0
Dan uoči nove runde dijaloga, u Briselu, a nakon što su iz SAD još jednom od Prištine zatražili da predstavi nacrt Statuta za ZSO, šef kosovske vlade poručio je da su Albanci na jugu Srbije diskriminisani i za njih je zatražio „istu pažnju“ koju imaju Srbi na Kosovu.
U četvrtak se održava nova runda dijaloga Beograda i Prištine na visoko-političkom nivou između kosovskog premijera i srpskog predsednika.
Kao i na prethodnim, na sastanku u četvrtak, Žozep Borel će uz specijalnog evropskog izaslanika za Briselski dijalog Miroslavom Lajčakom prvo održati odvojene sastanke sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem, počev od 9 časova, piše Kossev.
Iz Brisela su potvrdili da će nakon toga uslediti trilaterala.
Biće to prvi susret dvojice zvaničnika nakon izbijanja tenzija na severu Kosova pre više od tri meseca, čime su dodatno zaoštreni odnosi između Prištine i Beograda.
Iz SAD-a su, zajedno sa Evropskom unijom, u prethodnom periodu, a sve češće nakon najave susreta, poručivali da očekuju od strana da se ponašaju odgovorno, da se angažuju s ciljem deeskalacije situacije, organizovanja novih lokalnih izbora, te time otvore put za primenu Ohridskog sporazuma.
Kosovski premijer je pre dva dana razgovarao specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, poručivši da je spreman da se „uključi u aktivne pregovore“.
Američki diplomata, sa druge strane, danas tvrdi drugačije, tj. kaže da od kosovskog premijera nije dobio uveravanja o posvećenosti normalizaciji.
„Kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga“, rekao je Eskobar u intervjuu za Glas Amerike.
U međuvremenu je objavljen intervju kosovskog premijera za Dojče Vele u kojem Kurti nije konkretno odgovorio na pitanje o obavezi formiranja ZSO:
„Ne želim kršenje prava Srba, ne želim nikakav vid diskriminacije. I sam sam predugo diskriminisan kao Albanac i politički aktivista. Ali, istovremeno ne može biti privilegija kojima bi se drugi diskriminisali. Trebaju nam jednakost, vladavina prava i evropske vrednosti“, kazao je on.
Pitanje diskriminacije pokrenuo je u međuvremenu i u objavi na platformi X, kazavši da albanska zajednica u centralnoj Srbiji „ima pravo na istu pažnju kao i srpska zajednica na Kosovu“.
„Ne možemo da vršimo diskriminaciju kada je poštovanje u pitanju. To je sama premisa manjinskih prava – da etnička pripadnost ne može i ne treba da određuje vašu vrednost ili nedostatak iste u nekoj zemlji“, napisao je Kurti.
Kosovski premijer je ujedno izneo tvrdnju da su Albanaci koji žive u Preševu i Bujanovcu diskriminisani po raznim osnovama.
Kurti tvrdi da ta mesta, čije je stanovništvo pretežno albansko – nemaju bolnicu, dodavši da su stanovnici prinuđeni da odlaze u obližnji grad Vranje, gde, kako tvrdi, među 700 zaposlenih nema nijednog Albanca.
Tvrdi i da je 6.000 Albanca nezakonito uklonjeno sa biračkih spiskova, te da zbog toga, kako dodaje, ne mogu da glasaju, rade, kupuju imovinu ili da upisuju decu u školu.
