Zoran Kesić: Ima li lepšeg čoveka od Tadića da se predstavi vanzemaljcima?

„Ima li lepšeg čoveka da se predstavi vanzemaljcima“, upitao je Kesić u Novom danu na N1 i dodao da kada bude organizovan susret s vanzemljacima, ljudi će im poslati najlepše što imaju – klasičnu muziku, neka umetnička dela i Borisa Tadića, prenosi N1.

Autor i voditelj emisije „24 minuta“ je uoči sednice Narodne skupštine o litijumu, rekao da se raduje da čuje kako dve nestručne strane brane svoje stavove i napominje da bi voleo da mu stručnjaci na javnom servisu iznesu opasnosti i koristi tog projekta, pa da on izvaga.

„Radujem se da čujem kako predstavnici vlasti koji nisu stručni govore o značaju iskopavanju litijuma, i kako ljudi iz opozicije koji podjednako nisu stručni govore da je iskopavnje litijuma opasno po prirodu. Videćemo dijalog dve nestručne strane u kojem će pobedu odneti oni kojih ima više“, kazao je Kesić u Novom danu na N1.

On dodaje da takvoj raspravi jeste mesto u skupštini, ali da bi pre svega trebalo slušati eksperte „koji će imati niz javnih sesija u kojima će nama laicima objasniti koje su prednosti a koje opasnosti, pa da prosto javnost može da izvaga“.

Priznajući da se nikada nije bavio rudarstvom, niti o tome zna nešto više, gost Novog dana je kazao da u ovoj situaciji može da bude samo navijač. A u toj ulizi se, dodaje, ne oseća prijatno.

„Zato što je opozicija protiv iskopavanja, pa da ja budem ad hoc ptoiv toga. Ja hoću da mi se predoče opasnosti po moju zemlju i benefit po moju zmelju, pa da mogu da izvagam, to hoću da vidim na javnom servisu“, istakao je Keisć.

Prema onome što zna o istoriji i ranijim poslovima kompanija koja bi iskopavala litijum u Srbiji, Kesić kaže da to ne bi dozvolio.
„Kada sam odvagao ja lično laički, ja sam protiv da ne bi trovali vazduh, vodu, zemlju i ubijali male životinje“, kazao je.

„Opa, pa to je jedna vrsta cenzura“

Ovim rečima autor „24 minuta“ je komentarisao izmene Krivičnog zakonika, kojima se, između ostalog, predviđa da objavljivanje materijala kojim se savetuje krivično delo može biti krivično delo. „Kako ljudi da ostvare svoje pravo da protestuju ako ne pozivaju“, upitao je Kesić i poručio: „molim da se taj zakon ne donese… ako se to donese bojim se da ću burno reagovati i da ću radikalizovati samog sebe“.

Prisećajući se petog oktobra 2000. godine Zoran Kesić kaže da je tada radio na TV B92 i da je njegov materijal snimljen toga dana korišćen u mnogim dokumentarcima o rušenju Slobodana Miloševića.

Dodaje da je tada imao 24 godine i da su događaji od petog oktobra bili kulminacija onoga „za šta smo se kao klinci borili“.

„Verovali smo da kada skinemo tog neprijatelja, da će cela zemlja krenutoi napred i da ćemo postati suštinski deo Evrope, u svkaom smislu, etičkom, moralnom, vrednosnom“, kazao je Kesić.

Stvarnost ih je, međutim, demantovala, a gost Novog dana kaže da pobednici nisu imali dovoljno snage i hrabrosti da se obračunaju sa avetima prošlosti.

„Ono što je počelo 5. oktobra završeno je 12. marta 2003. ubistvom Đinđića“, istakao je Kesić.

„Ako si napravio prekršaj – odgovaraj i plati kaznu“

Petak 4. oktobar obeležila je vest da je poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića napravio niz saobraćajnih prekršaja i da se potom pozvao na poslanički imunitet.

„Ako si napravio prekršaj nemoj da se pozivaš na imunitet, odgovaraj, idi na sud i plati kaznu“, poručio je Kesić.

Komentarišući pisanje tabloida o ovom slučaju, Kesić je kazao da povezivati Aleksića s ponašanjem poslanika Nenada Milojičića je besmisleno koliko i povezivati Aleksandra Vučića i SNS s tim što je vozač Zorana Babića ubio Staniku Gligorijević na naplatnoj rampi Doljevac

„Aleksić nije kriv, nije on nahuškao Milojičića da vozi bahato“, dodao je Kesić i napomenuo da bi predsednik NPS bio kriv kada bi koristio svoju moć da zataška taj slučaj.

BONUS VIDEO: