Kordon u Kolarčevoj i noć dugih pendreka: Sećaš li se vodenih topova februara 1997?

Studenti su više puta zaustavljani na početku Knez Mihailove ulice ili u Kolarčevoj kada su kretali u svakodnevne protesne šetnje. Konkretno, u Kolarčevoj je više puta akademska kolona zaustavljena tokom dana, što njene učesnike nije obeshrabrilo već su uporno čekali da se policija kasno noću ili rano ujutro skloni sa trase.

Ispred policijskog kordona studenti su prekraćivali vreme na razne načine, čak se igrao i šah. Građani su delili okupljenima kolače, čokolade i osvežavajuća pića. Bila je to igra živaca sa policijom, ko će duže da izdrži.

#blockquote_0

Nekoliko dana zaredom, studenti su odnosili pobedu, odnosno kordon bi se kasno noću ili rano ujutro povukao i onda bi akademci pobedonosno prošetali ulicama. U početku su se ti proboji dešavali koji sat posle ponoći da bi kasnije igra živaca sa policijom znala da potraje i do šest sati ujutro.

Akademci su i u tu nedelju 19. decembra oko 18 sati započeli svoje nadmudrivanje s policijom verujući da će se ponoviti scenario iz prethodnih večeri. Međutim, korodon je ostao nepomičan.

Strpljivo su čekali. Došetala je i grupa studenata “naoružana” saksofonima i bubnjevima da policiji odsvira “Moravac”, “Žikino kolo” i “Posmrtni marš”. Đuskalo se. I zviždalo. Kada je postalo jasno da je vrag odneo šalu, u gluvo doba noći studentima se pridružio i mitropolit Amfilohije Radović.

Negde pred zoru policija je studentima naredila da se povuku. U suprotnom zapretila je batinama. Svi su posedali na asfalt i podigli indekse. Mitropolit Amfilohije je, takođe, seo na ulicu između studenata i policije. Posle dva sata policija je prestala da preti. Smenjivali su se policajci u kordonu, ali su i studenti i građani koji su stajali nasuprot njih s vremenom dobijali podršku i zamenu.

Ples sa policijom

Grupi od oko hiljadu studenata koji su dočekali to jutro u Kolarčevoj ulici ubrzano se pridružuju grupe akademaca, organizuju se smene i kompletan program u Kolarčevoj. Smenjuju se u podršci profesori sa različitih fakulteta, lekari, akademici, advokati, pisci, glumci…

Atmosferu opuštenijom čini muzika sa obližnjeg razglasa, da se čak desilo da je jedna studentkinja zaplesala sa policajcem iz kordona, posle njegovog komentara da “policajce niko ne voli i ne želi s njima da pleše”. Međutim, te idilične scene vrlo brzo je prekinuo policijski komandir podsetivši policajca zašto je tu.

Gradani donose studentima hranu i tople napitke, a u Kolarčevoj ulici su i dežurne lekarske ekipe.

Studenti su poručili da ne nameravaju da se razilaze, sve dok se kordon policije ne povuče i omogući im šetnju kroz grad. U Kolarčevoj je u tih sedam dana blokade održan čak i izbor za mis studentskog protesta, kao i parada kućnih ljubimaca.

Svoje kordone tih dana u akciji "kordonom protiv kordona" formirali su profesori, lekari, advokati, bibliotekari, košarkaši i košarkaške sudije, pevači Beogradskog pevačkog društva, zaposleni u beogradskim muzejima, umetnici...U jednom trenutku čak je održan i skup građana i građanki koji se zovu Slobodan Milošević i Mirjana Marković.

Kako je litija “probila” korodon

Vatrometom, bakljama, pištaljkama i trubama obeležen je stoti sat neprekidnog stajanja pred policijskim kordonom u Kolarčevoj ulici. Neposredno pred ponoć studenti su izneli pred policijski kordon ogromnu tortu, dar anonimnih gradana, na kojoj je strelica sa natpisom "pravo" i dve zastavice na kojima pise "mi ne puzimo" i "demokratija".

Policijski kordon se povukao nakon više od sedam dana neprekidnog stajanja u rano jutro 27. januara, nekoliko sati pre nego što je planirano da tuda prođe svetovska litija.

Povlačenje kordona iz Kolarčeve ulice na Terazijama oko četiri sata ujutru, više hiljada studenata, ali i univerzitetskih profesora i građana, oduševljeno je pozdravilo uzvicima: "Pobeda, pobeda".

Nakon šetnje studenti su se vratili u Kolarčevu ulicu, gde su sačekali patrijarha Pavla i sveštenstvo SPC-a, koji su od Saborne crkve predvodili litiju. Te godine u Svetosavskoj litiji je bilo više od sto hiljada građana.

Tog januara objavljeno je i istraživanje Instituta za društvene nauke, po kome u protestima koji se nedeljama održavaju u zemlji aktivno učestvuje više od 700.000 građana, odnosno 12 odsto punoletnih građana.

Više od jedne trecine ispitanika (37 odsto) smatra da je glavni razlog protesta socijalno nezadovoljstvo, 29 odsto ocenilo je da je razlog protesta poništavanje drugog kruga lokalnih izbora, dok je nesto manje od četvrtine anketiranih (23 odsto) reklo da “opozicija manifestuje svoju ljutnju zbog neuspeha na izborima”, ili da pokušava da preuzme vlast uprkos rezultatu izbora.

Lokalne izbore, međutim, vecina anketiranih ( 42 odsto) ocenila je kao nepostene, dok je 28 odsto građana reklo da su ti izbori bili "fer".

Posle “probijanja” kordona u Kolarčevoj ulici, protesti su nastavljeni uz uobičajene šetnje. Mada su stizale informacije o pojedinim incidentima policije i grupa građana posle šetnji, verovalo se da su studenti svojom upornošću i istrajnošću izvojevali pobedu nad policijskom “okupacijom” beogradskih ulica.

Međutim, samo nedelju kasnije ulice glavnog grada doživele su do tada retko viđeno nasilje. Mada je prvog februara oko 25.000 studenata prošetalo do novobegradskog Sava centra da bi simboličnim zvižducima otovorili čuveni beogradski filmski festival FEST, samo dan kasnije, situacija je bila drastično drugačija.

Napad na Vesnu Pešić

U noći između 2. i 3. februara policija je blokirala Brankov most ne dozvoljavajući demonstrantima da nastave sa šetnjom, a onda upotrebila brutalnu silu, koristeći i vodene topove, iako je temperatura vazduha bila šest stepeni ispod nule.

Tučeni su svi do kojih je policija uspela da dođe. Batine je dobila i Vesna Pešić, predsednica GSS-a.

“Bežao je ko je gde stigao, a ja sam sa još trojicom momaka, od kojih je jedan bio Zoran, Vukov telohranitelj, krenula stepenicama u pravcu Karađorđeve. U tom trenutku stigli su nas policajci, a ja sam imala sreću da me je Zoran telom zaklonio. Ipak su me zakačili po ruci i butini, a da sam dobila udaraca onoliko koliko i on, ne znam šta bi sa mnom bilo” ispričala je kasnije Vesna Pešić.

Lekari su imali posla tokom cele noći, jer je nakon napada policije na Brankovom mostu 29 građana zatražilo je pomoć u Urgentnom centru, ekipe Studentskog urgentnog medicinskog centra i klinike “Anlave” imale su 50 intervencija, a Hitna pomoć oko 180 poziva.

Vulin i vodeni topovi

Ostala je zapamćena cinična izjava Aleksandra Vulina, tadasnjeg potpredsednika JUL-a: “Priče o tome da su na minus šest stepeni građani polivani hladnom vodom nemaju osnova. Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?”

Patrijarh Pavle, opet je pokušao da smiri tenzije, uputivši “poruku i molbu narodu i vlastima Srbije”.

“Ovi događaji slute na najgore, pa zato ne prestajem da očinski molim i preklinjem kako ogorčeni narod, mlade i stare, da se uzdrže od svakog izazivanja nereda, tako molim i one naoružane da budu čuvari reda i mira, a one na vlasti koja tako tragično po sve nas sve više tone u neznanju šta radi. Uzdam se u Boga da će joj On otvoriti oči i ovaj namučeni narod prestati da zlostavlja” poručio je patrijarh.

Dan kasnije trojica policajaca upali su tokom večeri u zgradu Filozofskog fakulteta, pošto su, kako su rekli, bili isprovocirani dobacivanjem sa prozora tog fakulteta. Očevici upada su ispričali da su dvojica policajaca čizmama polomila stakla na ulazu, iako ih je studentsko obezbeđenje upozorilo da ne mogu neovlasceno da ulaze u zgradu.

Sutra: Odbranjena volja građana, smenjen rektor: Sećaš li se kako smo pobedili 1997?