8
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da blokada Filozofskog fakulteta, koju je organizovao Studentski parlament Univerziteta u NS, uz ultimatum da profesor Dinko Gruhonjić mora da dobije otkaz zbog navodnog govora mržnje, nisu način suprotstavljanja "nečemu što je neko rekao".
„Ljudi imaju pravo da kažu šta žele da kažu i nabolji način da se suprotstavite nečemu što je neko rekao je da imate bolje argumente. Ne podržavam fizičke postupke koji imaju za cilj da naruše nečije pravo da govori. Mislim da je ovde ključ u osećaju za toleranciju. Svi moramo da radimo bolje na tom polju“, rekao je Hil u intervjuu za studentski portal „Univerzitetski odjek“ iz Novog Sada.
Gruhonjića su optužili za govor mržnje na osnovu izmontiranog video snimka sa tribine u Dubrovniku od pre godinu dana, gde je on navodno veličao ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, što je profesor oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.
Gruhonjić je primio brojne pretnje smrću, a na ulazu u zgradu u kojoj živi s porodicom mu je ispisan grafit koji direktno poziva na njegovo ubistvo.
Etička komisija je Studentskom parlamentu vratila prijavu protiv Gruhonjića na dopunu, za šta imaju rok od 30 dana.
Dinko Gruhonjić je na jednom skupu nedavno rekao da ima potpuno pouzdanu informaciju da su se članovi Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu sastali sa visokim funkcionerom Srpske napredne stranke u jednom novosadskom restoranu.
Dodao je da je taj sastanak održan neposredno pre početka blokade Filozofskog fakulteta, koja je trajala od četvrtka, 28. marta, do nedelje, 31. marta.
Kako su mediji izvestili, u blokadi Filozofskog fakulteta učestvovale su i osobe koje nisu studenti, kao i mnogi koji nisu studenti Filozofskog fakulteta. Pojedini mediji i opozicione partije su tvrdili da su u blokadi učestvovali i radnici javnih i komunalnih preduzeća u Novom Sadu.
Jedan od učesnika blokade je u zgradu Filozofskog fakulteta upao u majici sa likom Milorada Ulemeka Legije.
Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora zbog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, na još 40 godina zbog ubistva nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i na 15 godina zatvora zbog pokušaja atentata na nekadašnjeg opozicionog lidera Vuka Draškovića.
Blokada je ukinuta u nedelju, 31. marta popodne, kada je pred fakultet došao rektor Dejan Madić, zajedno sa dekanima Fakulteta tehničkih nauka Borisom Dumnićem i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrikom Dridom.Oni su podržali studentske zahteve i optužili Gruhonjića za govor mržnje, tako što je rektor Madić čitao rečenice iz Gruhonjićevih publicističkih kolumni, izvađene iz konteksta.
Gruhonjić je takav postupak rektora prokomentarisao rečima da mu je „ispod akademske časti“ da komentariše rektorove postupke i poručio da će se videti ko u stvari treba da ide pred etičku komisiju – rektor ili on.
Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu najavio je da će se blokada nastaviti ukoliko Gruhonjić ne dobije otkaz. Rektor Dejan Madić na sastanak sa studentima koji su blokirali fakultet nije pozvao dekanicu Filozofskog fakulteta Ivanu Živančević Sekeruš, što je ona oštro osudila.
Dekanica je kazala i da ne želi da razgovara sa studentima koji postavljaju ultimatume i podsetila da postoje jasne procedure na univerzitetu na osnovu kojih neki profesor može dobiti otkaz, ali da se u te procedure ne ubrajaju ultimatumi.
U intervjuu za Univerzitetski odjek Hil je ocenio da je stanje medijskih sloboda u Srbiji takvo da još mnogo toga mora da bude urađeno, a naročito mora da bude još dosta toga urađeno na zaštiti bezbednosti novinara.
„Ne možete da očekujete da će se svi složiti sa onim što imate da kažete, ali se morate složiti da novinari imaju pravo da kažu svoje mišljenje“, kazao je Hil. Ocenio je da da na društvenim mrežama ima veoma mnogo dezinformacija i dodao da postoji potencijalna opasnost i od zloupotrebe veštačke inteligencije u te svrhe.
Prema njegovim rečima, problem sa društvenim mrežama je i u segmentacji tržišta pa ljudi čuju samo ono što žele da čuju, što za posledicu ima globalni porast netolerancije, uključujući i Srbiju.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
