nijedno društveno pitanje u proteklih 12 godina nije uspelo da ujedini građane kao što je zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje ljudi u slučaju rudarenja litijuma. Podrška protivljenju eksploatacije litijuma znatno raste i sada iznosi 60 procenata. Ne mora čovek da bude matematički genije da bi shvatio da u se tom broju nalazi i solidan deo biračke baze naprednjaka. Vožd to odlično zna i zato je krenuo u litijumsku turneju po Podrinju, koja se svela na rešavanje pitanja ugradnje veštačkih kukova i pridobijanje ženske biračke baze kroz spremanje palačinki vojnicima, mešanje pekmeza i razgovore o klot frket tehnici. Rečju, Vaterlo.
PROČITAJTE JOŠ....
Ova činjenca stvara uzrujanost kod naprednjačke političke elite jer neće olako moći da progura svoj balvan i sprovede litijumsku agendu. Uz to, odustajanje od ovog projekta po drugi put značilo bi njihovu slabost u nacionalnoj politici i sigurno bi dovelo do slabljenja međunarodne podrške i gubitka statusa političkih miljenika. Dakle, za naprednjake litijum je lozinka za ostanak na vlasti, što im omogućava nastavak uživanja privilegija, zaštitu od krivičnog gonjenja zbog visokonaponske korupcije i kriminalnih aktivnosti. Kad se tako grčevito bore i lobiraju za interese strane kompanije, postoji osnovana sumnja da su posredi koruptivni aranžmani. Ovome ide u prilog i činjenica da je odnosna kompanija 2023. godine platila kaznu od 15 miliona dolara zbog kršenja američkog Zakona o stranoj korupciji i podmićivanja konsultanata u Gvineji.
Korupcionaška litijumska afera u Portugalu koja je dovela do pada vlade je još jedan dokaz da Rio Tintu institucija koverte nije apstraktan pojam. Da pojednostavim, ako je neko od javnih funkcionera uzeo novac od kompanije, moraće da ga vrati. Oni su toga svensi i zato sada plasiraju priče da bi država izgubila arbitražu protiv Rio Tinta i olako licitiraju sa iznosima naknade štete koja je za nekoliko dana od pola miliona evra skočila na nekoliko milijardi. U pitanju je medijski spin i ekonomsko zastrašivanje naroda. Advokat Sreten Đorđević tvrdi da je navedena kompanija od početka primenjenih geoloških istraživanja kršila propise u oblasti poljoprivrede i zaštite poljoprivrednog zemljišta usled čega bi mogla da bude gubitnik u sporu pred međunarodnom arbitražom. Kako god da se rezonuje, litijum je za naprednjake Damoklov mač. Nad glavom im stoje građani, međunarodna zajednica i Rio Tinto. Šta god da urade, izazvaće nečiji gnev.
Za opoziciju litijum je lozinka za njeno jedinstvo i za ekološki patriotizam. Litijum je centripetalna sila za širi opozicioni konsenzus od 86 narodnih poslanika, predlagača izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i bora. Predlaganjem navedenog zakona, opozicija pokazuje političku zrelost i spremnost da stavi po strani ideološke predznake, fokusirajući se na zaštitu javnog interesa.
Možda je za Rio Tinto litijum lozinka za rudarenje borata ili za eksploataciju vode, koja postaje sve oskudniji resurs?
Upitna je ekonomska isplativost rudarenja litijuma, ako se uzme u obzir da njegova vrednost na svetskom tržištu opada. Samo u protekle dve godine opala je za 80 odsto, što je uzrokovano slabom prodajom električnih automobila u Evropi. Danas cena litijuma iznosi 10 000 dolara po toni, a Rio Tinto planira da investira u projekat Jadar 2,4 milijarde evra. Otuda, postoji verovatnoća da je litijum u stvari lozinka za borate koji se široko primenjuju u komercijalne svrhe. Važno je da se na ovom mestu podvuče podatak da je svetsko tržište borata oligopol budući da dva svetska nalazišta koja zadovoljavaju 80 odsto globalne potražnje kontrolišu Rio Tinto i Vlada Turske.
Za međunarodnu zajednicu, preciznije za kolektvni Zapad, litijum je lozinka za jačanje njihove automobilske industrije i sečenje pupčane vrpce sa kineskim kritičnim sirovinama. Gledajući u svoje ekonomske interese, Zapad će zdušno da podržava Vučića kao svog kredibilnog poslovnog partnera, koji je spreman da devastira sopstvenu državu zarad ostanka na vlasti. Otuda, za Kristofera Hila, protesti protiv rudarenja litijuma predstavljaju borbu protiv puta ka Zapadu. Naposletku, moglo bi da se zaključi da je za Hila borba protiv litijuma u stvari lozinka za podršku Kremlju i da su svi učesnici protesta ujedno i ruski agenti. Toliko o američkom viđenju tzv. zapadnih vrednosti (slobode okupljanja, slobode izražavanja mišljenja, političkog pluralizma, itd.) i vladavine prava.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
