2
Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je u Sarajevu da je Srbija incidentom u Banjskoj 2023. godine pokušala de fakto međusobno priznavanje Kosova i Srbije na osnovu Osnovnog sporazuma zamene sa podelom na terenu, navodeći da se u Briselu vodi dijalog o statusu Srbije, a ne Kosova, prenosi danas Kossev.
Kurti je, na skupu Asocijacije nezavisnih intelektualaca „Krug 99“, rekao je da je tokom sukoba u Banjskoj „potpuno slučajno u manastiru bilo oko 40 civilnih ljudi, vernika koji su baš na taj dan došli iz Novog Sada“.
To tumači kao pokušaj Beograda da navodno sukobu da „religijski ukus“, prenosi KoSSev.
Imam ubeđenje da je Srbija pravila klopku, nadajući se da će naša policija pucati na manastir, povrediti civile i da sa slikom pravoslavnog manastira iz 14. veka, koji izgleda kao švajcarski sir sa mecima Kosovske policije, ide po svetu i da da religijski ukus konfliktu na Kosovu, naglasio je Kurti.
Kurti je naveo da Kosovska policija nije nasela na klopku i da se sedam policajaca borilo sa više od 80 terorista, dok nisu stigle specijalne jedinice.
Kada su naši specijalci stigli tamo, oni nisu imali šanse. Počeli su da beže po planinama i ostavili su ranjene drugove i ubijene drugove jer su oni ratni plaćenici. Ratnim plaćenicima – ako ne piše u ugovoru koliko novca dobijaju ako dovedu telo druga ili ranjenog druga, oni ih neće uzimati sa sobom. Nije bilo reči o ljudima koji veruju u išta drugo osim u novac, kazao je Kurti.
Kurti je ocenio da se situacija na Kosovu drastično promenila u proteklih godinu dana, jer Srbi više, kako tvrdi, ne strepe od raznih kriminalnih grupa, paralelnih struktura, „siledžija koji teoririšu narod bez obzira na nacionalnu pripadnost“.
Bezbednosne probleme koje izaziva Srbija rešavamo silom zakona demokratske države. Oni terorizmom, mi demokratijom i već tri i po godine stalno pobeđujemo, naveo je Kurti.
Srbi sa Kosova će pre postati evropski građani nego građani Srbije, rekao je Kurti, koji dodaje da je Zajednica srpskih opština ne samo apsurdna, već i opasna ideja.
Ne postoje izabrani narodi, svi smo manjina u jednoj zemlji, a većina u drugoj. Odbijanje da se to prihvati znači nastavljanje puta prošle politike koja nas vodi ka sukobima i povratku u prošlost. Srbi koji su se integrisali su slobodni. Sloboda nije anarhija, sloboda najviše živi kada imamo vladavinu prava, dodao je Kurti.
Kurti ističe da Srbija ponekad želi podelu teritorija, a ponekad podelu postojeće asocijacije Kosova na srpski i albanski deo.
Pročitajte još:
Srbija traži monoetničku asocijaciju opština sa srpskom većinom, dodao je on i naglasio da je to neprihvatljiva ucena.
Demokratska republika Kosovo kaže ne ucenjivanju Srbije, nego traži normalizaciju odnosa putem uzajamnosti u međusobnom priznavanju, kazao je Kurti.
Kurti je istakao i da se u Briselu ne govori o statusu Kosova, jer je ono „demokratska republika, nezavisna država“.
Mi tamo razgovaramo o statusu Srbije. Počašćen sam time jer sam pozvan da dam svoj doprinos. Današnje pitanje je kakav je status Srbije za 21. vek. Naši partneri pokušavaju da odrede status Srbije prema statusu odnosa Srbije sa Kosovom. On je ključan za budući status Srbije, zaključio je Kurti.
BONUS VIDEO:
