0
Bivši predsednik Kosova Hašim Tači prihvatio je uspostavljanje Zajednice srpskih opština, bez ugrožavanja funkcionisanja vlasti Prištine, dok je tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić u dijalogu insistirao na nepriznavanju Kosova, navodi se u novoj knjizi nekadašneg šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, prenosi Gazeta Ekspres.
Ešton, koja je od 2009. do 2014. bila visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU deo knjige, objavljene pre nekoliko dana, posvetila je dijalogu Srbije i Kosova.
U knjizi opisuje početak dijaloga između Kosova i Srbije i njen angažman sa tadašnjim specijalnim predstavnikom Unije za dijalog Fernandom Đentilinijem.
Ešton je u knjizi opisala koncepciju prvih sporazuma između Kosova i Srbije, a među kojima je i formiranje ZSO, koja je poslednjih nedelja postala glavni prioritet američkih i evropskih medijatora Dijaloga.
Tako Ešton piše da je Dačić bio spreman da ukloni „paralelne strukture“ koje su delovale u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova“, ali da je tražio da Srbi dobiju garancije, prenosi Kosovo Onlajn.
U međuvremenu, prema rečima Eštonove, Tači je pristao da na oblik decentralizacije, ali koji ne bi bio kao Republika Srpska u Bosni i Hercegovini i koja ne bi ugrožavala vlast Kosova.
Dačić je, opisuje, za uklanjanje „paralelnih struktura“ zahtevao da se lokalnom srpskom stanovništvu ponudi pravosudni sistem u koji bi mogli da veruju.
Tači je, prema njenim rečima, jasno stavio do znanja da, iako ne može da prihvati poseban nivo vlasti na severu, nije protiv nekog oblika lokalne decentralizacije, piše Gazeta ekspres.
Dalje, opisuje kako je jedna strana nameravala da se takva struktura napravi bez ugrožavanja funkcionisanja Vlade Kosova, a druga bez priznavanja Kosova kao države.
„Posle nekog vremena, Tači je rekao Dačiću da su blizu dogovora. Oni su rekli da će razmotriti kako da objedine opštine kosovskih Srba i da im daju identitet i svrhu, a da ne ugroze ulogu Vlade Kosova i da ne moraju da priznaju Kosovo kao posebnu državu. Da bismo uklonili paralelnu policiju, Fernando (Đentilini) i ja smo predložili stvaranje posebnih srpskih jedinica u okviru kosovskih policijskih snaga. I Tači i Dačić su se složili da to vredi istražiti“, napisala je Ešton.
Desetak godina nakon odlaska Eštonove, Kosovu i Srbiji je predložen plan za normalizaciju odnosa, u kojem se, pored Zajednice, raspravlja o mogućnosti učlanjenja Kosova u Ujedinjene nacije, što je za Prištinu važna tačka, dok je za Srbiju neprihvatljivo.
U evropskom predlogu se navodi se strane ne bi trebalo jedna drugu da sprečavaju u pristupanju međunarodnim organizacijama.
Upravo je poslednja rečenica, seća se Ešton, i pre deset godina izazvala „veliki” problem.
Ona piše da je u izradi dokumenta sa kojim bi se strane složile, evropske zvaničnike, ubedila kosovska strana da unesu rečenicu u kojoj se ističe da strane neće sprečavati jedna drugu da se priključe međunarodnim organizacijama.
„U izradi kratkog dokumenta, kosovska strana nas je ubedila da dodamo rečenicu u kojoj se kaže da nijedna strana ne treba da blokira put drugoj strani ka članstvu u međunarodnim organizacijama. Smatrali smo da to izgleda dovoljno bezazleno, što samo pokazuje da smo bili veoma zainteresovani da to završimo i da smo bili veoma fokusirani na Evropsku uniju. Aleksandar Vučić i Dačić su to odmah odbacili, uz obrazloženje da se radi o priznavanju Kosova kao države i da je to novo pitanje koje je uključeno u razgovore. Napravili smo grešku“, istakla je Ešton.
Ešton navodi da je Vučić predložio da se napravi kompromis i da se ta rečenica izmeni i da se dogovori da strane ne ometaju jedna drugu.
„Vučić je pokušao da pomogne, sugerisanjem kompromisa, da upotrebi reči Saveta Evropske unije da „nijedna strana ne sme da ometa put druge strane ka Evropskoj uniji“. Ovo je bilo lakše i davalo je nešto Kosovu, pa sam to predstavila Tačijevom timu. Oni su poludeli“, napisala je Ešton dodajući da se kosovska strana nije želela vratiti na pregovore.
***
BONUS VIDEO – Živa diplomatska aktivnost oko Kosova
