15
Nemački kancelar Olaf Šolc boravi danas u zvaničnoj poseti Srbije. On je zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Marošom Šefčovičem prisustvovao Samitu o kritičnim sirovinama Srbije.
Šolc je u Srbiju stigao sinoć, a tokom jutra je imao radni doručak koji je predsednik Vučić priredio za nemačkog kancelara, a potom je usledio i sastanak njih dvojice.
Zatim je održana plenarna sesija ili Samit o kritičnim sirovinama Srbije, na kojem su učestovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič.
Šolc je političku karijeru započeo davne 1975. godine kada se učlanio u Jusos, omladinsku organizaciju nemačkog SDP-a, a dd 1982. do 1988. godine bio je zamenik saveznog predsednika te organizacije.
Prvi put postaje poslanik Bundestaga 1998. godine, a 2001. izlazi iz parlamenta jer je preuzeo funciju senatora za unutrašnje poslove Hamburga. U Bundestag se vraća 2002. godine.
Od 2002. do 2004. godine Šolc je takođe bio generalni sekretar SPD, dao je ostavku na tu funkciju kada je partijski lider i kancelar Gerhard Šreder, suočen sa nezadovoljstvom unutar svoje partije i sputan uporno niskim rejtingom, najavio da će se povući sa mesta lidera Socijaldemokratske partije.
Tokom 2007. godine Šolc ulazi u Vladu Angele Merkel kao ministar za rad i socijalna pitanja, na toj poziciji je bio do 2009. godine kada SDP izlazi iz Vlade.
Šolc je 2011. godine postao prvi gradonačelnik Hamburga, a 2018. godine vraća se u Saveznu Vladu na poziciju ministra finansija, ali i vicekancelara.
Tokom prvih meseci na funkciji, Šolc je postao jedan od najpopularnijih nemačkih političara, dostigavši rejting od 50 procenata.
Kao ministar finansija, Olaf Šolc obezbedio je vanredni paket pomoći od 750 milijardi evra koji je sakupila federalna vlada da bi pomogla nemačkim firmama i radnicima da prežive pandemiju.
„To je bila bazuka koja je morala da obavi posao“, rekao je Šolc.
„Stavili smo svo svoje oružje na sto kako bismo pokazali da smo dovoljno jaki da prebrodimo sve ekonomske izazove koje bi ovaj problem mogao da predstavlja.“
Vodio je sastanke kabineta kad je kancelarka Merkel ušla u samoizolaciju iz mere predostrožnosti.
Uprkos svim bolnim trenucima krize kovida, Šolc je imao platformu za rukovanje kolosalnom količinom državne pomoći i borbu za društvenu koheziju, u skladu sa levičarskim korenima.
Pre nego što je objavljena njegova kandidatura za kancelara ispred SPD-a, kad su ga pitali da li će se kandidovati, imao bi običaj da kaže:
„Moramo da radimo, a ne da povlađujemo taštini.“
U redovima SPD-a, međutim, Olaf Šolc se doživljava kao konzervativac.
Drugi lideri stranke su Saskija Esken i Norbert Valter-Borjans, koji politički stoje više ulevo od njega.
SPD je bio manjinski koalicioni partner hrišćanskih demokrata Angele Merkel (CDU) najvećim delom njenog mandata.
Mnogi članovi SPD-a su se žalili da je politika koju je dogovarala njihova velika koalicija, iliti „GroKo“, bila suviše konzervativna.
Sa druge strane, njegov konzervativni rival na izborima Armin Lašet uporno mu je zamerao što nije isključio mogućnost koalicije sa levičarskom strankom Levica (Die Linke).
PROČITAJTE JOŠ:
15
23
18
To nikad nije bilo mnogo verovatna opcija, ali bi bilo politički nesmotreno sa Šolcove strane da to unapred otpiše.
Veliki politički plan Levice da se izađe iz NATO saveza nikad nije bio njegov cilj.
„Svako ko me zna, zna šta dobija“, izjavio je tokom jedne debate.
A glasači su znali da je vice-kancelar sarađivao u tandemu i uspešno sa Angelom Merkel, tako da je kod glasačkog tela prošao bolje od njenog zvanično proglašenog naslednika kao kandidat kontinuiteta.
Njegov učinak u debatama naširoko je hvaljen kao samouveren, iako je odavao utisak predvidljivog, a pomogla mu je i mlaka Lašetova kampanja.
Delovao je ranjivije kad su ga pritiskali oko toga kako je njegovo ministarstvo rešavalo dva velika finansijska skandala, sa Vajerkardom i prevaru sa trgovanjem deonicama (cum-ex).
Kolaps kompanije za isplate Vajerkard bio je najveći finansijski skandal u savremenoj Nemačkoj.
Ovogodišnji izveštaj zaključio je da je Olaf Šolc snosio odgovornost za neuspeh regulatora.
Bio je upleten i u prevaru sa spornim trgovanjem deonicama (cum-ex), zato što je bio gradonačelnik Hamburga u vreme kad su izgubljeni milioni evra.
A opet mu nijedna od tih afera nije previše naškodila među glasačima.
Politički analitičari sugerisali su da su ovi skandali naprosto bili suviše složeni da bi se glasači brinuli zbog njih.
Šest dana pred izbore, neočekivano se pojavio da uživo odgovara na pitanja poslanika o istragama pranja novca.
Jedan liberalni poslanik rekao je da „nedovoljno drži kontrolu nad vlastitim poslovima“.
BONUS VIDEO: