Branioci tuđih interesa u Srbiji ponovo su u ofanzivi propagandnog obmanjivanja javnosti o sadržaju međunarodnih dokumenata vezanih za Kosovo. To obmanjivanje traje više od 20 godina, a odnosi se pre svega na Rezoluciju SB 1244, nešto manje na Kumanovski sporazum. Zanimljivo je da ovi propagandisti „zamrznutog konflikta“ kao uslova za destabilizaciju zapadnog Balkana, nikada ne pominju Ustavni okvir za Kosovo koji je pored R1244 jedini izvor međunarodnog prava za Kosovo. A sasvim je razumljivo što „obmanjivači“ nikada ne pominju Predlog konačnog rešenja statusa Kosova i Mišljenje Međunarodnog suda pravde UN.
Za Medija centar piše : ZORAN OSTOJIĆ
„Kumanovski sporazum (KS) nije vojna kapitulacija“
Ipak jeste, samo što nije bezuslovna, već uslovna vojna kapitalucija. KS govori baš o uslovima pod kojima oružene snage SRJ moraju da se povuku sa Kosova u roku od 12 dana. A tu teritoriju prepuste vojnicima koji, na osnovu R1244 dolaze sa mandatom UN. Ta rezolucija je doneta na osnovu glave VII povelje UN koja dozvoljava upotrebu oružene sile snaga UN protiv onih koji je ne poštuju. To je jasno i iz KS u kome se preti oružanom silom ukoliko se uslovi sadržani u njemu ne poštuju. Npr, ako se uključi radar na Kopaoniku ili neki naš vojnik ili policajac ostane ili se, bez izričite dozvole Komandanta Kfora, vrati na Kosovo.
“Do dana stupanja na snagu sporazuma + 3 dana, svi vazduhoplovi, radari, rakete zemlja-vazduh (uključujući i ručne protivvazdušne sisteme) i sva protiv-avionska artiljerijska oruđa na Kosovu će biti povučeni na druge lokacije u Srbiji izvan vazdušne zone bezbednosti od 25 km. Komandant međunarodnih bezbednosnih snaga („KFOR“) će kontrolisati i koordinirati upotrebu vazdušnog prostora iznad Kosova i u zoni vazdušne bezbednosti počev od dana stupanja na snagu Sporazuma. Kršenje bilo koje od gore navedenih odredbi, uključujući i pravila i postupke komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga („KFOR“) kojima se reguliše vazdušni prostor iznad Kosova, kao i neovlašćeni letovi ili aktiviranje integrisanog sistema PVO SRJ unutar zone vazdušne bezbednosti, dolazi pod udar vojne akcije međunarodnih bezbednosnih snaga („KFOR“) uključujući i upotrebu nužne sile.”
Dakle Komandant KFOR-a ima ovlašćenja ne samo nad teritorijom Kosova, već i van njegovih granica. I ne može da bude različitih tumačenja sporazuma, niti se za to pita bilo ko, osim Njega.
“Komandant međunarodnih bezbednosnih snaga („KFOR“) će imati ovlašćenja, bez mešanja ili traženja dozvole, da čini sve što smatra za shodno, uključujući i upotrebu vojne sile, da zaštiti međunarodne bezbednosne snage („KFOR“), međunarodno civilno implementaciono prisustvo i da vrši odgovornosti koje proističu na osnovu ovog Vojno-tehničkog sporazuma i Mirovnog rešenja koje podržava .
Komandant međunarodnih bezbednosnih snaga („KFOR“) predstavlja najvišu instancu za tumačenje ovog Sporazuma i bezbednosnih aspekata mirovnog rešenja koje podržava. Njegove odluke su obavezujuće za sve Strane i lica.”
„Mirovno rešenje koje podržava“ je R1244 usvojena u SB dan posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ona je uspostavila i tzv. „civilno prisustvo“ odnosno Upravu, Protektorat UN (UNMIK) do određivanja konačnog statusa Kosova. Taj status je u R1244 indirektno naznačen, jer piše da će on biti „u skladu sa principima Sporazuma iz Rambujea“. A jedan od tih principa je i „pravo na samoopredeljenje“.
„R1244 garantuje da je Kosovo deo Srbije“
Ne samo da ne garantuje, nego ni tada kada je doneta, nije u njoj pisalo da je Kosovo deo Srbije. Doduše piše sledeće:
“ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2”.
Ali Aneks 2 govori o principima ”kako bi se krenulo u pravcu rešavanja problema krize na Kosovu”. Dakle da bi se počelo sa rešavanjem, a ne da bi se do takvih rešenja došlo ili da takva treba da budu. Ovo “kako bi se krenulo” jasno se odnosi na 1999. godinu kada je usvojena rezolucija. Dve od 10 tačaka Aneksa 2 odnose se na tadašnji “suverenitet i teritorijalni integritet SRJ”.
Peta tačka: “Uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN. Privremena administracija treba da obezbedi prelaznu upravu, i da pri tome uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih demokratskih samoupravnih institucija kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova”.
U ovoj tački je ključno da će Kosovo “moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SRJ” kada odluku o tome donese SB UN. SB takvu odluku nikada nije doneo, niti će. Čak i da ju je doneo dok je Kosovo bilo protektorat UN, iz celog teksta R1244 je jasno da bi to važilo do “konačnog rešenja”. I zanimljivo, da ne piše “u okviru Srbije” već SRJ koja odavno ne postoji. Iako Kosovo ni do tada nije bila autonomija u SRJ, već u Srbiji.
Zato je tvrdnja „da rešenje statusa Kosova treba da bude usvojeno u SB u UN“, još jedna mantra zagovornika „zamrznutog problema“. Jer i oni znaju da to neće biti moguće kada su tri države sa pravom veta priznale Kosovo. Osim ako ne misle da će te tri povući priznanja ili da će i druge dve priznati Kosovo.
Inače SB UN je obavešten o Predlogu konačnog statusa Kosova koji je, posle bečkih pregovora (2004 -2007) predložio Marti Ahtisari. A njemu je mandat da vodi te pregovore, u skladu sa R1244, dao generalni sekretar UN. Ahtisarijev predlog da „Kosovo dobije nadgledanu nezavisnost“ Ban Ki Mun je prosledio SB koji je to primio „k znanju“. Taj predlog dao je mogućnost Kosovu da proglasi nezavisnost što je ono i učinilo 17. februara 2008.
Od tog trenutka svaka država sveta samostalno odlučuje da li će ili ne priznati novu državu. I ni jedne ni druge ne krše međunarodno pravo, jer takva odluka je njihovo suvereno pravo.
„Kosovo nije država. Pola sveta ga nije priznalo, niti je član UN“
Delimično tačno (ili netačno). Za one države koje su Kosovo priznale ono jeste- država. Za one koji ga nisu priznali Kosovo nije država. Tursku republiku Kipar priznala je samo jedna država – Turska. Za nju je to država, za sve ostale države „Severni Kipar“ nije država. Slično je sa Abhazijom, Južnom Osetijom, Tajvanom.. A Bosna i Hercegovina? Ona ima Visokog predstavnika kao i Kosovo koje ima šefa UNMIK-a. Obojica podnose periodične izveštaje SB UN. I obe države imaju NATO vojnike na svojoj teritoriji sa mandatom UN. Pa je ipak BiH međunarodno priznata država, članica UN. A Kosovo, zato što nije član UN – nije država? Po toj logici Švajcarska nije bila država dok nije ušla u UN. A to se desilo tek 2002. godine. A da li je pre toga bila „država“? Bez sumnje jeste, jer su je priznavale sve države sveta. Znači članstvo u UN nije najbitnije da bi neko bio država, već broj priznanja. Ali to i vodi ka članstvu u UN. Npr Palestina. Da li je ili nije država? Za Srbiju jeste, jer ju je ona priznala kao i 130 i nešto drugih država. Ali nisu Izrael, SAD, nijedna država EU (osim Švedske), ali uprkos tome ipak je – DRŽAVA, posmatrač u UN. Jer je dobila preko 130 glasova u Generalnoj Skupštini UN. Uključujući i naš glas.
Posle vojne kapitulacije (Kumanovski sporazum) i političkog poraza (R1244) probali smo i pravnu bitku u pokušaju da osporimo sam akt proglašenja nezavisnosti Kosova. Međunarodni sud pravde UN, MSP, koji je 2007. presudio da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici, 2010. je dao sledeće mišljenje:
„Deklaracija o nezavisnosti doneta 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti (1999) niti Ustavni okvir. Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedan primenjivi princip međunarodnog prava.“
Dakle proglašenje nezavisnosti Kosova nije kršenje R1244. Pa sledi i da priznanja Kosova nisu prekršila R1244. Oni koji su Kosovo priznali kao državu, kažu da je priznanje u „skladu sa R1244“. Toliko o tome da R1244 „garantuje da je Kosovo u Srbiji“.
„Neko hoće da ukine R1244, ali mi i naši „prijatelji“ to ne nećemo dozvoliti“
Netačno. Niko to neće, niti može, jer su veto države oko toga podeljene. MSP je u svom mišljenju bio jasan. U trenutku proglašenja nezavisnosti Kosova, R1244 bila je na snazi. Inače MSP ne bi mogao da proglašenje nezavisnosti ceni u odnosu na nju, R1244:
“Nikakva odluka koja prepravlja Rezoluciju 1244 nije doneta na sastanku Saveta bezbednosti održanom 18. februara 2008, kada se prvi put raspravljalo o proglašenju nezavisnosti, niti na bilo kom drugom sastanku od tada. Ni Rezolucija 1244 ni Ustavni okvir ne sadrže klauzulu o njenom ukidanju; time se, dakle, stvara međunarodno pravo primenjivo na Kosovu 17. februara 2008. Sud zatim primećuje da specijalni predstavnik generalnog sekretara i dalje obavlja svoju funkciju na Kosovu i da generalni sekretar i dalje predaje periodične izveštaje Savetu bezbednosti, kao što nalaže tačka 20 Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
Iz gore navedenog, Sud zaključuje da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti (1999) i Ustavni okvir čine deo međunarodnog prava koji će biti razmatran u odgovoru na pitanje Generalne skupštine postavljeno u zahtevu za savetodavno mišljenje.”
A mišljenje smo već citirali.
„R1244 nije uvela NATO na Kosovo, niti se u njoj NATO pominje“
Besramna laž. Ne samo da je R1244 UN dala mandat NATO-u već i njegovu komandu nad svim vojnicima iz NATO država kao i onih koje su iz drugih država. Npr. i ruskim vojnicima tokom njihovog kratkotrajnog boravka na Kosovu. U R1244 jasno piše:
“Međunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude raspoređeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu”.
„Podela Kosova je kompromis“
Možda, ali ona nije u skladu sa R1244. Jer ona ne garantuje samo granice Kosova, već i svih okolnih država. Na dva mesta u R1244 pominje se i: ..“suverenitet i integritet i drugih zemalja regiona”. Dakle rezolucija R1244 imala je za cilj i da garantuje teritorijalni integritet Makedonije, Crne Gore, Srbije (Preševska dolina). Čak i Albanije. Drugim rečima R1244 isključuje podelu Kosova.
„Kosovo je okupirano!“
Ovo je najveća glupost propagandista ruske agenture u Srbiji. Jer Vojska koju negde na našu planetu pošalje Savet bezbednosti UN ne može biti “okupatorska”. Pošto su takve rezolucije SB pravno obavezujuće. Dakle iznad su lokalnih pravnih propisa, uključujući i ustave.
Primer stvarne okupacije je npr. Krim. Okupirala ga je susedna država, a ne trupe UN sa mandatom SB. Time je Rusija prekršila međunarodno pravo, posebno Ugovor (Memorandum) potpisan u Budimpešti 1994 godine. Njime su inače velike sile, uključujući i Rusiju garantovale teritorijalni integritet Ukrajini ukoliko preda atomsko oružje Rusiji, što je ona i učinila. Ukrajina okupaciju nije prihvatila i zato Krim smatra “privremeno okupiranom teritorijom”. U skladu sa tim stavom donela je odgovarajuće zakone u svojoj Skupštini.
Takav zakon za Kosovo niko u Srbiji nikad nije ni predložio, zato što bi takav zakon bio suprotan međunarodnom pravu. Jer deo tog prava su, između ostalog i pravno obavezujuće rezolucije SB UN kakva je 1244.
Tekst preuzet iz Medija centra.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare