2
Javnost u Srbiji ne prestaje da zahteva odgovornost nadležnih za tragediju u Novom Sadu, u kojoj je prilikom obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici stradalo 14 ljudi. Ostavku je za sada podneo jedino Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Traži se ostavka i premijera Miloša Vučevića, kao i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, ali šta je sa odgovornošću čoveka koji o svemu odlučuje - predsednika Srbije Aleksandra Vučića?
Minulog petka na glave građana sručila se nadstrešnica novosadske železničke stanice. Poginulo je 14 ljudi, među njima i deca. Tri osobe bore se za život.
Dok građani, aktivisti i opozicioni političari traže da lanac odgovornosti povodom ove tragedije bude što duži, stigla je i prva ostavka – i to od Gorana Vesića koji je vodio ministarstvo zaduženo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu.
U jeku najava o novim ostavkama, neizostavno je pitanje šta je sa odgovornošću predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čoveka kog politički saborci redom oslovaljavaju sa „šefe“ i koji na dnevnom nivou šeta između funkcije predsednika države, premijera, ministra policije, finansija, vojske… i tako redom.
U izjavi za list „Nova“, profesor FPN u penziji Čedomir Čupić podcrtava da najveću odgovornost snosi Vlada sa ministrima, ali da se ne može prenebregnuti ni odgovornost predsednika Srbije.
„U formalnom smislu ovo nije Vučićeva odgovornost, jer su ovlašćenja predsednika Srbije po Ustavu – simbolička. Najveću odgovornost snosi izvršna vlast, odnosno Vlada sa ministrima. Drugo je to što je Vučić premesetio realnu moć u predsedničku funkciju, na taj način je zloupotrebljavajući. Njegova odgovornost je ustvari u zloupotrebi funkcije“, kaže Čupić.
Sagovornik „Nove“ navodi i da bi Vučićeva odgovornost mogla da se pokaže i kada bi se videlo ko je potpisivao ugovore povezane sa Železničkom stanicom i da li on ima direktne veze sa tim, odnosno ugovorima koji su sklapani sa Kinom, u ovom slučaju.
„On je uzurpirao izvršnu vlast, postavlja premijera, ministre i sve ostalo. Međutim, pravno ne može da snosi odgovornost. Ali da je moralna osoba, podneo bi ostavku u ovoj situaciji. On bi mogao da smatra da je odgovoran samim tim što utiče, odnosno što ima veliku moć kada je u pitanju izvršna vlast. Dakle, da je moralna osoba, podneo bi ostavku. Moralna obaveza je pitanje savesti“, kaže Čupić.
A predsednik Vučić je u još jednom gostovanju na televiziji Hepi pokazao da njegova savest dobro trpi.
Dotakao se on pitanja svoje ostavke i ponudio (opet) referedum o svom razrešenju. Povod je bio zahtev opozicije da premijer Srbije Miloš Vučević bude smenjen.
„Ja vam nudim rešenje, nudim vam veliku pobedu. Da mi ne biste govorili kakva je većina u Skupštini potrebna za sve, mi ćemo da vam damo 126 glasova za većinu. Mi ćemo izaći da tražimo od naroda, da Narodna skupština traži od naroda savetodavno mišljenje na referendumu o razrešenju Aleksandra Vučića. Sad sam proverio sa Dejanom Đurđevićem da li su saglasni sa postupkom razrešenja mene. Ako 50 odsto naroda kaže da je saglasan, više ni dana neću biti predsednik. Ja se javno zavetujem ni da više neću biti predsednik i idemo na nove predsedničke izbore“, naveo je Vučić.
Međutim, po našem Ustavu ta mogućnost ne postoji. Tako smo ušli u novi krug zamena teza i odvlačenja pažnje sa suštine – ko će sve prihvatiti odgovornost za novosadsku tragediju i kolika je uloga Aleksandra Vučića u svemu ovome?
Prema mišljenju predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa „direktni i isključivi krivci za tragediju u Novom Sadu su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, njihov kriminal, lopovluk, neznanje i bahatost”.
“On se slikao, slikali su se i njegov premijer, njegov ministar građevine, njegov gradonačelnik…Oni su u kafani dogovarali i ko je izvođač i ko radi projekat i ko je nadzorni organ… Sve su oni radili. Rezultat je 14 izgubljenih života i realna opasnost da se to negde drugde ponovi. Ostavke moraju da podnesu svi, a ne samo jedan od njih“, naveo je Đilas u saopštenju.
U javnosti se Aleksandar Vučić često diči i čeličnim prijateljstvom sa Kinom, poluzagrljajima sa predsednikom Si Đinpingom, kao i raznim projektima koji su povereni njihovim izvođačima.
Tako je i rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu, sa koje se na ljude obrušila nadstrešnica, bila deo kapitalnog projekta izgradnje brze pruge od Novog Sada do Subotice. Projekat su izradili srpski ogranak kompanije China Railway Design Corporation i saobraćajni institut CIP iz Srbije.
Nakon nesreće, kineske firme nisu dozvolile da se objave detalji ugovora. On je za našu javnost i dalje tajna.
Zašto?
Upravo se međudržavni ugovori, koje s Kinom uglavnom i sklapamo, godinama smatraju najplodnijim tlom za korupciju. Jer, javnost o njima ništa ne zna.
A broj tih ugovora je veliki. Samo za jednu deceniju, Srbija je dužničko „ropstvo“ prema Kini povećala sa 300 miliona na 3,7 milijardi evra, odnosno čak 12 puta.
Kako je Nova već pisala, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kineski krediti čine 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije, što znači da država na svakih 100 evra duga stranim kreditorima, osam evra duguje Kini.
PROČITAJTE JOŠ
Sam predsednik Srbije označio je Kinu kao najboljeg partnera naše zemlje u ostvarivanju državnih ciljeva. Ni kineski predsednik SiĐinping nije ostajao dužan govereći o dobrim odnosima sa našom zemljom, pa je tako prijateljstvo Srbije i Kine nazvao čeličnim.
Sada, odgovornost za te međudržavne ugovore s Kinom, Vučić prebacuje na bivšu vlast.
BONUS VIDEO:
