0
Dok kosovski premijer Aljbin Kurti preti otvaranjem mosta na Ibru, a Priština najavljuje da će od petka na severu Kosova i Metohije biti zabranjeno korišćenje srpske vozačke dozvole sa adresom tamošnjih gradova, najveći strah Srba je šta će biti sa školama i bolnicama. Da li će im Priština i to oduzeti? Izjave kosovskih zvaničnika, ali i utisak Srba koji žive u većinski srpskim opštinama, ne isključuju ovaj scenario.
Od izlaska Srba iz kosovskih institucija što je bilo u novembru 2022. godine, a posebno od oružanog sukoba u Banjskoj prošle godine, život na severu Kosova svakodnevno se menja. Gase se preostale srpske institucije, izdaju se kosovska dokumenta, a Priština bezbednosno i institucionalno nad severom preuzima potpunu kontrolu.
Najnovija vest je da Srbi na Kosovu imaju rok do petka da postojeće srpske vozačke dozvole zamene kosovskim, a ako to ne urade – čekaju ih drakonske kazne i to u visini od 500 do 1.500 evra.
Takođe, uprkos protivljenju Srba, KFOR-a i međunarodne zajednice, u toku su napori prištinskih vlasti da posle 25 godina za saobraćaj otvori glavni ibarski most u Kosovskoj Mitrovici. Ovaj most godinama unazad važi za poslednju branu severa KiM, tako da Srbi s razlogom strahuju za svoju budućnost.
Na sve to, centar severnog dela Kosovske Mitrovice sada izgleda drugačije nego ranije, imajući u vidu da se otvaraju novi lokali, na čijem su čelu sada Albanci. Ovu imovinu nekada su koristili Srbi, ali Kosovska agencija za privatizaciju navodi da su lokali sada pod njenom kontrolom, te da su raspisani tenderi na osnovu kojih su izdati pod zakup ili otkupljeni.
U svetlu tih događaja, zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani, početkom avgusta, neposredno nakon što je Priština pozatvarala ekspoziture Pošte Srbije, dao je izjavu koja je veoma uznemirila građane.
On je za RTV21 ocenio da bezbednost na severu ugrožavaju ”paralelne strukture”, odnosno institucije Republike Srbije koje funkcionišu na Kosovu. Tu je uključio i ono što je za Prištinu dosad bilo nedodirljivo – obrazovanje i zdravstvo.
”Bezbednosnu situaciju ugrožavaju paralelne strukture i nelegalne strukture, one prete severu zemlje, jer ne možemo da ostanemo mirni dok oni obavljaju svoje aktivnosti i dok su te paralelne strukture tu, mi imamo problema. Paralelnim strukturama nazivam i zdravstvene i obrazovne usluge koje će nam biti problem dok ne budu pod našom upravom”, rekao je Eljšani.
Premda je u naknadnoj izjavi za KoSSev, ovaj predstavnik Kosovske policije ublažio svoju prvobitnu izjavu, on nije demantovao da su zdravstvo i prosveta „izazovi“ za prištinsku vlast.
„Paralelne strukture na Severu su izazov za rad Kosovske policije, ali to ne znači da ćemo zatvarati prosvetne i zdravstvene institucije, jer je za takve mere potrebno političko odobrenje. Koliko ja znam, prema Briselskom sporazumu, i zdravstvo i obrazovanje, treba da imaju nezavisnost“, pojasnio je potom Eljšani.
Međutim, to nimalo nije umanjilo strah srpskog stanovništva na severu KiM. Štaviše.
Pogotovo kad se uzme u obzir da je prosvetu i zdravstvo, dva ključna stuba srpske državnosti na Kosovu, kako – tako trebalo da uredi Zajednica srpskih opština, od koje do danas nema ništa.
Milica Andrić Rakić iz NVO „Nova društvena inicijativa“ koja živi u Kosovskoj Mitrovici, u izjavi za Novu kaže da strahovi građana jesu opravdani, imajući u vidu koliko je crvenih liinija pređeno u prethodnom periodu.
„Ukoliko kosovski premijer Aljbin Kurti ne uspe da u narednim mesecima otvori glavni most u Mitrovici, sigurno je da će na drugom mestu tražiti kompenzaciju i vrlo malo toga mu je još ostalo. Jednostrani potezi Kurtija dosta koštaju na spoljopolitičkom planu, ali izgleda nedovoljno da bi prestao da radi takve stvari“, smatra sagovrnica Nove.
Zato Andrić Rakić očekuje nove pritiske Prištine po pitanju srpskih bolnica i škola i preostalih institucija.
„Sve mere koje su donete u prethodnom periodu, već otežavaju rad preostalih srpskih institucija. Na primer, ako nemate aplikaciju za elektronsko plaćanje, ne možete da uplatite detetu vrtić. To se odmah odražava na to koliko će vrtić moći brzo da prikupi novac. Sigurno se i deo zvanične komunikacije odvijao preko Pošte, koja je sada zatvorena. Dakle, pritisak na institucije je uveliko počeo. Način na koji se bolnica snabdeva je veoma komplikovan, proces mora da prođe kroz nekoliko institucija“, navodi Andrić Rakić.
PROČITAJTE JOŠ
Zbog svega navedenog ne isključuje mogućnost novih eskalacija na severu KiM.
„Kada je reč o ZSO – na tom planu nema pomeranja. Međunarodna zajednica će nastaviti da insistira na tome, ali je kvalitet života srpske zajednice toliko narušen, da ja ne vidim da to može uroditi plodom. Dijalog je u tolikoj krizi, da ja pretpostavljam da ukoliko se ovako nastavi, mislim da će doći do neke bezbednosne eskalacije, nakon koje može doći do toga da se strane vrate dijalogu“, napominje naša sagovornica.
U međuvremenu, dok dijalog tavori, jedna po jedna srpska institucija na Kosovu nalazi se na udaru prištinskih vlasti, koje ih zatvaraju.
Samo od početka ove godine zatvorene su ekspoziture Poštanske štedionice, potom Pošte na severu, benzinske pumpe, a od maja 2023. godine na opštinskim zgradama vijore sa kosovske zastave.
Istovremeno, od početka 2024. više ne postoje srpske registarske oznake gradova sa Kosova.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
