„Sa našim kulturnim nasleđem starijim više od 3.000 godina, mi smo zajedno sa Grcima, dve najstarije kulture u Evropi“, ovako je Kosovo predstavila u svom prvom obraćanju kao ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala Švarc (Gërvalla-Schwarz) na sednici Saveta bezbednosti UN.
Rano sinoć završena je sednica Saveta bezbednosti UN-a. Predstavljen je novi šestomesečni izveštaj o radu Misije UN-a na Kosovu (UNMIK).
Podsećajući na to da je izveštaj Generalnog sekretara objavljen samo nedelju dana nakon što je izabrana nova kosovska vlada, Gervala je istakla da je „po prvi put u jednoj balkanskoj zemlji, većina ljudi glasala za to da se oslobodi of korupcije i kriminala“.
„U novoj kosovskoj vladi sede ljudi otvorenog uma, osobe sa međunarodnim iskustvom koje se neće stideti da se pozabave bolnim pitanjima i nađu rešenje“, ocenjuje Gervala.
Tvrdi da se nova vlada u Prištini bavi širokim spektrom novih tema dok iza sebe Kosovo ostavlja korumpirano doba.
Aktuelna pitanja su reforma pravosuđa, vladavina zakona, investicije i radna mesta, a za ove promene borile su se i političke partije, nevladine organizacije i sami građani.
„Kosovo je posvećeno evropskom putu odnosno Evropskoj Uniji i Nato-u. Zbog svega toga imamo veliku radost i zabrinutost. Mi takođe pokušavamo da postanemo član Ujedinjenih nacija u neko doba u budućnosti“, kazala je kosovska ministarka, a prenosi “KosSev” portal..
Značajan deo daljeg govora, Gervala je ipak posvetila sa jedne strane, kako vidi, hrabrosti Kosova, a sa druge, zločinačkoj ulozi Srbije.
Kosovo je ušlo u novu eru. „Otvoreni smo, ponosni smo i ne bojimo se nikoga i ničeg“, naglasila je.
Iako su, kako ona kaže, za pomirenje, mnogo ljudi ima strašna iskustva sa Srbijom.
„Mi smo majušna, ali veoma posebna zemlja. Mi smo mali, ali stojimo uspravno. Imamo mnogo pouzdanih prijatelja i mi smo pouzdani. Naša majušna, ali posebna zemlja se ne plaši. Suprotno od toga – voljni smo da uđemo u suštinski period razgovora čak i sa onima koji su najviše odgovorni za većinu sukoba, pa čak i genocida u Bosni i na Kosovu poslednjih decenija“, dodala je.
Dala je primer kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, koji je kao student bio osuđen u „političkom šouu“, kako je kazala, od strane „autoritarnog srpskog režima“, te i da je neprestano maltretiran u zatvoru više od dve godine.
Gervala je navela i primer Sarande Bogujevci, poslanice pokreta Samoopredeljenje i zamenice predsedavajućeg kosovske skupštine:
„Novoizabrana zamenica predsednika parlamenta preživela je kada je imala samo 13 godina. Srpske vlasti izvršile su masakr kada su joj majka, baba i dva mlađa brata i rođaci ubijeni. Tada mlada nevina devojka pronađena je sa 16 metaka i jedva je preživela“, kazala je Gervala.
„Jednu od novih poslanica u našem parlamentu silovali su srpski vojnici kada je imala samo 16 godina“ – kao treći primer žrtava iz rata, Gervala je podsetila na Vasfije Krasnići Gudman, takođe poslanice Samoopredeljenja.
Kao četvrti primer navela je da je ona dala glas za „20.000 silovanih žena, te i da nijedan od srpskih silovatelja u ovim slučajevima do sada nije odgovarao“.
Podsetila je i na svoj lični primer (ćerka Jusufa Gervale, ubijenog jugoslovenskog državljanina 1982. godine u Nemačkoj, osnivača „Nacionalnog pokreta oslobođenja Albanaca“, prim.red.): „Moj otac, disident, intelektualac, muzičar, pisac i novinar, ubijen je od strane beogradskog režima u Nemačkoj, gde smo se preselili zbog brutalnosti beogradskog režima“.
„Pričala sam svojoj deci da nisu u pitanju svi Srbi, već da moraju da prave razliku. Srbija takođe mora da napravi razliku, mora da identifikuje ratne zločince i privede ih pravdi, sarađuje sa UN u pronalaženju masovnih grobnica, onih koji su nestali. Da se bori protiv fašizma, prestane da igra igre i da dođe za sto i da ozbiljno razgovara. Tada možda pronađemo istorijsko rešenje, ne samo za naše bilateralne probleme, već i za pomirenje na Balkanu uopšte“, kazala je.
Konačno, Gervala je istakla da ne postoji ništa strašnije nego bol majki za svojom ubijenom decom, dodajući da i ona i njene koleginice prisutne na sednici su takođe majke.
Zato je Gervala pozvala SB da posluša grupu Majke Đakovice: „Ove hrabre žene koje su izgubile svoju nevinu decu nemilosrdnim ubijanjem od strane srpskog režima, one su u žalosti i patnji. Ali one stoje uspravno i ne odustaju, jer već godinama žele da znaju samo jedno. One traže samo jedno – gde su njihova deca“.
„Iako znaju da mogu da očekuju najgore, ne sme da postoji problem da se ovim majkama kaže gde su njihova deca zakopana nakon što su ubijena“.
„Zašto je Srbija nesposobna da pokaže empatiju prema majkama koje traže posmrtne ostatke svoje dece?“- upitala je Gervala.
Ona je naglasila da se ipak ne radi o događajima iz 19. veka, niti o brutalnim i nezamislivim zločinima u Prvom svetskom ratu, niti Drugom, već da danas postoji živo sećanje preživelih žrtava.
„A živa je i većina počinioca ovih nezamislivih zločina, koji su prouzrokovali više od 50.000 smrti za samo nekoliko meseci u našoj majušnoj zemlji, još uvek su živi, uživajući u životu u Srbiji ili negde drugde. I često ih slavle zbog tih teških zločina“.
U zaključku, insistirala je na tome da je Srbija „počinila najveće zločine u poslednjoj dekadi posle nacističke Nemačke“ koje i dalje ne priznaje, često koristeći reč „genocid“ i u naknadnoj raspravi sa srpskim ministrom Nikolom Selakovićem.
„Srbija je sebe zaključala u prošlosti, u mračnoj prošlosti. Srednjovekovno mišljenje i to što se mnoštvo Srba drži u mraku, vodi Srbiju u rasizam, fašizam i genocid u 1990-ih“.
„Šta to čini da žrtva genocida – a ovde govorim da su pre 80 godina nemački nacisti bombardovali Beograd, i počinili genocid nad Srbima, Jevrejima i drugima, uključujući i nad albanskim narodom koji je ustao protiv fašizma, dakle, šta čini da ta žrtva genocida i fašizma sama počini genocid, završi u fašizam i ne suoči se posle sa odgovornošću?!“ – navela je kosovska ministarka.
Kazala je i da srpski lideri odbijaju punu saradnju sa međunarodnim organizacijama UN, te i da ratni zločinci još uvek sede u parlamentu.
„Srbija mora da prizna i da prihvati da plati za svoje smrtonosne teške zločine. Srbija bi trebalo da se suoči sa prošlošću, oslobodi sebe od genocidnih korena i da pokuša da postane istinski civilizovana evropska zemlja“, poručila je Gervala.
Prema njenom mišljenju, tek onda kada Srbija, kako kaže, „prizna činjenice o svojoj istoriji agresije i destabilizacije regiona, zaustavi agresivno mešanje u susedne zemlje, od Bosne, preko Crne Gore, do Kosova“, imaće potencijal da „normalizuje svoje ponašanje“ i postane „normalna zemlja“ koju njeni susedi neće da doživljavaju „kao tempiranu bombu“.
Što se Kosova tiče, ono želi da normalizuje odnose sa Srbijom, i otvorenog je uma da prevaziđe prošlost i vodi dijalog u budućnosti.
Sa druge strane, kaže da je „nezavisnost Kosova završen posao“ i „što pre Srbija prihvati realnost, bolje može da dobije iz mračne prošlosti u svetlu budućnost“.
„Mi sa naše strane ostajemo otvoreni uprkos svim štetama koje je Srbija učinila našem narodu, pružamo ruke da razgovaramo i priznamo jedni druge. Neka počne nova era“, poručila je.
„Naša zemlja se nikada neće vratiti pod kontrolu i komandu onog koji je počinio ovako teške zločine i ne priznaje ih“, takođe je poručila Donika Gervala, sada nova ministarka spoljnih poslova Kosova.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare