11
Neretko u svojim obraćanjima o Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić upoređuje politiku njegove i prethodne vlasti, kritikujući demokratski režim zbog svojih postupaka. Međutim, samo mali osvrt u prošlost pokazuje da je Srbija u najveće napuštanje Kosova krenula dolaskom na vlast SNS 2012. godine, iako to vešto prećutkuju. Tada je krenuo talas prepuštanja ili gašenja vitalnih institucija i sklapanje niza sporazuma koji će, ispostaviće se, tamošnjim građanima doneti više štete nego koristi.
Na severu Kosova duže od dve nedelje nije moguće ući u deo preostalih srpskih institucija, nakon što ih je Kosovska policija pozatvarala, promenila table, a potom i poskidala srpske zastave.
U petak je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo, kako je rekao, i niz mera za Kosovo, koje uključuju diplomatsku borbu, ali i finansijsku pomoć građanima.
U pauzama između mera i „dramatično važnih“ odluka o Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić gotovo da ne propušta priliku da kritikuje nekadašnju vlast za trenutno stanje na ovom delu teritorije.
Ali najobičnija uporedna analiza sadašnje situacije i one pre 2012. godine pokazuje da „stvari stoje malo drugačije“. Sve do dolaska Srpske napredne stranke na vlast, što je bilo 2012. godine, na Kosovu i Metohiji funkcionisale su sve srpske institucije, bar na severu Kosova. Danas to nije slučaj.
U opštinskim foteljama sedeli su gradonačelnici koje su građani birali u okviru lokalnih izbora koje je raspisivala Skupština Srbije, funkcionisao je srpsko pravosuđe, u policisjkim redovima bili su Srbi, na institucijma istaknute table Republike Srbije…Platni promet u dinarima funkcionisao je redovno, a na Kosovu su poslovale banke kao i u drugim delovima Srbije, uključujući ekspoziture Pošte.
U Beogradu je potom 2012. godine došlo do smene vlasti, Demokratsku stranku tadašnjeg predsednika Borisa Tadića zamenila je Srpska napredna Tomislava Nikolića. Nije prošlo mnogo vremena, već sledeće 2013. godine potpisan je Briselski sporazum koji je i formalno označio početak demontaže srpske države na Kosovu i Metohiji.
Ukinute su srpske opštine i osnovani srpski privremeni organi kao zamena, koje je upravo nedavno i zatvorila Kosovska policija. Te, 2013. godine Srbi na severu Kosova prvi put su glasali na izborima pod grbom „Republike Kosovo“.
Iako su u opštinskim foteljama sedeli Srbi, oni su sada bili deo prištinske vlasti. Godina za godinom, donosila je neki novi sporazum koji je izvesno smanjivao ingerencije Beograda nad Kosovom.
Jedan od značajnijih činova je i zakletva koju je 40 sudija i 13 tužilaca sa severa Kosova podnelo 2017. godine u kancelariji tadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija, time formalno označivši integraciju tog dela Kosova u prištinski pravosudni sistem.
Nekoliko godina nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast, osnovana je i Srpska lista, čiji su članovi i dalje u kosovskoj skupštini, uprkos tome što je većina Srba napustila prištinske institucije, a i neki od istaknutih funkcionera pomenute stranke popunjavali su ministarska mesta kosovskih vlada.
Od onoga što se dešavalo posle 2012. godine, možda je i važnije ono čemu svedočimo poslednje tri godine. Najveća kriza za Srbe na severu KiM zapravo počinje kolektivnim izlaskom iz kosovskih institucija u novembru 2022. Iako su se iz Beograda mogli čuti glasovi kako je to nezavisna odluka građana i Srpske liste, jasno je da to nije učinjeno bez zelenog svetla iz prestonice.
Gostujući u „Utisku nedelje“ nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da 12 godina traje fingirana stvarnost Aleksandra Vučića.
„Ono što je najveći problem je što mi već 12 godina imamo fingiranu stvarnost pod vlašću Aleksandra Vučića. Srpska lista je jedna sintetička organizacija, koja je trebalo da ujedini sve druge i da nijedna druga ne postoji, da ona dominira i imali su tu dominaciju“, kaže Tadić dodajući da su na čelo te organizacije postavljeni ljudi koji su za vreme bivše vlasti – hapšeni.
Još jednom je ponovio da je Angeli Merkel rekao da su demontaže institucija Srbije na KiM – bile crvene linije.
„Ovo je za mene tragičan istorijski trenutak. Ovo je kraj jedne etape, a može da bude i početak druge. Kada me neko pita šta sad može da se radi, to jeste promena ove vlasti i da možda opet razmislimo o mom planu četiri tačke koji sam predložio“, kazao je Tadić.
U aprilu 2023. godine usledili su izbori u četiri većinski srpske opština na severu zbog upražnjenih mesta gradonečelnika. Iako je izlaznost bila veoma mala, iapk je bila dovoljna da rukovodioci tih opština budu Albanci. Tako su u maju prošle godine kosovski specijalci uz šok bombe i suzavac u zgrade tri opštine na severu Kosova uveli albanske gradonačelnike, poskidavši srpske zastave koje su zamenili kosovskim.
Tokom čitavog prošlog leta, događao se talas hapšenja upadljivo Srba sa severa Kosova, da bi situacija eskalirala krajem septembra, kada se naoružana grupa koju je predvodio nekadašnji potpredsednik Srpske liste sukobila sa Kosovskom policijom. Tom prilikom ubijen je jedan policajac Albanac i trojica Srba sa KiM.
PROČITAJTE JOŠ
Već u novembru iste godine, krenula je masovna preregistracija na RKS tablice sa tablica srpskih gradova na KiM. Paralelno ju je pratila kampanja „Nema predaje, KM ostaje“, što je ponavljao i sam predsednik Srbije.
Početkom 2024. godine, vozila sa „RKS“ tablicama počela su neometano da ulaze na teritoriju centralne Srbije.
Ni to nije sve. Takođe, početkom godine, Centralna banka u Prištini zabranila je upotrebu dinara, nakon čega je Kosovska policija pozatvarala ekspoziture Poštanske štedionice, a potom i srpsku Poštu na severu Kosova. Završen je i proces promena srpskih u kosovske dozvole, a u poslednjoj akciji koja se dogodila pre više od dve nedelje, zatvoren je deo preostalih srpskih institucija na severu Kosova.
Tako je život kosovskih Srba iz temelja uzdmran i promenjen intezivnim krizama tokom vlasti SNS koja traje duže od dve decenije. Posle svake te krize, Srbije i Srba na Kosovu sve je manje.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
