0
Bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS-u Branka Latinović izjavila je danas da smatra da Rusiji treba uputiti demarš zbog izjave ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da Srbija ne treba da prihvati francusko-nemački sporazum o KiM.
„Ovo je dosta simptomatična izjava. On je imao i ranije dosta problematične izjave, ali se oćutalo na te izjave. Mislim da je to podrivanje pregovaračkog procesa kao celine i ovog modela pregovaračkog procesa. Odjednom nemojte da prihvatate ono što Brisel nudi. Mislim da ova izjava zaslužuje da se uputi jedan demarš Moskvi“, rekla je Latinović za Tanjug.
Ona kaže da je to što je taj dokument poslala EU rezultat toga što je Zapad najdirektnije uključen u pregovarački proces i ima kapacitet koji može da pomogne da dođe do sporazuma i rešavanje pitanja KiM, i odnosa Beograda i Prištine, i Srba i Albanaca kao naroda i to ne bi trebalo spoticati.
„Mi smo sada došli u situaciju da mnogi ambasadori daju izjave što nije uobičajeno, ali njihove zemlje su uključene u proces, jer se kosovski proces internacionalizovao Rezolucijom 1244, svidelo se to nama ili ne“, ističe Latinović.
Ona smatra da je Srbija u specifičnoj situaciji da joj mnogo toga zavisi od Rusije i to, kaže, treba da se prizna.
„Bilo je i težih situacija sa Rusijom, pa se progutala knedla. Ova izjava je malo jača od prethodnih i trebalo bi se reagovati da ne bi bilo još jačih“, poručuje Latinović.
Dodaje da su antievropske snage jako prisutne u Srbiji u medijima.
„Srbija je uvek bila evropski orijentisana, od školovanja studenata na Zapadu, pa do pravljenja zakona. Sada smo došli smo u situacija da je kampanju preuzela manjina i da je sada podrška ulasku u EU 40 odsto. To je poražavajuće i nešto zbog čega bi trebalo da se zabrine vlast koja mora da ima jači proevropski rečnik“, naglašava Latinović.
Dodaje da moraju više da se vrednuju evropske vrednosti.
„Ja sam prilično razočarana, posebno posle rasprave u skupštini, da je dobar deo mlade intelektualne elite prilično nacionalistički i antievropski nastrojen. Na političkoj sceni Srbije nedostaje vrednovanje onoga što bi bile prednosti ulaska u EU i građanske vrednosti“, ističe predstavnica Srbije pri OEBS-u.
Što se tiče prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma od strane premijera privremenih prištiniskih institucija Aljbina Kurtija, Latinović kaže da je to shvatila samo kao pristanak da sporazum bude osnova za pregovore.
„To ne znači da je već sada on prihvaćen u celilni, već da predstavlja dobru polaznu osnovu za pregovore na klasičan način. On time nastoji da odloži formiranje ZSO, pošto je već inkorporiran, ali izgleda da on nema tu mnogo manevarskog prostora i da sa tim mora da se suoči“, objašnjava Latinović.
Ona smatra da pregovori o formiranju ZSO treba da se vode izdvojeno ili paralelno i da to bude pregovračko pitanje koje bi obe strane rešavale zajedno.
„Smatram da ne bi bilo dobro da se odlože pregovori o Statutu ZSO. Postoji jedna pregovaračka tehnika u kojoj se radi o draftiranju, gde bi se pitanje ZSO stavilo u zagradu, da se izdvoji, da se formiraju posebni pregovarački timovi o ZSO i dok se to ne reši nema ni konačnog dogovora“, kaže Latinović.
Dodaje da je Briselski sporazum bio prva faza normalizacije odnosa Beograda i Prištine, da je francusko-nemački plan druga, a da će ukupna normalizacija odnosa potrajati.
„To nije nešto što će se završiti godinu ili dve“, poručuje Latinović.
Ona naglašava da je osnovnim sporuzumom Predviđena komisija na nivou EU koja će pratiti izvršenje tačaka iz sporazuma, a ona uključuje i praćenje zaštite verskih objekata.
„Mislim da se tu daje formulacija da to treba da bude u skladu sa najvišim evropskim standardima i iskustvima koje postoje, pre svega u Grčkoj“, ističe Latinović.
Takođe, ističe da sporazum ima posebne pravne instrumente za nadgledanje sprovođenja sporazuma i da se tako otklanja manjkavost Briselskog sporazuma, koji ih nema.
Bonus video: Vučić komentarisao reakciju Moskve na njegovu izjavu da će možda morati da uvede sankcije
